Klimatske promjene: „Jasno i nedvosmisleno vanredno stanje", kažu naučnici

Oko 11.000 naučnika je odobrilo istraživanje koje kaže da se svet suočava sa klimatskim vanrednim stanjem.

BUKA portal / 06. Novembar 2019

 

Ovo istraživanje, zasnovano na podacima o različitim merama koji su prikupljani 40 godina, navodi da se svetske vlade ne bave krizom.

Bez dubinskih i trajnih promena, svet se suočava sa „neprepričljivom ljudskom patnjom", navodi se u studiji.

Naučnici kažu da imaju moralnu obavezu da upozore na razmere ove opasnosti.

Objavljeno u danu kada su satelitski podaci pokazali da je prethodni mesec bio najtopliji oktobar u istoriji, novo istraživanje pokazuje da je merenje temperature površine zemlje neadekvatan način za beleženje realnih opasnosti od pregrevanja.

Autori su zato uzeli u obzir različite podatke za koje veruju da predstavljaju „paket grafičkih vitalnih znakova klimatskih promena tokom poslednjih 40 godina".

Ovi indikatori obuhvataju rast ljudske i životinjske populacije, proizvodnju mesa po glavi stanovnika, globalni gubitak šumske površine, kao i korišćenje fosilnog goriva.

U nekim oblastima došlo je do napretka. Na primer, obnovljivi izvori energije su u značajnom porastu, pa je korišćenje vetra i solarne energije u porastu od 373 odsto po deceniji - ali je još uvek 28 puta manje od upotrebe fosilnog goriva 2018.

Posmatrani zajedno, većina indikatora vitalnih znakova, po mišljenju naučnika, ide u pogrešnom smeru i doprinosi klimatskom vanrednom stanju.

„Vanredno stanje znači da ukoliko ne postupamo i ne odgovaramo na klimatske promene smanjenjem emisije ugljenika i stočarske proizvodnje, kao i smanjenjem krčenja zemljišta i upotrebe fosilnog goriva, uticaji će verovatno biti mnogo ozbiljniji nego što smo do danas iskusili", rekao je glavni autor doktor Tomas Njusom sa Univerziteta u Sidneju.

„To bi moglo da znači da u nekim područjima na planeti ljudi ne mogu da se nasele".

Kako se ova studija razlikuje od drugih izveštaja o klimatskim promenama?

Ova studija ponavlja mnoga upozorenja o kojima su pisali naučnici, uključujući i Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC). Autori žele da predstave jasnu i jednostavnu geografsku sliku šireg spektra indikatora koja može da javnosti i vladama jasno da stavi do znanja da je situacija ozbiljna, a da je reakcija na nju slaba.


Uništavanje drveća mora da prestane ukoliko će se države ozbiljno baviti klimatskim promenama
Ono u čemu se razlikuje je što pokazuje da iako je situacija loša, nije beznadežna. Naučnici pokazuju šest oblasti u kojima treba preduzeti hitne korake, a to su:

Energija: Političari treba da propišu dovoljno visoke naknade za emisiju ugljenika kako bi motivisali manju upotrebu fosilnog goriva, treba da ukinu subvencije kompanijama koje proizvode fosilno gorivo i da primene mere očuvanja životne sredine i da istovremeno zamene upotrebu nafte i gasa obnovljivim izvorima.

Kratkotrajni zagađivači: Oni obuhvataju metan, hidrofluorokarbon i čađ - naučnici kažu da njihovo ograničavanje ima potencijal da smanji kratkoroči trend zagrevanja za 50 odsto tokom narednih nekoliko decenija.

Priroda: Zaustaviti krčenje zemlje, obnoviti šume, livade i magrove - sve to bi pomoglo u smanjivanju ugljen-dioksida.

Hrana: Naučnici kažu da je neophodna velika promena u načinu ishrane kako bi ljudi jeli prvestveno biljke, a manje proizvoda životinjskog porekla. Smanjivanje bacanja hrane je takođe ključno.

Privreda: Promeniti oslanjanje privrede na naftna goriva i ugalj - i odustati od rasta svetskog BDP-a i težnje ka bogatstvu.

Populacija: Svet mora da stabilizuje globalnu populaciju koja je u porastu za oko 200.000 ljudi dnevno.

Ko su naučnici koji su odobrili izveštaj?

Oko 11.000 naučnika svih vrsta i opredeljenja iz 153 zemlje sveta je odobrilo istraživanje.

Autori kažu da nisu ciljali na pojedince, zbog čega postoji primetan nedostatak nekih većih imena iz oblasti istraživanja klimatskih promena.

Svi detalji o tome ko je potpisao odobrenje su objavljeni na internetu.

„Emisije gasova su sve veće, temperature su u porastu, a za ovo znamo već 40 godina i još uvek nismo ništa preduzeli - nije potrebno da budete naučnik da bi znali da imamo problem", rekao je Njusom.

Šta autori žele da se sada desi?

Istraživačima je dosta jer brojne konforencije i sastanci o klimi nisu uspeli da proizvedu smislene akcije. Međutim, oni veruju da rastući globalni pokret protesta donosi nadu.

„Ohrabruje nas skorašnji porast zabrinutosti - vlade usvajaju nove zakone; desa u školi štrajkuju; procesuiraju se tužbe; aktivistički građanski pokreti koji zahtevaju promenu.

„Kao naučnici, apelujemo na široku upotrebu vitalnih znakova i nadamo se da će grafički indikatori olakšati onima koji pišu zakone, kao i javnosti, da razumeju razmere krize, da srede prioritete i prate razvoj".

A šta je sa rastom ljudske populacije?

Ideja o uticaju na rast ljudske populacija je veoma kontroverzna, a pregovarači Ujedinjenih nacija su je ocenili kao previše „zapaljivu". Autori kažu da okretanje glave na drugu stranu više nije opcija.


Rast ljudske populacije je nešto čime se treba pozabaviti, kažu autori.

„Ovo je definitivno kontroverzno pitanje - ali mislim da o populaciji treba govoriti kada razmatramo uticaj ljudi na planetu", rekao je doktor Njusom.

„Kada predstavljamo ove rezultate, važno je i da gledamo na pozitivne strane, a jedna od pozitivnijih koje smo izvukli iz ovih podataka jeste da sada postoji blagi pad nataliteta na globalnom nivou".

 

BBC na srpskom


Buka preporuka

Nauka i tehnologija

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.