Vojko V je hrvatski reper koji je za kratko vrijeme doživio svjetsku slavu. Ok, ne svjetsku, balkansku. Ali Balkan je “cili svit“, a “cili svit“ je Balkan. Zar ne?
Ceca u Parizu, Zovi čovika, Kako to – hitovi su sa njegovom prvog albuma kao solo izvođača. Za okorjele hip-hopere on je već godina poznat kao “umišljeni“, beskrupulozni Vojko V iz brutalne hip-hop klape “Dječaci“, koju ćete moći čuti za nekoliko dana u Banjaluci.
E sada, kad ste dobili intro, čućete malo više od njega, direktno sa ovogodišnjeg EXIT-a u Novom Sadu.
Buka: Sada si popularan. Snimao si pjesmu i sa Tončijem Huljićem. Vole te djeca, mladi, žene, čak i Srbi. Da li to znači da si sada mejnstrim, da više nisi underground reper?
Mislim da nisam mejnstrim, da sam mejnstrim, imao bih 20 miliona pregleda na pjesmama.
A imaš 10.
Kurac 10. Svaka mi je prešla milijun jedva. Ali s obzirom kakve su pisme to je okej.
Čekaj, da li ti misliš da su tvoje pjesme sprdnja. Koliko je ozbiljnosti u njima?
Ma masu, brate. Masu. Ja to pokušavam prenijeti u neku komediju, ali nije to dovoljno. Triba pivat o nekoj maloj. Mala ovo, mala ono. Tad si na konju, brate. Ali i ovako je okej.
Buka: Izgradio si se i ti i ostali kroz “Dječake“ i imate prepoznatljivost na Ex-Yu sceni. Da li je razlog za to što ste “grupa luđaka kao kod Malnara“ i boli vas briga ili ima tu i neke druge, pozadinske priče?
Pa, koliko ima ljudi na Balkanu da su ludi i boli ih briga?
Ima nas jedno 20 miliona (ha-ha)
Radimo, brate, radimo. Znači, ja izbacin 10-15% od onoga što napravin. Selektiram ih ne po kvantitetu, nego po kvalitetu. Sramota me izbacit nešto za šta znam da nije najbolje što mogu.
Buka: U pjesmi sa novog albuma “Zovi čovika“, koja je prva zaludila ljude, kažeš:
Jer neko uvik ima ćaću
Koji ima većega ćaću
Koji zvat će najvećega ćaću
Kojeg svi zovu TODO.
E, mi u Republici Srpskoj imamo nešto slično. Samo ga svi zovu DODO. Reci mi ima li načina, kako se boriti protiv toga najvećega ćaće?
Nikako. Prvo trebaš prvog ćaću srediti. Kada njega pobijediš, ideš na drugoga ćaću. Na kraju igrice ti je finale protiv Velikoga Ćaće.
Ne može se odjednom na Najvećega Ćaću. Sam si preslab.
Ali mi taman sredimo jednog ćaću, a dođe opet isti. Samo se rotiraju. Može li se uspjeti u toj borbi?
Uh, to ti je zajebano. Ćaćologija je nezgodna stvar.
Buka: U stihovima pjesme „Kako to“ repuješ:
Je li moguće da neko me sabotira
I protiv mene lobira
Možda je Vlada
Možda su Srbi
Možda masoni
Koliko mi ovdje na Balkanu imamo taj mentalitet da krivimo drugog, da je uvijek neki eksterni uzrok kada zajebemo nešto?
To je poanta pisme, znači. To se na Balkanu prečesto događa. Kada sam završio jednu verziju albuma, poslao sam ljudima i rekli su mi da mi fali neka ozbiljna pisma. I tako je ova nastala.
To je jedina stvar koju sam ja imao reći o toj socijalnoj tematici – a to je da svi uvik krive druge. Ja šetan po Splitu, lik otvori ćevabdžinicu do ćevabdžinice, znači ono istu. Onda propadne za pola godine. Na sto načina ljudi sebe sabotiraju da toga nisu svjesni. Uvik traže nekog drugoga krivca.
Ali, ja sam davno raskrstija da ću minjat ljude. Treba minjat sebe.
Buka: Najgotivnija pjesma Dječaka mi je „After u zatvoru“. Refren te pjesme ide “Gotov je party u Saboru, počinje After u zatvoru“. Koliko vidim - kod nas party traje evo 23 godine. Kada će taj dugo čekani after i ko će puštat na njemu?
Party na Balkanu ne staje. Samo se DJ-evi mijenjaju. Kad će doć after – ne znam, brate. Šta da ti kažem.
Pozdrav za Banjaluku, višak žena motherfucker!
Za Buku sa EXIT-a,
Nikola Lero
