Idealan kasting „Petparačkih priča“: Koga je Tarantino želio

Na društvenim mrežama objavljena je lista idealnog kastinga za "Petparačke priče", danas kultnog filma Kventina Tarantina.

BUKA portal / 04. Juni 2021

 

Koga je reditelj priželjkivao, sa kim na umu je pisao scenario, a koga je, na kraju, "dobio"?

Glumačka podela kakvu je priželjkivao Kventin Tarantino pred snimanje svog drugog filma, „Petparačke priče“ 1994. godine nedavno je isplivala na društvenim mrežama, javlja NME.

Na listi je 12 glavnih likova sa potencijalnim imenima uz njih. Prvo je pisac Don Vinslou podelio na svom Tviter profilu jednu stranicu sa pet likova, onda je drugi korisnik dodao i stranicu koja je Vinslou nedostajala:

 

Tarantino je stavio zvezdicu pored imena glumaca za koje je naročito bio „zagrizao“: tri zvezdice za prvi izbor, dve zvezdice za drugi „pik“ i jedna zvezdica uz onoga koji je imao „jake šanse“ da zaigra. Sem toga, bilo je dodato još imena kao potencijalnih kandidata, ponegde i desetak njih.

U slučaju Pampkina i Hani Bani, prvi izbor bio je i konačan izbor: Tim Rot, odnosno Amanda Plamer. Uz njihova imena je napomenuo da je i pisao likove imajući ove glumce na umu.

Pampkin je bio provalnik i dečko Hani Bani. Rot je igrao i u Tarantinovom prvencu, „Ulični psi“, pa ga je bilo lako dobiti i za drugi film. Tamo je koristio američki akcenat, a u „Pričama“ se vratio maternjem, britanskom izgovoru. Rot ga je i uputio na Amandu. „Želim da radim sa njom na nekom od tvojih filmova, ali mora da ima baš veliki pištolj“, rekao mu je, kako je kasnije ispričao u intervjuu za „Premijer“.

Da kojim sličajem, Tim Rot nije bio dostupan ili zainteresovan, Tarantino je bio voljan da uzme u razmatranje Džonija Depa, Kristijana Slejtera, Gerija Oldmana, Nikolasa Kejdža, Erika Stolca ili Džona Kjuzaka.

Svi pomenuti glumci našli su se i na listi želja za lik Lensa, dilera drogom. Kventin ga je pisao imajući na umu Džona Kjuzaka, „a ako Džon ne može, želim Erika“.

I dobio ga je. Sem njih, u obzir bi došli i Majkl Kiton, Robert Karadin, Bil Pakston, Sem Džekson i Erik Roberts.

Da, kojim slučajem, Amanda Plamer nije htela da igra u filmu, Tarantinov spisak želja za lik Hani Bani je dalje izgledao ovako: Patriša Arket, Lili Tejlor, Dženifer Džejson Li, Bridžet Fonda, Fibi Kejts ili Marisa Tomei.

Patriša Arket je, na kraju, dobila ulogu Džodi, supruge dilera Lensa. Fonda, Tejlor i Džejson Li su takođe bile u opticaju i za ovaj lik, a Pem Grir je stigla i do čitanja za ulogu. Kako je Kventin kasnije objasnio, odustao je od nje jer „publika ne bi poverovala da Lens može da urla na nju“.
Za lik Džodi Kventin je razmatrao i Dženifer Bils, N’Busu Rajt, Keti Grifin, Sofiju Kopolu, Džasmin Gaj, Triju Farel i Anhel Aviles.

Majk Medsen je bio prvi izbor za Vinsenta Vegu, ali je ovog kriminalca na kraju igrao Džon Travolta („jak, jak, jak drugi izbor“), jer je Medsen odlučio da igra u vesternu „Vajat Erp“ u režiji Kevina Kostnera. Kasnije je izjavio da se pokajao zbog tog izbora.

Travolta je prihvatio smanjen honorar ali uspeh filma i potonja nominacija za Oskara potpuno su mu oživeli karijeru.

Na listi želja za Vinsenta Vegu našli su se i Alek Boldvin, (opet) Geri Oldman, Vilijam Pitersen, Džejson Patrik, Endi Garsija, Majkl Kiton, Denzel Vošington, Denis Kvejd, Robert Karadin i Ejdan Kvin.

Za lik Džulsa, Vinsentovog partnera u zločinu, Tarantino je hteo Lorensa Fišberna, za koga je i pisao scenario. On je ulogu odbio, a dobio ju je Samjuel L. Džekson, broj dva sa spiska.

Iza njega su ostali Edi Mafi, Čarls Daton i Majkl Bič. Nakon toga Kventin je napisao „Uzeti i nepoznatog ako je neophodno. Bez repera“.

Prva mesta sa spiska za uloge „čistača“ Vinstona Vulfa (Harvi Kajtel), Vinsentovog i Džulsovog šefa Marselasa (Ving Rejms) i vijetnamskog veterana kapetana Kunsa (Kristofer Voken) završili su i na filmu.

Zanimljivo je da imena Ume Turman nema na spisku uz lik Mije Volas, supruge krimi bosa Marselasa.

Uma je ulogu dobila nakon što je ostavila upečatljiv utisak na prvom razgovoru uživo, tako da su sve druge opcije pale u vodu. Među njima su Virdžinija Madsen, Dženifer Bils, Pem Grir, Bridžet Fonda i Andžela Baset bile favoriti.

Slično je i sa Brusom Vilisom koji je na kraju zaigrao boksera Buča Kulidža, dok su svi drugi „pikovi“ – pre svih Met Dilon, za koga je lik i pisan – a onda i Šon Pen, Kejdž, Kvin i Dep, otpali.

Bučovu devojku Fabijan je glumila Marija de Medeiros, Portugalka koju je Kventin sreo dok je promovisao „Ulične pse“ po Evropi. Međutim, dok je pisao scenario, u glavi je imao lik Francuskinje Irene Žakob.

„Petparačke priče“ su neo-noar crna krimi komedija sa nekoliko isprepletenih priča smeštenih u kriminalni milje Los Anđelesa. Naziv filma odnosi se na krimiće iz sredine 20. veka koje su odlikovali grafičko nasilje i britki dijalozi.

Film je imao svetsku premijeru na Kanskom festivalu 1994. gde je osvojio Zlatnu palmu. Kasnije iste godine dobio je sedam nominacija za Oskara. Znatno je doprineo revitalizaciji karijera Ume Turman, Samjuela L. Džeksona i Džona Travolte. Takođe je u mnogome uticao i na popularnost nezavisnog američkog filma. Koštao je oko devet a zaradio je preko 200 miliona dolara.


Buka preporuka

Tema

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.