Upotreba novih tehnologija drastično menja navike u svakodnevnom životu. Kako deo godine provodim u SAD i Britaniji a deo u Srbiji, vrlo lako uočavam te promene.
Pođimo, recimo, od toga da je potreba da danas nešto lično kupite u prodavnici u SAD gotovo nestala. U praksi odlazim u prodavnicu samo kada hoću da izaberem sveže ulovljenu ribu, sve ostalo je standardizovano metrikama kvaliteta i klase, pa vrlo rado prepuštam dostavljaču da sve izabere za mene. U Americi se, na neki način, vodi rat na tržištu online trgovine, a jedan od najvećih igrača na ovom terenu je - Amazon, kog mi uglavnom znamo kao platformu za kupovinu knjiga, a on je daleko više od toga. Amazon danas u svojim skladištima ima 45.000 robota koji mu omogućavaju da automatizuje dobar deo procesa prodaje i bude brži od konkurencije, a polovina američkih domaćinstava ima člansku kartu loyalty programa ovog retailera.
Online kupovina je promenila i navike trgovaca. Danas je standard tzv. free return. Recimo, kad kupujete obuću, prodavac vam šalje veličinu koju vi procenite da vam odgovara, a ukoliko se ispostavi da vam treba drugi broj, on vam šalje novi par, bez naplaćivanja. Ako ni taj drugi par ne odgovara, retailer će vam poslati novi. Kada konačno izaberete odgovarajući, treba da vratite preostala dva para u roku od 30 dana. Naravno, i dalje možete da vratite sva tri para i da vam novac bude refundiran.
Online retail trendovi utiču na laganu smrt tržnih centara koji su ranije bili centri za socijalizaciju a danas su neki od njih prazni i napušteni. To su bila mesta gde idete u bioskop, pa onda da jedete, prošetate se i kupite nešto. Danas streaming servisi, poput Netflixa, ubijaju prihode bioskopima, pa manjak njihovog prometa utiče na restorane i na prodavnice. To što u Srbiji beležimo rast broja shopping molova govori da investitori ne očekuju skoru disrupciju tradicionalnih retail poslovnih modela. Ali edukacija srpskog društva u korišćenju elektronskih platnih sredstava bi uticala na promene u ovom segmentu tržišta.
Svaki tehnološki napredak donosi niz promena u svakodnevnom životu.
Procenjujem da će sledeću veliku promenu predstavljati samovozeći automobili. Postojanje samovozećih automobila će ukinuti potrebu za posedovanjem sopstvenog vozila. Plaćaćemo pretplatu i koristićemo mreže automobila jer će biti jeftinije. Nećemo morati više da mislimo o parkingu ni održavanju, registraciji, osiguranju. Kada se naša vožnja završi, taj automobil će otići po nekoga drugog i obezbediti vožnju. Kada idemo kući, nazad će nas prevesti neka druga jedinica iz mreže koja je u momentu našeg pick-up zahteva blizu. Nestanak potrebe za parkingom će omogućiti urbanim sredinama da parking prostor pretvore u nešto drugo. Kada nema potrebe za prevozom, automobili će se sami parkirati negde izvan grada gde će istovremeno i puniti svoje baterije i biti održavani u centralizovanom maniru koji reže troškove. Naravno, mnogi ljudi koji žive od upravljanja prevoznim sredstvima biće na udaru.
Kao i u svakoj revoluciji, nekome bude bolje a neko zbog toga ispašta.
