Džudit Batler u Beogradu: "Akademska sloboda je političko pitanje"

Jedna od najvećih filozofkinja i feministkinja 21. veka govori za BBC i o počasnom doktoratu Beogradskog univerziteta, gej roditeljstvu i pokretu #Metoo.

BUKA portal / 10. Oktobar 2019

 

Samo nekoliko nedelja nakon što su beogradski studenti dozvolili zaposlenima u Rektoratu da se vrate na posao, poznata američka filozofkinja i feministkinja Džudit Batler u Beogradu prima počasni doktorat Beogradskog univerziteta.

Studenti su u Rektoratu spavali baš zbog doktorata srpskog ministra finansija Siniše Malog, za koji mnogi u akademskoj zajednici tvrde da je plagijat. Vratili su se u svoje krevete tek kada su od rektorke Ivanke Popović dobili uverenje da će komisija ispitati sporni doktorat.

"Srpski studenti su napravili nenasilni protest koji je imao efekta, postigli su da se o problemu koji imaju razgovara, zaustavili su svakodnevne aktivnosti rektorata", kaže Batler dan pre dodele počasnog doktorata u Beogradu.

Ipak, smatra da protest studenata nije gotov.

"Pitanje je šta će komisija koja će se baviti slučajem dalje uraditi, da li je ta komisija voljna da radi po principu akademskih standarda", kaže.

Plaćanje duga - ovako opisuje važnost citiranja u akademskom radu i borbu sa plagijatorstvom.

"Čak iako uzmem nešto iz tuđeg rada, moram da naznačim da sam ti uzela, ukoliko to ne uradim to je vid krađe. Možemo da uzmemo tuđ rad i uradimo nešto novo, ali i dalje moram biti zahvalna da je neko drugi uradio rad koji je meni pomogao da krenem dalje. To je kultura poštovanja i iskrenosti", objašnjava Batler.

Batler već 26 godina predaje na Univerzitetu Kalifornije Berkli, kao profesorka na katedri za komparativnu književnost i kritičku teoriju.

Doktorirala je filozofiju na Jejl univerzitetu 1993. godine. Najpoznatija je po delima "Nevolja sa rodom" i "Tela koja nešto znače".

Njena teorija da rod, odnosno to da li ćemo biti žena ili muškarac, kreira samo društvo, a ne biologija, naišla je i na kritike i na pohvale, ali je ostavila ogroman uticaj na kvir teoriju, feminizam, etiku, teoriju knjiženosti.

Beograd je poslednji put posetila 2015. godine, kada je predstavljala knjigu "Beleške ka performativnoj teoriji okupljanja".

Četiri godine kasnije, 9. oktobra, Batler prima počasni doktorat Beogradskog univerziteta i učestvuje i na debati o kritičkom mišljenju i delovanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
O blokadi Beogradskog univerziteta: "Akademska sloboda je političko pitanje"

Batler kaže i da je na njenom matičnom univerzitetu bilo "sličnih problema sa autonomijom".

"Kako da primamo novac države ili korporacija, a da im ne dozvolimo da određuju naše standarde o tome šta je znanje", podseća se.

Zato, kaže, standardi univerziteta postoje - da bi državu i ostale finansijere držali van akademskih prioriteta.

"Akademska sloboda je političko pitanje. Ako država uđe i kaže - mi želimo da se držite određenog pogleda na svet ili da napravite prostora za osobu koja nije u skladu za vašim standardima zato što su važni državi - to je povreda akademske slobode. To znači da je država preuzela univerzitet", kaže.

Ko je Džudit Batler

    Rođena 1956. godine u Klivlendu, Ohajo, Sjedinjene Države u jevrejskoj porodici
    Osnivačica je programa kritičke teorije na Univerzitetu Berlki
    Upravnica odeljenja za retoriku 1998-2003 i odeljenja za rodne i ženske studije 2002-2003
    Članica upravnog odbora Centra za ustavna prava u Njujorku i članica savetodavnog odbora Jevrejskog glasa za mir
    Dobitnica je brojnih nagrada: Endrju Melon za istaknuto akademsko dostignuće u humanističkim naukama, Adorno, grada Frankfurta u čast doprinosa feminističkoj i moralnoj filozofiji, nagrade Brudner Univerziteta Jejl za životno delo u gej i lezbejskim studijama
    Prva je dobitnica nagrade Miladin Životić Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
    Bila je na čelu Međunarodne komisije za gej i lezbejska ljudska prava
    Učestvovala je u pokretu Okupirajmo Vol strit
    Javno je podržala kampanju 2005. protiv politike Izraela

O protestima koji ne prestaju i nenasilju

Početkom februara 2020, u godini izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, iz štampe izlazi nova knjiga Džudit Batler, Snaga nenasilja (The force of non-violence).

