Jelena Vasić, MI „Trivas“ iz Prnjavora: Zanemarili smo nosioca naše ekonomije, a to je čovjek na selu!

Na svim rukovodećim funkcijama u ovoj firmi su žene, od direktora preduzeća do rukovodilaca određenih radnih službi i radnih jedinica u okviru proizvodnje.

Maja Isović Dobrijević / 27. Novembar 2019

Foto: BUKA

 

Jelena Vasić, ekonomista po struci, rasla je zajedno sa porodičnom firmom Mesnom industrijom „Trivas“ iz Prnjavora. Sa svojom sestrom direktno je uključena u rad firme, a od 2010. godine nalazi se i na funkciji zamjenika direktora. Jelenina sestra, takođe ekonomista, rukovodi službom finansija i računovodstva. Već 15 godina usmjerene su na rad i razvoj svoje porodične firme.

Sa ponosom ističu da njihova firma zapošljava više žena nego muškaraca, iako to nije karakteristično za ovu branšu.

„Na svim rukovodećim funkcijama u našoj firmi su žene, od direktora preduzeća do rukovodilaca određenih radnih službi i radnih jedinica u okviru proizvodnje. Branša u kojoj radimo je predodređena za muški svijet, ali u suštini, sve poslove koje obavljamo radimo timski, jer mi smo ipak kolektiv koji ima dosta i muškaraca. Žene ni u jednom trenutku nisu u podređenom položaju. Kada je riječ o ženama koje rade kod nas, njih karakteriše sistematičnost i preciznost, što im daje lakoću uobavljanju određenih poslova“, rekla je u razgovoru za BUKU Jelena Vasić.

 

 

Ona dodaje da se posljednjih trideset godina status žene u poslu dosta promijenio.

„Počeli smo se oslobađati tih tradicionalnih stega pod kojima smo dugo bili, a prema njima žena je isključivo domaćica i majka i u poslovnom svijetu nije se mnogo isticala. To se zaista mnogo mijenja. Danas nam se pružaju iste prilike kao muškarcima, samo mi žene ipak moramo da se više borimo za određene pozicije, ali prilike su nam iste“, istakla je Jelena.

ZANEMARUJEMO SVOJE RESURSE

Na pitanje koliko je u današnje vrijeme jednom privredniku teško opstati na tržištu u Bosni i Hercegovini, Jelena kaže da je dosta teško, jer osnovne resurse zanemarujemo.

„Uvijek ističem da je esencija društva totalno obezvrijeđena, a to je čovjek na selu, koji je kod nas nosilac privrede, bez obzira da li je riječ o našoj branši ili agrarnoj grani. Mislim da smo zanemarili nosioca ekonomije. Teško je, ali se borimo. Mislim da je kod svih ista situacija, bez obzira na branšu“, ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da veliki broj radnika odlazi u inostanstvo, a njihova firma trenutno zapošljava 83 radnika.

 

 

„Radnike pokušavamo stimulisati dobrim platama i nekom dobrom atmosferom u radnom kolektivu, jer nije ni plata samo presudna, već i drugi uslovi koje firme nude. Jednostavno, pokušavamo na sve moguće načine zadržati ljude da ne idu. Radnika je teško zadržati, jer materijalni faktor nije više presudan. Ljudi su nezadovoljni kompletnom situacijom. A mi kao privrednici stvarno se trudimo da im ponudimo što bolje uslove, da napravimo jednu porodičnu atmosferu i da ljudi ostaju ovdje“, kaže Jelena.

Proizvodi „MI-Trivas“ iz Prnjavora mogu se naći na policama u marketima širom BiH, a imaju ambicije da izvoze u Crnu Goru.

„Što se tiče Evropske unije, tu nisu usklađene zakonske regulative za crveno meso i mi meso ne možemo izvoziti. Sljedeći korak je možda Srbija, mada oni imaju dosta drugu tradiciju u ovoj vrsti proizvodnje, pa je i konkurencija velika“, ističe Jelena.

PRODAJU SVE ŠTO PROIZVODE

Kada je riječ o izvoru mesa, naša sagovornica kaže da koliko god mogu otkupljuju domaće sirovine, a u onom momentu kad se iscrpe svi resusrsi, onda su, kao i svi ostali, prinuđeni da uvoze.

„Potrebno je razbiti predrasude i oko uvoza mesa. Stalno se po medijima provlači teza da se uvozi sve i svašta. Ni to nije tačno. Naše veterinarske kontrole zaista rade svoj posao. Kontrolišu sve i jedan ulaz, čak su kontrole rigoroznije u odnosu na unutrašnje sirovine. Evropska unija ima jako visoke standarde kada je u pitanju i uzgoj i samo rasijecanje mesa, tako da u ovu zemlju ne može, teka tako, ući sve i svašta“, rekla je Jelena.

 

 

Mesna industrija „Trivas“ kompletnu proizvodnju dijeli na trajne suhomesnate proizvode, trajne kobasice, polutrajne dimljene proizvode, polutrajne barene kobasice i konzervirani program.

Jelena kaže da trenutno prodaju sve što proizvode, a čak su im za određenu grupu proizvoda kapaciteti mali.

„Naša godišnja proizvodnja je otprilike oko 2 hiljade tona, to je oko 150 tona mjesečno, a to je neki srednji nivo preduzeća što se tiče proizvodnje. Trenutno nemamo problem što se tiče plasmana proizvoda, imamo svoje komercijalne službe na terenu, a zastupljeni smo u većini maloprodajnih objekata u BiH i u velikim trgovačkim lancima“, kaže na kraju razgovora Jelena.

 

 

 

 


Buka preporuka

Intervju

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.