Alen Tarabić magistar je ekonomskih nauka i veći dio svog radnog vijeka proveo je u bankarskom sektoru na pozicijama izvršnog direktora i člana uprave. Poslednjih sedam godina vodi svoju privatnu firmu "EXin", koja se bavi finansijskim savjetovanjem, računovodstvom i veleprodajom IT rješenja i tehnike. Bio je član Uprave u najvećoj bankarskoj grupaciji u BiH, živio i radio u Mostaru i Sarajevu, a najveći dio radnog vijeka proveo je u Banjoj Luci. Rukovodio je sa više od sedam sektora i preko sedam stotina zaposlenih u čitavoj BiH i radio u izuzetno složenim uslovima na velikim međunarodnim projektima. Spajanjem iskustva iz bankarstva sa realnim sektorom, tačnije računovodstvom, savjetovanjem i trgovinom, Alen je zaokružio ekonomsku teoriju i iskustvo u praksi. U razgovoru za BUKA magazin Tarabić nam je dao jasniju sliku o ekonomskim i privrednim prilikama u Republici Srpskoj i BiH.
Vlasnik ste računovodstvene firme. Kakvo je danas stanje u RS vezano za poslovanje?
ALEN: Ovaj posao je dosta nezahvalan, stresan i nije dovoljno cijenjen, ali se nadamo uređenju tržišta u ovoj oblasti i boljim vremenima. Dosad sam lično pokrenuo više inicijativa da ova branša dobije svoj sektor u Privrednoj komori i kod Unije udruženja poslodavaca RS, jer se radi o uslužnom sektoru vezanom za računovodstvo, savjetovanje i IT usluge, koji je u ogromnom usponu, a bez svog krovnog udruženja, koje bi se borilo za ove djelatnosti i bolje uslove poslovanja, uređenje tržišta i zakonodavne regulative. Posebno sektor računovodstva je izuzetno bitan i poslodavcima i Poreskoj upravi, Upravi za indirektno oporezivanje, Inspektoratima, Centralnoj banci, Statistici i drugim javnim i privatnim institucijama, a ova djelatnost je bez kvalitetnog sistemskog nadzora i kontrole i praktično prepuštena sama sebi, što sa mnogih aspekata nije dobro. Zato nam je potrebno Udruženje koje bi bilo na dobrovoljnoj osnovi bez privatnih interesa, kakvi su izraženi u postojećem Udruženju računovođa, koji su privatna firma koja živi od prihoda od članarina i organizovanja seminara, da ne ulazim u dublje elaboriranje ove problematike. Dakle, ovo udruženje pravnih lica bi bilo bez članarine, ali sa aktivnom podrškom Ministarstva finansija i drugih zainteresovanih javnih institucija.
Da li je opao obim privrednog poslovanja zbog situacije s virusom?
Naravno da jeste. Mnogi privredni subjekti nisu izdržali dva-tri mjeseca bez prihoda, a zbog problema sa likvidnosti sa kojim se generalno susreće privreda RS-a pa i FBiH. Pomoć od države zbog novonastale situacije sa COVID-19 virusom još uvijek nije stigla, o njoj se jako puno priča u medijima, ali ono što se priča u medijima je daleko od stvarnosti. Čak mislim da opozicija, nerežimski mediji i nevladine organizacije uopšte ne obrađuju glavne probleme sa kojima se susreće privreda i stanovništvo RS-a, pa je to i razlog što imaju minornu podršku naroda. Komercijalne banke ne prate odavno privredu, nego se bave međunarodnim Bazel standardima i zadovoljavanjem risk standarda, tako da kredite u principu dijele onima kojima krediti i ne trebaju i, naravno, našem entitetu, koji i te kako treba njihovu podršku da bi isfinansirao plate i troškove ogromnog, nefukcionalnog i neproduktivnog aparata. Da ne širim priču, u našoj državi koja je složena, bez pravosudnog sistema i sistema generalno, gdje je politika u svom najjačem obliku zaposjela sve što se moglo zaposjesti, gotovo je nemoguće živjeti i raditi, a mi ipak opstajemo. Valjda zato ko god uspješan ode odavde ka razvijenom zapadu, tamo doživu svoju punu ekspanziju i ogroman uspjeh. Državna administracija našoj privredi nameće još veću administraciju i troškove izvještavanja, zbog svoje nesposobnosti i neuvezanosti sistema, i tako se svi bavimo formom a ne suštinom, a suština je stvaranje nove vrijednosti na najefikasniji i troškovno najisplativiji način. Moram pohvaliti uvođenje elektronskih usluga, koje sa velikim zakašnjenjem i uz mnoge manjkavosti ipak dolazi. Ali veliki su nam problem i dalje korupcija kod inspekcijskih službenika i generalno u društvu, sukob interesa u državnim institucijama i privatnom sektoru, nekvalitetno školstvo, zdravstvo i, naravno, nepostojanje pravosudnih institucija, u suštinskom, a ne formalnom smislu.
