Dejan Petrović (21) rođen je u Doboju, a djetinjstvo je proveo u Modriči. Završio je jezičku gimnaziju, a od prošle godine student je sociologije na Fakultetu političkih nauka u Banjalucu.
Pored fakulteta bavi se društvenim aktivizmom i član je grupe mladih sa invaliditetom „InfoPart“. U slobodno vrijeme trenira stoni tenis, a takođe voli da čitam knjige, sluša muziku i da se druži sa prijateljima.
On kaže da su ga društvene nauke uvijek više interesovale od prirodnih, pa je studiranje sociologije bio logičan izbor. Kaže da je upisao baš sociologiju, jer ona kao nauka u sebi sadrži elemente filozofije, politike i istorije, a to su sve oblasti koje ga zanimaju.
Sportom se počeo baviti uporedo sa početkom studiranja, jer u gradu iz kojeg dolaze ne postoje klubovi za osobe sa invaliditetom, pa prema tome nije ni imao nekog izbora.
“Dolaskom na studije nisam htio da četiri godine provedem samo za knjigom, te sam tražio još načina da popunim vrijeme i da steknem nova iskustva. Tako da pored putovanja koje sam imao prilike da doživim i vidim stvari iz drugačije perspektive, smatram da mi je sport pomogao da ojačam mentalno i pshičički i nastaviću se baviti aktivno sportom u budućnosti”, rekao je Dejan za BUKU.
Dejan kaže da mnogi prilazi zgradama i javnim objektima nisu prilagođeni osobama sa invaliditetom i to je veliki problem.
“Svakako da osobe sa invaliditetom žele i imaju pravo da budu aktivni učesnici u društvu i neophodno je da imaju pristup svakoj zgradi i svim sadržajima u svom okruženju. Svi oni žele da budu aktivni učesnici društva, prema tome ne vidim razlog zašto svaka zgrada ne bi imala prilaz za osobe sa invaliditetom. Nekome to ne znači ništa, a nama znači mnogo”, ističe Petrović.
NEMOJTE ROBOVATI PREDRASUDAMA
Kaže da je Modriča grad iz kojeg je potekao i mnoge lijepe uspomene vežu ga za njega, tu su mu porodica i prijatelji, ali Dejan nije vido perspektivu za budućnost u tom gradu, pa je zbog toga odlučio da se preseli negdje drugo.
“U ovih godinu dana koliko se nalazim u Banjsluci nisam još našao nešto što mi ne odgovora, tako da nemam nikakve primjedbe. Zadovoljan sam životom ovdje”, ističe Dejan.
Dejan smatra da je važno da upoznamo osobe sa invaliidtetom i da ih ne gledamo kroz njihov invaliditet.
“To je važno, jer svako ko je drugačiji, a pogotovo u našem društvu, ima taj ‘pečat’ nekog čudaka i osobe sa kojom ne želite imati nikakav kontakt. To ne znači da je svaka osoba sa invaliditetom dobar čovjek, mislim da su to gluposti i da možete biti zao čovjek nebitno ko ste i šta ste. Samo želim da kažem da ne robujete predrasudama i da na ljude gledate kao takve, a ne kako oni izgledaju i slično”, kaže naš sagovornik.
Dejan kaže da je društveni aktivizam neophodan segmenat u našem društvu, pogotovo što se sve više susrećemo sa tim da su prava osoba invaliditetom ugrožena i da su primorani da se organizuju u razne organizacije samo da bi ostvarili prava na dostojan život i rad. Prema tome smatra da je to važna i neophodna društvena komponenta.
Na kraju naš sagovornik kaže da mladi u našem društvu moraju da shvate da ako žele da Bosna i Hercegovina napreduje i ima bolju budućnost, oni moraju da se udruže i sarađuju zajedno.
“Samo tako se može napredovati, a podjelom na ‘naše i njihove’ ćemo samo nazadovati sve više”, kaže na kraju razgovora za BUKU mladi student i aktivista koji trenutno živi u Banjaluci.
Vezani tekstovi:
Fatma Bulić, super žena iz Tuzle: Pričam umjesto onih čiji glas se ne čuje!
Milica Ijačić, studentkinja i odbornica iz Trebinja: Želim da rješavam probleme!
