Pre nešto više od godinu dana kupio sam kompletnu opremu koja mi je bila potrebna za podcast. Ta ideja se kuvala u glavi dugo, ali nisam bio spreman da se posvetim, a nisam hteo da to radim neozbiljno. Nisam verovao da mogu biti redovan, a da pritom kvalitet bude na nivou na kome sam želeo.
Krajem prošle godine kockice su se poklopile – odlučio sam da resurse stavim u pogon i voila. Pojacalo.rs je rođeno. Istovremeno je još nekoliko pojedinaca i medija pokrenulo neke svoje formate u raznim oblastima, te je konačno počela da se formira solidna količina kvalitetnog sadržaja za slušanje na srpskom jeziku.
Pre par meseci i IREX i Impact Hub pokrenuli su niz radionica i zanimljivih aktivnosti za promociju i popularizaciju podcasta, ali i pomoć autorima – što kroz savete, što kroz prilike da na hakatonu koji je organizovan obezbede sebi resurse za rad.
Na nekim od radionica bio sam kao posmatrač, jer je među okupljenima na bini i oko nje bilo dosta prijatelja i kolega koje volim i poštujem, pa iako generalno ne volim okupljanja i ljude, došao sam da ispratim događaj, a na poslednjoj radionici sam i učestvovao kao jedan od panelista.
Na kraju tog panela, usledilo je druženje i pitanja ljudi iz publike. Bilo ih je i tokom panela, ali obično na takvim mestima, nakon oficijalnog dela uslede mnogo konkretnija i detaljnija pitanja, jer je ljude sramota da kažu da nešto ne znaju – pa u 1-na-1 situaciji to lakše preture preko usta nego pred punom salom.
I bilo je tu raznih pitanja, ali dosta njih je zapravo imalo onu dilemu kakvu bi možda trebalo rešiti pre svih onih ostalih aktivnosti koje su obavljene.
Kako da snimim podcast? Šta mi treba? Čitao/la sam i to je sve jako konfuzno…
Pitam ljude šta su čitali i krenu da mi objašnjavaju. Kasnije mi neki i pošalju par linkova i ima tu nekih zaista sjajnih tekstova. Neke od autora i poznajem i izuzetno cenim. Ima samo jedan problem…
Beskrajno su zakomplikovali stvar koja bi morala, makar u startu, biti jednostavna.
I nije da nije lepo istrčati na takav teren. Nisam nikakav fudbaler, ali ima nešto u toj travi, naročito ako je sveže ošišana. Samo, nije to zaista neophodno da bi se igrao fudbal. Treba lopta, malo otvorenog prostora, i par nogu i društvo ili makar zid. I to je sasvim ok početak. A do ostalog se može doći vremenom.
Ključno pitanje je šta je MVP u ovom konkretnom slučaju, iliti što bi srpski zet Ajnštajn rekao:
Dakle, ukoliko želite da sastavite ozbiljan set za snimanje podcasta, za dve osobe, i u to uključite recimo video komponentu (a objasniću zašto video kasnije), to bi vas moglo koštati red veličine 2.000 – 3.000 EUR.
Ok, ali šta je cilj toga? Cilj je da dobijete dobar snimak, čistog zvuka vašeg govora. Da li vam za to vam treba izuzetno skup mikrofon i ozbiljan snimač ili audio interfejs? Ne.
Za to vam je potrebna relativno dobro zvučno izolovana prostorija. To možete uraditi na razne načine, ali u suštini, potrebno je da deo površina koje reflektuju zvuk (ravne i čvrste površine, recimo tvrdi stolovi, prozori, zidovi, zamaskirate nečim što absorbuje tj. upija zvuk. To mogu biti zavese, ili neka teška tkanina koju malo više naborate, može biti ćebe ili prekrivač, ili nešto slično. Ne biste verovali koliko je voiceover-a za reklame snimljeno ispod ćebeta.
Elem, profesionalno rešenje je sunđer za akustičnu izolaciju (ono sunđerasto što liči na karton za jaja). Problem je što je on relativno skup i kvadrat je oko 5.000-6.000 din. Alternativa tome je Azmafon koji je građevinski materijal (izolator) i on je 10 do 15 puta jeftiniji. Iako nije baš lep, savršeno dobro radi posao, a ako vam smeta kako izgleda, prekrijte ga nekom tkaninom koja izgleda lepo – mi jesmo.
Poenta je da 35-50% velikih površina treba da bude pokriveno ovakvim materijalima, a ako je prostorija velika, nije loše da ih bude nekoliko i u samom prostoru, tamo gde ne smetaju.
Ako to uradite, svaki zvuk koji budete snimali biće mnogo čistiji, i čime god da snimate imaćete mnogo bolji krajnji proizvod.
Ok, a čime da snimamo?
Možete da probate i telefonom, i vrlo moguće da će, ako je dovoljno blizu, a ipak ne previše, i usmeren ka vama – zvuk će biti dobar. Možete da probate i sa bubicama. One jeftine su možda dovoljno dobre za ono što želite.
