Sistem u kom živimo perfidno i podmuklo podmeće nam svoje velike još od naših malih nogu. Bajke su napravile prinčeve na belom konju, teretane i moda nametnuli nedostižne fizičke izglede, pornići oblikovali nezasite apetite, televizija ispromovisala instant moral… O ljubavi malo ko, retko kad i toliko stidljivo priča, da se u takvom svetu došlo do tačke kada je ljubav nepoželjna. Kako to vole da kažu – „čini nas ranjivima“. Laž. Odustvo ljubavi nas čini ranjivima, a ljubav nas jača.
Kasnije, kada se ti silni prinčevi pretvore u obične trbušaste muškarce a lipicaneri u rage, kada te manekenke poskidaju veštačke trepavice i jastučiće iz grudnjaka a bilderi ispišaju steroide, kada posle nekoliko godina kurac malo smekša a vlaženje usmina se proredi, počne da se vara. Pošto je mozak bajkama, pornićima, trendovima i televizijom već podešen na pogrešne fabričke vrednosti, umesto da preispitaju šta to ne štima u postojećoj vezi, ljudi krenu da traže opet neke nove pastuve, neke nove trepavice, pornićare i pornićarke, misleći da je strast pojavna stvar, a ne duhovna.
Od početka sve se gradi pogrešno jer mislimo da polažemo ekskluzivna prava na misli, osećanja i fizičko telo naših partnera. A tada, zapravo, voli naš ego. I to ne njih, naše partnere, već nas same. Kad se voli srcem, tad ne zadržavamo ali se držimo, ne sputavamo ali puštamo, tad ne zarobljavamo ali čuvamo. Dok mislite da ste vlasnici i kontrolori partnera, samo se zavaravate da volite jer u suštini samo robujete strahovima štiteći svoj ego. Ne srce. Srcu ne treba čuvar da ga čuva, nego junak da ga nosi.
Prevara je jedan prizeman, banalan, plitak, vođen niskim pobudama a onim između nogu izvršen čin kom ne treba davati mnogo značaja. Izvršen je ili željom za guranjem ili za primanjem, nebitno je, odgovornost je istovetna. Izdaja je ono što vrlo često prati čin preljube, a to je ono najgore. Izdaja je čitava mreža laži, obmana, neiskrenosti, neistina, gluposti. Prevara nije toliko strašna jer obično traje do svršavanja, dok izdaja traje dok istina ne izađe na videlo. Tragovi preljube kao što su tragovi karmina ili sperme peru se u mašini za veš, dok se tragovi izdaje ne peru ničim ni sa obraza ni sa srca.
Vara se iz gluposti, nikad iz potrebe. Ukoliko mislite da je vrednije uložiti vreme u muvanje nekog novog, nego u razgovor sa nekim sa kim provodite tolike godine, ukoliko mislite da ćete preko noći naći nešto što vam nedostaje u nekoj novoj osobi koju nemate, nego da to možete potražiti u ovoj poznatoj koju već imate, ukoliko mislite da par orgazama sa nekim ko vam je nebitan, a ne par iskrenih reči sa nekim ko vam je bitan, može rešiti nezadovoljstvo, onda niste vredni tako uzvišene stvari kao što je dvojstvo. Takvi, iako možda mogu imati svakog, uvek su sami.
„Ako ne poštuješ sam sebe, neće te niko drugi poštovati“ – ja bih pre rekao da ako ne umeš da voliš nema tog samopoštovanja koje može zameniti ljubav. Svi vi koji ste prevarili a niste se iskreno pokajali, znači da niste ni voleli. Svi vi koji niste iskreno oprostili onima koji su se pokajali, znači da niste ni voleli. Kako da znate da li je pokajanje iskreno? Nikako. Morate da verujete. Kako da verujete ako ste prevareni? Nekako. Ljubav znači praštanje, a ako mislite da je u sebi nosite i da umete da je dajete, onda to i pokažite. Sada. Odmah. Uvek. Svakome. Da, i njima.
Preuzeto sa bloga autora
