16. maj 1955. (nastavak)
Mislim da sada napokon znam odakle treba u „Dnevniku jednog konfidenta“ započeti. Početni akordi prividnog mira i završni akordi stvarnog pomirenja. Između toga hlađenje, u smislu sve izraženije rezignacije. Evo jednog
Posle ručka šetao sam se Južnim bulevarom i razgledao trščane korpe sa zimskim cvećem, koje su visile na prozorima. Poneki je još uvek bio rastvoren i vazduh u kutovima modar kao duvanski dim. Bulevar nije bio sasvim pust. Na deset koraka ispred mene bodro skakuće đubretar Z. i nabada lišće na ušiljenu palicu.
Moj prijatelj, izgleda, mrmlja nekakvu pemicu. Škripa crvenih kolica smeta da je dobro čujem. Zašto ljudi nisu dovoljno razgovetni. Najzad mu se približim i ubrzo ja razumem njene reči:
Kolo, kolo naokolo
Vilovito, plahovito,
Nakićeno, navezeno ...
Pretpostavlja da je to seljačka doskočica koju je Z. čuo u Josifovom bifeu. Odlučujem da ga o tome pitam, ali ... Šta? Da li sam dobro video? Šteta Z. me ne pozdravlja, jer me nije prepoznao. Doznajem da je magla nelogična, jer oduzima tačan izgled stvari.
Čini se da je Z. potpuno okupljen listom koji mu trepčući beži preko trotoara. Hop! Hoće li se baciti u trku za malim drznikom? bogami hoće! Vukući svoja kolica natovarena suvim lišćem, on nestaje za ugao.
Osmi septembar.
Ne uviđam da je jedan suvi list toliko značajan za gradsku opštinu, da plaća čoveka koji će ga hvatati. Ima osim toga još nekorisnih službi u našem gradu. A što se tiče činjenice da me Z. nije primetio, to je sasvim prirodno. Ne, on zaista nema vremena da zeva unaokolo. Lišće mu zadaje vraški mnogo posla. Inače ni me srdačno pozdravio. Uostalom kao i uvek. Dobri, stari delija!
Dvanaesti septembar.
Da li bi?
Osamnaesti septembar.
Naravno da bi, jer se odavno poznajemo. Otprilike u jedno vreme ja sam premešten u XII mušku, a on počeo da skuplja suvo lišće sa Bulevara.
Dvadeset peti sempembar.
Ipak čovek ne sme da bude previše siguran. Izgleda prilično nemoguće viđati jednu osobu deset puta na dan, piti na njen račun u bifeu, a onda je ne prepoznati kad se o tebe očeše!
Drugi oktobar.
Neverovatno.
Treći oktobar.
Sasvim neverovatno. Dolazim do uverenja da me Z. namerno nije pozdravio.
Peti oktobar.
Pogani gad! A umeo je piti na moj račun u Josifovom bifeu. Kako se samo pravi ljubazan i uslužan. I kako pokoran. Da, to je najbolji izraz za to što je pritvorna starkelja činila.
Jedanaesti oktobar.
Sećam se da je februara prošle godine Z. pozdravio doktora R. dublje nego što je potrebno da se izrazi poštovanje. Obično svakodnevno poštovanje. Pozdravi imaju neocenjivu važnost samo ako čovek ume da ih čita.
Dvanaesti oktobar.
He, gospodin doktor.
Trinaesti oktobar.
Gospodin doktor je sumnjiva ptičica. Malo govori, a kad govori ništa ne kaže.
Četrnaesti oktobar.
Možda krije neku tajnu.
Petnaesti oktobar.
Svaki čovek ima svoju tajnu.
Šesnaesti oktobar.
I doktor je ima. Možda je u Pokretu.
Sedamnaesti oktobar.
Ako je doktor R. u njihovom Pokretu, moram pripaziti i na đubretara.
Osamnaesti oktobar.
Doktor je verovatno u Pokretu, a na đubretara ću svakako pripaziti.
Devetnaesti oktobar.
Doktor je sigurno u Pokretu, a đubretar je zgodna maska za obaveštajca. Uostalom nije li on došao na Bulevar posle jula četrdeset prve?
Prvi novembar.
Dve nedelje nisam ništa zapisao u dnevnik. No imam izvinjenje te me ne muči griža zbog nemara. Spremam se da uhvatim Z-a u krivici.
Peti novembar.
Lisac dobro pazi. Možda je osetio klopku?
Šesti novembar.
Ništa
Sedmi novembar.
Još ništa. Važno je, međutim, sačuvati strpljenje. Hanu je danas opet mučio zub. Ne mogu podneti da je gledam u tom stanju, premda ona to podnosi strpljivo. Izlazim da kupim “Obnovu”, a onda sedim sa Isidorom u parku i nastojim da mu objasnim značenje limesa.
Deseti novembar.
Iskustvo me uči da hvatanje in flagranti nije neophodno. Postački je oslanjati se na same činjenice. Matematička logika, koja je nadasve zdrava i tačna, dovoljna je da se čovek domogne istine. Zar se iz poznatih ne može razrešiti najkomlikovanija jednačina? Danas sam čitao Rimana. Semantika me zaokuplja! U njoj leži istina.
Jedanaesti novembar.
Istina je da je Z. obaveštajac njihovog štaba.
Petnaesti novembar.
Danas sam protivu Z. i doktora R. podneo pismenu prijavu. Z. je u svojstvu banditskog obaveštajca dana sedmog septembra ove godine, na Južnom bulevaru između Drogerije i Kioska U. predao doktoru R. tajne instrukcije u vidu meni nepoznatih znakova koji su prividno ličili na seljačku pesmicu.
Šesnaesti novembar.
Oba su uhapšena.
Dvadeset treći novembar.
Oba su obešena.
Dvadeset četvrti novembar.
Posle ručka šetao sam se sa Isidorom po Bulevaru. Suvo lišće drhtalo je na trotoaru. Nadam se da je Isidor konačno shvatio šta je to zapravo limens.
17. maj 1955.
Da li je moguće dedukcijom otkriti dramske teme, koje bi bile duboke, opšte i aktuelne, ne samo za jedan određeni geografski [prostor] ...
Izvor Blog Borislav Pekić
