Berni Sanders je zasnovao svoju kampanju na tome da uvek govori istinu. Sinoć je ponovio da klimatske promene nisu prevara (u šta veruju mnogi republikanci) i da je nauka po tom pitanju jasna. U skladu sa time, očekujem da uskoro prebroji osvojene delegate i suočiti se i sa tom istinom. Ovaj socijalistički senator je na Super Utorak prizivao utopijsko mesto gde je demokratija čista kao planinski sneg (koji je slabo pao ove godine): „U Vermontu milioneri ne kupuju odluke na zasedanjima gradskih skupština“. Objasnio je prednosti proporcionalnih izbora delegata svojim oduševljenim pristalicama, ali nema načina da tesna pobeda postane velika prednost. „Do kraja večeri“, najavljivao je Sanders, „osvojićemo stotine delegata“.
Onda je njegova protivkandidatkinja osvojila stotine delegata više od njega. Uprkos pobedama Sandersa u Oklahomi, Koloradu i Minesoti, ubedljive pobede Hilari Klinton u južnim državama obezbedile su joj obromnu prednost. Sandersovo svesno neprihvatanje realnosti (sumnjiva osobina za nekoga ko želi da bude predsednik SAD), podseća na ponašanje Hilari Klinton 2008. kada je njen protivnik Barak Obama osvojio dovoljno delegata za nominaciju Demokratske stranke. Ona je tada u govoru u svojoj državi Njujork odbila da prizna poraz i pozvala svojih 18 miliona glasača da joj kažu šta da radi.
Možda je prerano da Sanders prihvati realnost, ali svakako nije prerano da se Hilari Klinton posveti pobedi na predsedničkim izborima u novembru. U svom pobedničkom govoru je očekivano napala Trampa: „Amerika će uvek biti velika zemlja i treba da rušimo granice umesto da podižemo zidove“. Za nju su glasali birači iz svih grupa koje su važne u borbi sa Trampom. Govorila je o gradovima u kojima je urušena industrija i apalačkim zajednicama, o sindikatu vodoinstalatera i radnicima automobilske industrije iz Flinta u Mičigenu. Hvalila je Obamu, osudila ugrožavanje prava glasa u Severnoj Karolini, prisetila se posete baptističkoj crkvi, zatražila jednaku platu za žene i povećanje zarada srednjoj klasi.
Njen pobednički govor u Majamiju je bio tipično klintonovski, jer se fokusirao na sve grupe važne za njenu pobedu u novembru. Nijednu nije izostavila. I dok je ona svoju pobedu prizivala uz „ljubav i pristojnost“, njen verovatni protivnik u novembru je govorio o destrukciji. Na nešto manje od sat vožnje autoputem I-95 na sever, Donald Tramp je priznao da nema pojma na šta Hilari Klinton misli kada kaže da želi da ujedini Ameriku.
On živi po pravilima povlašćenog Mar-a-Lago kluba u Palm Biču. Još jednom je ispričao priču o svom drugaru koji je prestao da kupuje mašine iz Katerpilara i prešao na japansku firmu Komacu. To je problem sa kojim Tramp može da se poistoveti, jer je i sam prebacio proizvodnju svojih modnih marki u Kinu i Meksiko. On je u svojoj pobedi u utorak uživao na sebi svojstven način – neverovatno nedosledno. „Ja sam ujedinitelj“, izjavio je, a onda se obrušio na sve ostale. „Kada završim sa ovim, krećem da pobedim jednu osobu: Hilari Klinton“, obećao je pretvarajući svoj pobednički govor u konferenciju za novinare.
Tramp je posebna vrsta ujedinitelja, koji se oseća dobro kada samo on pobeđuje a svi drugi gube. Hilari Klinton je možda konačno pobedila Sandersa, ali sada treba da pokaže da je njen princip ljubavi jači od Trampovog principa mržnje.
Richard Wolffe, The Guardian, 02.03.2016.
Preveo Miroslav Marković
