Istovremeno, procenat vakcinisanih je nedovoljan, a prema zvaničnim podacima u Bosni i Hercegovini je nepunih 20 % kompletno vakcinisanih.
I dok u isto vrijeme svi hvale Švedsku za "labavi" pristup mjerama, isti ti nikako da Šveđane pohvale za oko 70% vakcinisanih punoljetnih građana. Nedavno je i Danska izašla iz pandemije, odnosno ukinula je sve epidemiološke mjere. I to je sjajna vijest- Međutim, istovremeno ta je Danska u potpunosti vakcinisala skoro 74% građana ( podaci ourworldindata).
Sve zemlje poprilično obazrivo pristupaju problematici uvođenja obavezne, a najave o istoj izazivaju proteste i negodovanja širom svijeta. Istovremeno, delta soj nameće nova pravila igre. Više je zarazan, agresivniji je. Međutim oruđe protiv težih oblika bolesti imamo u rukama.
Prema riječima ministra zdravlja i socijalne zaštite RS Alena Šeranića među hospitalizovanim u Republici Srpskoj ima i vakcinisanih protiv korona virusa, što nije neuobičajno, ali je bitno da među njima nema onih koji su izuzetno teško oboljeli.
"Takođe, vrijeme oporavka vakcinisanih mnogo je kraće nego što je to bilo u martu i aprilu. Upravo tome doprinosi vakcinacija" rekao je on.
Prema podacima Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH saopšteno je da broj novozaraženih koronom raste, uz upozorenje da su stariji od 60 godina i osobe sa komorbiditetima i dalje najugroženiji. U FBiH je čak 86 odsto umrlih od kovida bilo starije od 60 godina. Samo 36 odsto ove populacije primilo je prvu dozu, a potpuno je vakcinisano 25 odsto.
Međutim, da bismo postigli "kolektivni imunitet" odnosno da bismo bili zaštićeni od težih oblika bolesti i hospitalizacije potrebno je da se vakciniše oko 70% stanovništva. Zato su Danci i Šveđani ukinuli sve mjere, jer su odradili upravo to.
Na koji način motivisati ljude za vakcinaciju? Je li jedno od rješenja uvođenje obavezne vakcinacije za pojedine ugrožene kategorije stanovništva ili za određene radnike? Da li je uopšte moguće uvesti obaveznu vakcinaciju u BiH?
Branislav Zeljković, direktor Insituta za javno zdravstvo Republike Srpske, odgovarajući na pitanje novinara BUKE hoće li biti uvođenja obavezne vakcinacije u Republici Srpskoj za određena zanimanja poput medicinskih ranika, rekao je da to pitanje zahtijeva mnogo veći elaborat i sa pravno-formalne strane i sa zdravstvene strane.
Ipak naglasio je da je jako poželjno da svi zdravstveni radnici budu vakcinisani jer učestvuju ne samo u liječenju pacijenata koji su zaraženi korona virusom, već i u zbrinjavanju pacijenata koji nisu zaraženi.
"Nažalost trenutno u mnogim sferama nemamo visoke procente vakcinisanih, trudimo se na sve moguće načine da građanima približimo proces vakcinacije" poručio je on.
Podsjetimo, Evropski sud za ljudska prava (ESLjP) u aprilu ove godine ocijenio je da je obavezna vakcinacija „neophodna u demokratskom društvu”.
Ova presuda se odnosila na obaveznu vakcinaciju djece u Češkoj protiv devet bolesti, među kojima su difterija, tetanus i dječja paraliza. U odluci je konstatovano da to ne predstavlja kršenje člana 8.Evropske konvencije o ljudskim pravima kada je riječ o „pravu na poštovanje privatnog života”.
„Politika imunizacije slijedi legitimne ciljeve zaštite zdravlja, kao i prava drugih, jer štiti i one koji prime vakcine i one koji ne mogu da budu cijepljeni iz medicinskih razloga”, naveli su tada iz Evropskog suda za ljudska prava. Oni su saopštili da obavezna imunizacija štiti građane koji ne mogu da prime vakcinu jer oni zavise od kolektivnog imuniteta.
Mada se radi o odluci suda u Strazburu povodom predstavke roditelja djece iz Češke ( predmet Vavrička i drugi protiv Češke Republike ) koja nisu primljena u vrtić jer nisu vakcinisana, u pravnoj javnosti se nametnulo pitanje da li je ovo možda pilot-presuda koja bi bila na sličan način obrazložena i u svim budućim slučajevima kada je riječ o imunizaciji protiv virusa korona.
Pitali smo advokate i pravnike iz BiH da li je obavezna vakcinacija u skladu sa Ustavom BiH i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima
Advokatica iz Sarajeva Nina Kisić, na Ustavnom sudu BiH, osporila je nekoliko spornih odredbi donesenih tokom 2020. godine u FBiH.
Ona za BUKU ističe da u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava samo ograničenje pristupa određenim mjestima za nevakcinisane osobe nije suprotan Evropskoj konvenciji za ljudks prava.
"Evropski sud za ljudska prava je u tom predmetu razmatrao apelaciju koja se ticala pristupa vrtićima za nevakcinisanu djecu, a predmet je razmotrio sa stanovišta članova 8. i 9. Konvencije. Pravo na život iz člana 2. Konvencije, koji je svaka država dužna štititi, ima prednost nad drugim pravima. Konkretno, države su saglasne da je vakcinacija najeftinija i najefikasnija procedura u zaštiti javnog zdravlja" kaže naša sagovornica.
Ona smatra da BiH mora sprovesti mnogo efikasniju kampanju promovisanja vakcinacije, činjenja vakcina dostupnim, eventualnim provjerama zdravlja građana i građanki prije vakcinacije, kako bi se moglo ustanoviti da li i koji tip vakcine trebaju primiti.
"Tako da tehnički nije "obavezna" vakcinacija, ali se radi o uskraćivanju pristupa određenim mjestima" naglašava Kisić za BUKU.
Banjalučki pravnik Dejan Lučka BUKU kaže kako je moguće uvođenje obavezne vakcinacije, te da obavezna imunizacija trenutno i postoji protiv određenih bolesti. Takođe, on spominje predmet Vavrička i drugi protiv Češke Republike, te kaže kako je u njoj konstatovano da je obavezna vakcinacija u skladu sa standardima ljudskih prava i da može biti potrebna u demokratskim društvima.
"Međutim, obavezna vakcinacija nije isto što i prisilna vakcinacija. Čak i u slučaju uvođenja obavezne vakcinacije niko ne bi smio na silu da bude natjeran na vakcinisanje, i to bi bilo već ozbiljno kršenje prava" naglašava Dejan Lučka.
Ipak, Lučka smatra da obavezna vakcinacija u ovom trenutku nije najbolje rješenje, zato što vlast nije pokušala sa prethodnim mjerama dovoljno ozbiljno.
"Tako se npr. ni izbliza dobro nije vodila kampanja usmjerena ka vakcinaciji građana, narod se nije pravilno i dovoljno edukovao od strane javnih vlasti, često su u javnosti prikazivane oprečne informacije, dok je poštovanje mjera izigrano od strane skoro svih političkih opcija u BiH"
Naglašava da je prvo te stvari ozbiljno i kvalitetno uraditi, a onda ako to ne urodi plodom da se ide ka drugim rigoroznijim rješenjima.
Ipak na kraju pitanje je koliko će nešto što se navodi kao obavezno imati efekta na određen broj građana i da li će u stvari ta obaveznost postići suprotno dejstvo i još jači otpor vakcinaciji.
Što ni u kom slučaju ne trebao biti slučaj.
