Čuveni američki „The New York Times“ 22. marta objavio je detaljan tekst pod naslovom „Kako deluje Sinopharm vakcina“. U tekstu je dat i detaljan prikaz „puta“ vakcine od momenta kada je pronađena, pa sve do poslednjih istraživanja i rezulatata koji su objavljeni u vezi sa kineksom vakcinom koju je primio i najveći broj naših građana. Evo šta su Amerikanci napisali o kineskoj vakcini koja još nije odobrena u SAD i Evropkoj uniji:
Vakcina napravljena od korona virusa
Početkom 2020. godine, Pekinški institut za biološke proizvode stvorio je inaktiviranu vakcinu protiv korona virusa nazvanu BBIBP-CorV. Klinička ispitivanja koja je vodila državna kompanija Sinopharm pokazala su da je ona imala stopu efikasnosti od 79 procenata. Kina je odobrila vakcinu i ubrzo počela da je izvozi u druge zemlje, piše „The New York Times“.
BBIBP-CorV deluje tako što podučava imuni sistem da stvara antitela protiv SARS-CoV-2 korona virusa. Antitela se vežu za virusne proteine, kao što su takozvani proteini klasova koji zakucavaju njegovu površinu.
Da bi kreirali BBIBP-CorV, istraživači iz Pekinškog instituta dobili su tri varijante korona virusa od pacijenata u kineskim bolnicama. Odabrali su jednu od varijanti jer je bila u stanju da se brzo razmnožava u ćelijama bubrega majmuna uzgajanim u rezervoarima za bioreaktor.
Ubijanje virusa
Jednom kada su istraživači proizveli velike zalihe korona virusa, polivali su ih hemikalijom zvanom beta-propiolakton. Jedinjenje je onemogućilo koronaviruse vezujući se za njihove gene. Inaktivirani koronavirusi više nisu mogli da se repliciraju. Ali, njihovi proteini, uključujući spike, ostali su netaknuti.
Zatim su istraživači izvukli inaktivirane viruse i pomešali ih sa malom količinom jedinjenja na bazi aluminijuma nazvanog adjuvansi. Adjuvansi (supstance koje se primenjuju u vakcinama više od 90 godina, a dodaju se da bi se povećala imunogenost antigena koji imaju nizak imunostimulatorni potencijal, prim. aut) stimulišu imuni sistem da pojača svoj odgovor na vakcinu. Inaktivirani virusi se koriste više od jednog veka. Jonas Salk ih je koristio za stvaranje svoje polio vakcine pedesetih godina, a one su osnova za vakcine protiv drugih bolesti, uključujući besnilo i hepatitis A – piše „The New York Times“.
Podsticanje imunološkog odgovora
Pošto su korona virusi u BBIBP-CorV mrtvi, mogu se ubrizgati u ruku bez da se osoba razboli od covid-19. Kada uđu u telo, neke od inaktiviranih virusa proguta vrsta imune ćelije koja se naziva ćelija koja prezentuje antigen.
Ćelija koja prezentuje antigen cepa korona virus i prikazuje neke od njegovih fragmenata na površini. Takozvana pomoćna T ćelija može otkriti fragment. Ako se fragment uklopi u jedan od svojih površinskih proteina, T ćelija se aktivira i može pomoći regrutovanju drugih imunih ćelija da odgovore na vakcinu.
Stvaranje antitela
Druga vrsta imunih ćelija, nazvana B ćelija, takođe se može susresti sa inaktiviranim korona virusom. B ćelije imaju površinske proteine u ogromnom mnoštvu oblika, a nekolicina ih može imati pravi oblik da se prikači na korona virus. Kada se B ćelija zaključa, ona može povući deo ili ceo virus unutra i na svojoj površini predstaviti fragmente koronavirusa.
Pomoćna T ćelija aktivirana protiv korona virusa može da se zakači za isti fragment. Kada se to dogodi, aktivira se i B ćelija. Razmnožava se i izliva antitela koja imaju isti oblik kao i njihovi površinski proteini.
Zaustavljanje virusa
Jednom kada se vakciniše sa BBIBP-CorV, imuni sistem može da odgovori na infekciju živih korona virusa. B ćelije proizvode antitela koja se lepe za uljeze. Antitela koja ciljaju protein klas mogu sprečiti virus da uđe u ćelije. Druge vrste antitela mogu blokirati virus drugim sredstvima.
Telo „pamti“ virus
Klinička ispitivanja Sinopharma pokazala su da BBIBP-CorV može zaštititi ljude od covid 19. Ali, još niko ne može da kaže koliko ta zaštita traje. Moguće je da nivo antitela opada tokom meseci. Ali imuni sistem takođe sadrži posebne ćelije zvane memorijske B ćelije koje mogu zadržati informacije o korona virusu godinama ili čak decenijama.