Imate li saznanja da su se neke firme ugasile?
ALEN: Naravno, osim toga što se bavim osnivanjem privrednih subjekata i računovodstvom, vodim i poslovanje mnogim privrednim subjektima, naravno, uz smjenice direktora i vlasnika. Bavim se i B2B povezivanjem pravnih lica i imam dobar uvid u poslovni ambijent i puls tržišta RS-a. Gotovo desetina od ukupnog broja mojih klijenata je nakon korone došla u situaciju da pokreću stečaj, a mislim da je ova brojka trenutno još i dobra i da ćemo sigurno doći do brojke od 20-30 odsto ugašenih privrednih subjekata do kraja prvog kvartala sljedeće godine. Morate imate u vidu da je u RS jako skupo, teško mukotrpno i dugatrajno zatvoriti jedan d.o.o. pa je i to razlog da ove brojke nisu veće. U principu, pad prihoda Poreske uprave i UIO pokazuju najbolje koliko je privrede uništena. Ima i ona da nismo nešto bili ni razvijeni, pa nema šta ni propasti, ali šalu na stranu, ovako krhku ekonomiju u ovakvoj državi je lako uništiti.
Da li država pomaže privrednicima i vlasnicima firmi ili dodatno otežava njihov položaj?
ALEN: Slikovito ću reći da političari megalomanski i pompezno pričaju o nečemu o čemu nemaju nikakvog praktičnog iskustva, a sve radi dobijanja političkih poena kod neupućenog stanovništva, koga je, nažalost. preko 80 odsto. Onda to slijepo izglasaju i usvoje poslanici Narodne skupštine RS, koji isto tako nemaju zavidno znanje, a onda to izađe u Službenom glasniku i onda se ljudi koji trebaju implementirati taj zakon uhvate za glavu, jer dosta toga ne može biti provedeno u praksi ili je potrebno ogromno vrijeme i sistemske izmjene. Drugim riječima, najveća pomoć našoj privredi i stanovništvu bi bila tehnokratska Vlada i direktori eksperti koji bi se postavljali na rukovodeće pozicije javnih institucija i državnih firmi, ne profesori i teoretičari ili stranački nestručni i nekompetentni vojnici, nego ljudi iz prakse sa bogatim iskustvom i znanjem i dobrom energijom i ostvarenim rezultatima iza sebe.
Kakva je situacija s obavezama privrednika prema državi, porezom i slično?
ALEN: Jako puno je fiskalnih i parafiskalnih nameta, vrlo sličnih naknada koje se naplaćuju po više osnova pa čak postoje i naknade koje niko ne može razumjeti pa čak i oni koji ih naplaćuju. Nadležni odavno najavljuju registar ovih nameta i giljotinu propisa ali se tu ništa ne dešava. Mislim da ga nikako ne objelodanjuju jer mislim da je on poražavajući i da bi pokazao svu našu nekonkurentnost u poređenju sa ekonomijama u okruženju te ogromnu birokratizaciju državnog aparata koji je odavno sam sebi svrha, i nema dodira sa realnošću.
Da li će BiH i RS ući u još veću ekonomsku krizu?
ALEN: Hoće. Vozovi prolaze, a naše vođe se bave marginalnim pitanjima, prošlošću, nacionalnim temama, njih ne interesuje privredni ambijent nego samo uži lični interes sebe i svoje partije. Međunarodna zajednica ništa ne preduzima na poboljšanju ovog stanja i tako mi tonemo. Sve se reflektuje i na našu ekonomiju, jer privreda koja nema podsticaje od države i podsticajno privredno okruženje se ne može ni razvijati. Zato se dešava ovaj egzodus stanovništva i pad nataliteta.
Šta bi banke i država trebale da učine kako bi pomogle ljudima da lakše posluju? Da li je rješenje davanje nekih kredita s minimalnom kamatom?
ALEN: Kapital je odavno postao jeftin, tako da su kamatne stope kod nas generalno visoke. Ono što bi banke trebale jeste smanjiti birokratiju i pojednostaviti kreditni proces, automatizirajući ga koliko god je to moguće. Često pravna lica izgube više mjeseci samo da bi od banke dobili informaciju da im je odobren kredit ili garancija, a već decenijama unazad postoje tzv. scoring sistemi koji vam po određenim algoritmima određuju nivo rizika posmatranog klijenta, a po određenim parametrima i njegovim pokazateljima uspješnosti poslovanja. Ovdje opet do izražaja dolaze kvalitetni računovodstveni biroi, jer sudbina vašeg preduzeća zavisi od vašeg bilansa koji je ogledalo i najmjerodavniji dokument za banke i vaše poslovne partnere, a ništa vam i ne vrijedi vaše dobro poslovanje ako ga računovođa nije objektivno, kvalitetno evidentirao.
