Kakvi su simptomi?
Virus izaziva bolest respiratornih organa. Čini se da su prvi simptomi povišena temperatura i suvi kašalj. Posle nedelju dana, može doći do otežanog disanja, a nekim pacijentima je potrebna bolnička nega.
Ovi simptomi ne znače nužno da ste oboleli od korona virusa. Slično se manifestuju i drugi, mnogo češće virusi, poput prehlade i gripa.
U težim slučajevima, korona virus može dovesti do upale pluća, teškog akutnog respiratornog sindroma, multiorganske disfunkcije, pa čak i smrti.
Verovatnije je da će se pojaviti teži simptomi kod starijih ljudi i osoba koje već imaju bolesti poput astme i dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.Period inkubacije - vreme između infekcije i pokazivanja bilo kakvih simptoma - traje i do 14 dana, kaže u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Ali neki istraživači kažu da može da traje i do 24 dana.
Kako da se zaštitimo?
Redovno i temeljno pranje ruku je presudno, kažu iz zdravstvenih organizacija.
Još uvek se ne zna tačno kako se prenosi korona virus sa osobe na osobu. Međutim, slični virusi se šire putem kapljica, poput onih koji nastaju kada zaražena osoba kašlje ili kine.
Zato je važno kijati i kašljati u maramice. Izbegavajte da dodirujete lice neopranim rukama, ali i da budete u bliskom kontaktu sa zaraženim ljudima.
Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona virusa, kažu medicinski stručnjaci.
Koliko brzo se širi virus?
Stotine novih slučajeva se registruje svakog dana širom sveta. Ipak, veruje se da zdravstvene agencije možda nisu ni svesne mnogih slučajeva.
Nakon Kine, virus se sada brzo širi i u Južnoj Koreji, Italiji i Iranu.
Koja je stopa smrtnosti i da li ću se oporaviti?
Blage simptome imaće četvoro od petoro obolelih, pokazala je analiza Svetske zdravstvene organizacije rađena na osnovu podataka 56.000 pacijenata.
Studija pokazuje da:
- 80 odsto ima blage simptome
- 14 odsto ima teške simptome
- 6 odsto postaje kritično bolesno
Stopa smrtnosti deluje nisko (između jedan i dva odsto) - ali ove brojke nisu pouzdane.
Hiljade ljudi se još uvek leče - tako da bi stopa smrtnosti mogla biti veća. Ne zna se koliko obolelih sa blagim simptomima ni ne potraži pomoć, pa samim tim nisu ni registrovani - što znači da bi stopa smrtnosti mogla biti i niža.
Kako bismo ovo stavili u kontekst - oko milijardu ljudi godišnje oboli od gripa, a umre između 290.000 i 650.000. Opasnost gripa se menja svake godine.
Trenutno, lečenje podrazumeva da se održava telo pacijenata, pružanjem pomoći pri disanju, sve dok se njihov imunološki sistem ne izbori protiv virusa.
Ipak, rad na razvoju vakcine je u toku i testovi na ljudima mogli bi da počnu pre kraja godine.
Bolnice takođe testiraju antivirusne lekove da vide da li imaju uticaja
