U tom serijalu pokazala je vještinu svog komičarskog duha. Glumu je diplomirala na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu. Glumica je ”Ateljea 212” i ”Srpskog narodnog pozorišta”.
Banjalučka publika će 18. februara imati priliku da u velikoj sali SD “Obilićevo” vidi “masovnu monodramu” Anđelke Prpić, pod nazivom “Šta me snađe”.
Dramski tekst za ovu interaktivnu savremenu komediju, u kojoj se popularna glumica Anđelka Prpić pojavljuje u dvanaest različitih uloga, potpisuje jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista Nebojša Romčević, a režija je povjerena proslavljenom glumcu, muzičaru i reditelju Branku Đuriću Đuri. Organizator događaja je agencija ”Queen estrada”.
Povodom ovog nastupa razgovarali smo sa glumicom Anđelkom i saznali više o ovoj predstavi.
U predstavi ”Šta me snađe” igrate dvanaest likova. Kako ste se snašli u svemu tome?
Anđelka: U početku sam se jako plašila. Nisam verovala u sud Nebojše Romčevića, pisca monodrame. Mislila sam da on nije svestan mojih realnih kapaciteta. Ispostavilo se da sam ja sumnjala u sebe, hvala bogu bez razloga. Najveći problem bile su mi jako brze promene na samoj sceni. Međutim, posvećeni rad se uvek isplati. Publika prepozna pošten posao i to ume da ceni i nagradi. A onda je za nas na sceni nebo granica.
O čemu govori ta monodrama?
Anđelka: Monodrama "Šta me snađe" govori o neumitnoj želji za napretkom, za ulaskom u VIP društvo, o nasušnoj potrebi za savršenim životom sa Instagrama. Lakši put i primamljive prečice glavnu junakinju dovode pred najveću životnu dilemu - pogaziti moralna načela i napredovati ili biti veran i snositi posledice. Dobronamerni savetodavci u vidu majke, babe, psihologa, šefice, kume, ali i dobre i loše savesti našu Joku dovode do granice izdržljivosti. Naravno, sve to na vrlo duhovit način, prepoznatljiv svima sa ovih prostora.
Da li je to predstava koje je namijenjena više ženskoj publici?
Anđelka: Bavimo se opštim mestima u muško-ženskim odnosima, a to je tema podjednako zanimljiva svima. Muškarci obično vole da dođu jer im pomogne da shvate malo bolje kako ženski mozak funkcioniše. Generalno su žene vernija publika u pozorištima, ali nije to to bez muškaraca u sali. Meni jako znače njihove reakcije.
Režiser predstave je Đuro. Kako je bilo sarađivati sa njim?
Anđelka: Imala sam sreću da je Đuro imao vremena u tom trenutku i volje da se bavi režijom naše predstave. Kao izvrstan komičar, ali još važnije čovek koji ima puno iskustva sa samostalnim nastupima kroz svoj anti ”stand-ap”, bio mi je od višestruke pomoći. Đuro je zabavan u kafani i kroz druženje, ali kada radi vrlo je ozbiljan i posvećen. Imao je puno poverenja u mene i davao mi podršku za sve moje predloge i sugestije. Mala trivija, muziku iz predstave su svirali Đuro i producent Gane Pecikoza.
Vi ste popularnost stekli na televiziji. Da li više volite da glumite ispred kamera ili se ljepše osjećate kada glumite u predstavama?
Anđelka: Popularnost je samo nus pojava našeg posla. Lepa i vrlo korisna, što bi Zoran Radmilović rekao, ali nikako ne poenta dramske umetnosti. Volim dobar tekst, priželjkujem višeslojne uloge, divim se inteligentnim rediteljima i obožavam talentovane kolege, bilo na filmu ili u pozorištu, ili na televiziji. Umetnost će spasiti svet. Zato priželjkujem da se što pre život vrati na daske koje život znače i u bioskope. Svima nam je to preko potrebno.