"Deluje da je nenasilje nešto čime se bave idealisti, a ne deo politike. Ali zapravo, mislim da nenasilje postaje važno kada nasilje postane nešto normalno i svakodnevno ili kada je impuls da se prema drugima odnosimo nasilno veoma veliki", kaže.

Njena nova knjiga se bavi nužnosti povezivanja nenasilja sa političkim borbama za društvenu jednakost.

"Mislim da je nenasilje nešto što treba da bude praksa ljudi koji žive u konfliktima. Moje pitanje je kako dolazimo do politike koja prihvata našu agresiju, ali odbacuje nasilje", kaže.

Dok su nezadovoljni građani mesecima na ulicama Hong Konga, gde su demonstracije postale nasilne, u Beogradu, a i nekim gradovima Srbije, građani protestuju svake subote, već skoro godinu dana.

Batler u uličnim protestima vidi snagu koja, kaže, ne mora nužno da istog trenutka pokrene promene.

"Mislim da ljudi vrlo često ostaju razočarani i demoralizovani nakon masovnih protesta od kojih očekuju momentalne rezultate i promene".

Ono što očekujemo od protesta je, smatra, često samo "lepa fantazija".

"Volela bih da možemo da protestujemo protiv Trampa i da on sutra podnese ostavku. To je tako lepa fantazija. Međutim, protesti su periodična stvar koja vremenom postaje deo života i razgovora političara i društvenih pokreta".

Kada je 2011. godine učestvovala na demonstracijama pokreta Okupirajmo Vol strit, nije znala da će se jedna od glavnih ideja pokreta - da bi ekonomsku moć jednog procenta najbogatijih trebalo iskoristiti kako bi se smanjile nejednakosti - vratiti kao predlog javne politike u Sjedinjenim Državama u trci za predsedničku kandidaturu 2020.

"Pokret se skoro ugasio i svi su govorili to je to, gotovo je. A zapravo se nešto desilo. Demokratska kandidatkinja Elizabet Voren danas govori o tome da bi zdravstvena nega trebalo da postane dostupna svima tako što će se oporezivati jedan procenat najbogatijih. Priča o jednom procentu je preživela. Put ideje je nemoguće predvideti".

O pokretu #Metoo i slučaju Marije Lukić

"Svako ima priču. Čak i ljudi koji kažu da ne mogu da slušaju priče o seksualnom uznemiravanju, ako provedete dovoljno vremena razgovarajući sa njima, na kraju će vam ispričati priču o seksualnom uznemiravanju", kaže Batler.

Pokret #Metoo nastao je na društvenim mrežama 2017. godine kao podrška ženama da progovore o seksualnom uznemiravanju, a nakon što je holivudski producent Harvi Vajnstin optužen za seksualno uznemiravanje.

Slični pokreti raširili su se i van Sjedinjenih Država.

"Holivudske zvezde su seksualno nasilje učinile vidljivim. Ali vremenom smo videli da nisu samo holivudske zvezde izložene, već prvenstveno žene, ali i muškarci, iz svih profesija i sistematski karakter seksualnog zlostavljanja je postao vidljiv", kaže Batler.

Ipak, Batler u pokretu u Sjedinjenim Državama vidi specifične nedostatke.

"Moj slučaj, moj život, čovek koji je mene zlostavljao... #Metoo u Americi je pokret koji ne razume da se radi o problemu sa kojim je moguće boriti se samo kao kolektiv i ne povezuje seksualno uznemiravanje sa širim problemima nejednakosti i nasilja nad ženama. Volela bih da imamo pokret koji prevazilazi klasne i rasne podele", kaže.

Batler je 2018. godine stala na stranu profesorke Univerziteta Njujork optužene za seksualno uznemiravanje, što je izazvalo pozive za njenu ostavku.

Profesor Državnog univerziteta u Klivlendu Džejms Marino pokrenuo je peticiju jer je podržala "zastareli, korumpirani sistem, protestujući protiv kažnjavanja članice akademske zajednice, čime je stala na stranu nekažnjivosti njenih visokih predstavnika".