Moj predlog je, naročito ako imate sagovornika, da između vas postavite audio snimač. Ne diktafon, on daje tehnički ok zvuk za dalji rad, ali snimači daju kvalitetniji zapis za slušanje. Naplašili su vas da je to jezivo skupo? Snimač kakav vam treba je recimo Zoom H1n ili Tascam DR-05, a njihova cena kod naših distributera je 100 EUR sa PDV-om. Veoma su lagani, prenosni i sjajni za rad. Alternativa je da uzmete neki od dodataka za telefone koji ga pretvaraju u kontenzatorski mikrofon. Ali moj predlog je da zaobiđete to. Promenićete možda telefon, a dodatak sa sledećim možda neće biti kompatibilan.
Možete da kupite neki lep USB mikrofon (i oni su od 100 EUR pa na više). Moja preporuka je ipak, kupite ili pozajmite snimač. Prenosan je, nije vam potreban računar sa vama, na snimanju i sl. Možete da uzmete i neki lep stalak, da biste ga pozicionirali gde treba između vas. To će vas koštati nekoliko desetina evra.
I to je sve što vam treba za početak. Prostorija u kojoj nema buke i koja je lepo izolovana, snimač i dobra ideja.
Sve ostalo – svedite na jednostavno. Treba vam možda neka muzika ili najava, treba vam poneki efekat. To se sve može naći online, i besplatno, a može se i kupiti. A možda vam nije ni neophodno. Suština je sadržaj, forma nije toliko važna.
Montaža nije bauk i veoma lako i brzo ćete je savladati, a softver koji vam treba je besplatan i zove se Audacity (ima i drugih, kome se ne svidi).
Nego… Zašto video?
Video dosta komplikuje stvari. Video znači da se razne stvari vide, a to znači da morate voditi stvari i o tome, a ne samo onome što pričate. U mom slučaju, to znači da se vide i neprimerene reakcije, prevrtanje očiju i gestikuliranje.
Ali… video nudi mogućnost da ljudima plasirate sadržaj na način na koji su navikli da ga konzumiraju. Audio jeste sjajan, ali masa ljudi je na video platformama, pre svega na YouTube-u i Facebook-u (gde ako podcast upload-ujete kao native Facebook video, platforma će vas favorizovati mnogo više nego bilo koji drugi sadržaj, a naročito neuporedivo bolje nego što bi bio slučaj da sharujete YouTube). Dakle vama video možda ne treba, ali treba vašim slušaocima jer su oni tamo gde je video.
Takođe, ako u perspektivi želite da komercijalizujete stvar, video je mnogo jednostavnije i bolje rešenje od samo zvuka. Zašto? Pa u video formatu možete da stavite logo na zid, ili flašicu brendiranu na sto ili obučete brendiranu majicu ili kačket i sl. U zvučnom zapisu jedini način da bilo šta takvo uradite je da to kažete. To je trenutno, invazivno, a bez efekta.
Inače, taj video ne mora biti ozbiljan i skup, iz više uglova, sa ozbiljnom montažom i efektima. To može biti snimak sa jeftine akcione kamere ili telefona, samo je bitno da kadar izgleda pristojno i iole uredno. Takvu kameru možete kupiti na oglasima za 50 do 100 evra.
Video ne mora izgledati spektakularno, ali – da ponovim, zvuk mora biti jasan i čist. I moj predlog je da ga snimate nezavisno od videa, pa da ih kasnije u montaži sinhronizujete.
Naravno, ima slučajeva gde video nije neophodan i samo audio ima smisla. Ovo gore se pre svega odnosi na masovnu publiku kao primarnu ciljnu grupu.
Osim tehnološkog aspekta, šta još treba da znate?
Treba da znate da nije lako. Možda zaista imate smisla za to, i možda sve bude išlo kao podmazano. Ako i ne, nemojte dizati ruke odmah. Probajte, vežbajte. Pokušajte sa ljudima sa kojima se osećate komotno. To je ok početak.
Ako ste sami u svom podcastu, imajte u vidu da ćete se možda osećati kao ludak koji govori u crnu kutiju. Pričao sam o tome pre par nedelja u Pojačalu, jer je slično iskustvu koje sam prošao kad sam pokušao da budem sportski komentator.
Najveći problem, naročito ako imate nekog iskustva sa javnim nastupom je što feedback-a nema. Odnosno, nema ga odmah, već tek nakon što epizoda izađe, a nekada nije lako voditi priču, ako nemaš feedback kome se prilagođavaš u hodu.
Ali, ako ne probate, sigurno nećete uspeti. Probate li, možda se ispostavi da je to baš ono što vam je potrebno da upotpunite svoje slobodno vreme i svoj umetnički, lični ili profesionalni izraz.
Ovim tekstom želeo sam da vam pokažem da finansijko ulaganje ne mora biti veliko i da je jedino važno da je želja dovoljno velika i da ste spremni da se potrudite.
PS: Ukoliko imate neko pitanje ili nedoumicu, slobodno se javite u komentarima!
Izvor: Netokracija.rs
