Kovid generacija

​Zavisnost od mobilnih telefona i drugih sličnih uređaja će biti još veća, a postavlja se pitanje i porasta stope depresije, gojaznosti i sličnih oboljenja koja mogu biti posledica izolacije i redukovanja vršnjačkih kontakata

Foto: Ilustracija

 

Ako bih vas pitala kojoj generaciji pripadate, najverovatnije je da biste mi odgovorili na jedan od sledeća dva načina. Prvi odgovor bio bi uslovljen istorijskim trenutkom u kojem ste rođeni, pa biste rekli da ste npr. bebi-bumer (ako ste rođeni nakon rata, kad je naglo rastao prirodni priraštaj) ili ste milenijalac (ako ste se rodili u novom milenijumu). Drugi odgovor odnosio bi se na događaje koji su obeležili vašu mladost. U tom slučaju rekli biste da ste generacija hipi pokreta i seksualne revolucije, ili ste generacija čije sazrevanje je obeležio raspad zajedničke države ili pad socijalizma... Ako više naginjete ka drugom određenju pojma generacije, onda ste bliži sociolozima i psiholozima koji smatraju da se upravo formira i stasava novo pokolenje koje će se u budućnosti karakterisati kao kovid generacija. Tu spadaju mladi ljudi koji sada završavaju srednje škole, ulaze na fakultete ili ih privode kraju. To je generacija koja, uprkos lokalnim razlikama, deli slično globalno iskustvo bitno drugačije od svih prethodnih. U stranim medijima i stručnoj javnosti sve više se govori o budućnosti kovid generacije. Koje su to zajedničke osobine i iskustva ljudi koji sada imaju između 18 i 25 godina?

Prvo i osnovno, njihov pogled na školski sistem (ovde naročito mislim na one koji su se tek upisali ili možda završili prvu godinu studija) radikalno je drugačiji od prethodnih generacija, jer autentično iskustvo studiranja podrazumeva one elemente koji su trenutno onemogućeni. Studiranje nije studiranje bez druženja na fakultetu i van njega, bez razmene mišljenja (i nažalost skripti) s kolegama na hodniku fakulteta, bez iskustva snalaženja u novom gradu i/ili novoj državi (za one koji menjaju mesto boravka). Studiranje podrazumeva i preuzimanje odgovornosti u raspodeli vremena i drugih organizacionih resursa i studentski aktivizam. Na kraju, ali ne i najmanje bitno, podrazumeva i živu reč na predavanjima. Debatu s profesorima i kolegama ne može ništa da nadomesti. Drugim rečima, studiranje je važan formativni period koji donosi sasvim novu perspektivu i pogled na svet, izoštrava kritičnost i razvija uvide koji nadilaze gradivo koje treba savladati. Nastava koja se odvija samo na monitoru je za 180 stepeni drugačija od nastave koja se odvija u krcatim univerzitetskim prostorima.

Druga važna karakteristika kovid generacije proizaći će iz odgovora na pitanje: Kako će se potpuno izvesna globalna ekonomska kriza odraziti na domaće tržište rada i pojedinačne šanse da se pronađe odgovarajuće radno mesto? Svi svetski mediji pišu o rastu nezaposlenosti. Kakve šanse za zaposlenje imaju mladi, koji su i inače ranjiva kategorija na tržištu rada? Da li će se pojačati egzistencijalna nesigurnost pripadnika kovid generacije i kako će oni doživeti svoj start u život odraslih?

Treće, na globalnom nivou raste nepoverenje prema različitim institucijama, a naročito prema ekspertskom znanju. Medicina nema odgovore na mnoga pitanja, predviđanja se uglavnom nisu ostvarila, previše je nepoznanica u vezi sa samim virusom, ali i sa epidemiološkim merama. Kovid generacija, kako vidimo, stasava u uslovima potpune decentralizacije poverenja, koje se poklanja različitim izvorima informacija i to u skladu s ličnim preferencijama. Izvori informacija kreću se od teoretičara zavere do Svetske zdravstvene organizacije. Kakve će političke, socijalne pa i zdravstvene posledice fragmentacija poverenja imati na sazrevanje kovid generacije?

Možemo nabrojati još neke od odlika kovid generacije. Na primer, potrošačke navike će biti bitno drugačije, jer su dominantno uslovljene onlajn kupovinama. Zavisnost od mobilnih telefona i drugih sličnih uređaja biće veća nego što je sada, predviđaju stručnjaci. Postavlja se pitanje i porasta stope depresije, gojaznosti i sličnih oboljenja koja mogu biti posledica izolacije i redukovanja svih i, najvažnije, vršnjačkih kontakata.

Iskustvo globalne pandemije menja ljude u bilo kojim godinama. Međutim, period adolescencije je naročito važan za formiranje identiteta. A kako se ovoj zdravstvenoj krizi ne nazire kraj, veliko je pitanje kakav svet će kreirati mladi koji se upravo sada socijalizuju. Pesimisti kažu da će to biti visoko atomizovana i individualizovana generacija. Da će borba za sopstveni život i zdravlje i fizička izolacija dovesti do toga da svako gleda samo sebe i svoje interese, da se brani od drugih, te da se nazire surova budućnost koju bismo mogli nazvati rečima čuvenog filozofa Tomasa Hobsa – „ratom svih protiv svih”. Optimisti, s druge strane, smatraju da je upravo ovakva kriza inicijalna kapisla za buđenje solidarnosti i kolektivne svesti o važnosti brige za drugog čoveka. Lepši pogled na budućnost podrazumeva da će upravo današnji mladi ljudi shvatiti značaj kolektivnog delanja i važnost zaštite javnog dobra, te da ćemo dobiti svesniju, emancipovaniju i promišljeniju generaciju koja će biti spremna da se bori za produktivne ciljeve.

Bilo kako bilo, budući da je ovih dana teško predvideti šta nas čeka sutra, a kamoli kako će se odvijati razvoj kovid generacije, možemo jedino zaključiti da će to biti generacija bitno drugačija od prethodnih.

Docentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Politika


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.