Batler se kasnije izvinila rekavši da podršku nije trebalo da povezuje sa svojom akademskom titulom i dodala da "svi grešimo u životu i radu."

"Cilj je da greške uvidimo i vidimo šta mogu da nas nauče da bi krenuli napred" napisala je u pismu objavljenom u listu akademske zajednice Sjedinjenih Država.

U istom periodu 2018. godine, Srbiju je potresao slučaj Marije Lukić.

Društvene mreže je preplavio hešteg #pravdazamarijulukić, ali ni nakon višemesečnog izveštavanja o slučaju, čiji se sudski epilog još čeka, nije šire zaživeo srpski #Metoo. Samo je nekoliko žena od tada podelilo priče o seksualnom uznemiravanju.

"Nadam se da je ona (Marija) hrabra", kaže Batler .

Strah od izloženosti sprečava ljude da pravdu traže pod lupom društvenih mreža, medija i javnosti, dodaje.

"Kada je izašla priča o Vajnstinu, žene koje su iznele priču bile su glumice - žene koje su znale kako da se nose sa medijskom pažnjom. To ne može svako. Danas na društvenim mrežama mogu da vas napadnu botovi, a postoje ljudi koji sa time ne znaju da se nose", kaže.

Pravdu želimo svi, ali ne na isti način, dodaje.

"Ako živite u maloj sredini ili ako pokušavate da sačuvate posao, ne možete se tek tako lansirati (u javnost). Trebalo bi da postoje drugi načini da se dođe do pravde - neka vrsta zaštićenije institucionalne arbitraže bez pritiska javnosti".

O gej roditeljstvu - "Mi već jesmo roditelji, iako nismo legalni roditelji"

Kada je Batler usvajala biološkog sina svoje partnerke, pravni sistem za to nije bio spreman.

"Sud me je najpre odbio - rekli su da ne postoji pravna kategorija u koju bi mogli da me smeste. Tek nakon što sam se žalila i nakon što je sudija ustanovio da sam dovoljno dobar roditelj, dali su mi moje dete. Pomisliš u tom trenutku - ko si ti da mi daješ moje dete?", smeje se.

Slično pitanje LGBT zajednica u Srbiji postavlja Ani Brnabić, prvoj gej premijerki na Balkanu - zašto ne uradi više kako bi gej brakovi i usvajanje deteta postali dostupni.

"Možda i hoće. Kada uvidi da je vreme", kaže Batler.

Proces usvajanja naučio je Batler zašto su šetnje parkom, odlazak u kupovinu i u školu jako važni da bi se došlo do legalizacije usvajanja.

"Videla sam tada da praksa gej roditeljstva prethodi legalnim okvirima. Ponekad je potrebno da pokažemo ljudima - ovo smo mi, deo smo zajednice, vodimo decu u školu, igramo se u parku. Mi već jesmo roditelji, iako nismo legalni roditelji. Time menjamo kulturu i pripremamo ljude za trenutak legalizacije", kaže.

Višegodišnji feministički i kvir aktivizam odveo je Batler na različite meridijane.

Priče i probleme transrodnih i gej ljudi na Balkanu vidi kao priču o napretku, ali i sporosti.

"Države ne idu samo napred ili samo nazad, nekada se krene napred, pa se napravi nekoliko koraka nazad. Amerika voli da smatra da je napredna, ali mi smo jako konzervativni. Mi smo na korak od toga da kriminalizujemo abortuse i napravimo korak nazad kada su u pitanju LGBT prava. Ako pogledate Argentinu ili Južnu Afriku, oni su koracima napred".

Zajedice na različitim krajevima povezuje jedno - promena.

"U mnogim zajednicama postoji ogroman strah od gubitka tradicionalne porodice i tradicionalnih rodnih uloga. Mnoge stvari na svetu se menjaju, poslovi su neizvesniji, zajednice menjaju, sve je više migranata".

U takvim uslovima, je kaže, porodica postala solidna baza, nešto što je sigurno - svi veruju da, šta god da se desi - ona ostaje.

"Zato postoji veliki strah od promena na polju porodice", kaže Batler.

Ipak, strah i fobije često ustupaju mestu prihvatanju.

"To se dešava kada nečija ćerka, bratanica ili neko sa kim radite već dvadeset godina i jako cenite, dođe jednog dana i kaže - ja sam danas neko drugi.

"Šta ćete onda - da izgubite tu osobu ili da otvorite um i naučite ko su oni sada i šta im prija?".

Izvor: BBC News na srpskom


Buka preporuka

Region

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.