Tema današnjeg trilateralnog sastanka najviših predstavnika Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine u Karađorđevu biće pokušaj rešavanja političke krize u BiH, odnosno smirivanja strasti pre svega u Republici Srpskoj, nakon odluke tamošnjeg parlamenta i predsednika Milorada Dodika o raspisivanju referendumu protiv odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice.
Činjenica da će, nakon 20 godina, bošnjački član Predsedništva BiH doći u Srbiju govori da se odnosi normalizuju, ali i koliko je mnogo vremena trebalo da do toga dođe. Istovremeno, prisustvo turskog predsednika još jednom ukazuje na sve veći uticaj zvanične Ankare na dešavanja na Balkanu, ocenjuju sagovornici Danasa iz Bosne i Srbije.
Skup u Karađorđevu ima formu nezvaničnog samita, s obzirom na to da će se na lokaciji, koja nosi izraženu simboliku iz devedesetih, ali i iz perioda komunizma, sastati predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Turske Abdulah Gul i članovi Predsedništva BiH - predsedavajući Nebojša Radmanović i članovi Bakir Izetbegović i Željko Komšić. Prva trilaterala Tadića, Gula i tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića održan je 24. aprila 2010. u Istanbulu, kada je potpisana deklaracija koja je naišla na protivljenje političara u Republici Srpskoj. To je, ujedno, bio prvi susret predstavnika tri zemlje na najvišem nivou od izbijanja rata u BiH, mada su ministri spoljnih poslova Vuk Jeremić, Sven Alkalaj i Ahmet Davutoglu imali više sastanaka tokom 2009. i 2010. godine.
„Pretpostavljam da će nezaobilazna tema ovog sastanka biti stabilizacija prilika u BiH, odnosno način na koji se može rešiti institucionalna i politička kriza. Takođe, mislim da je pitanje održavanja kontinuiteta i postojanje ove trilaterale od neprocenjive vrednosti za sve zemlje regiona, pa i za Srbiju“, ocenjuje za Danas Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.
Ona napominje da je uloga Turske u procesu normalizovanja odnosa Srbije i BiH veoma važna. „Sama činjenica da će, nakon 20 godina bošnjački član Predsedništva BiH doći u Srbiju, govori koliko je vremena trebalo da se ti odnosi počnu normalizovati. Mislim da taj proces ne ide jednostavno, niti će ići, pre svega zbog složenosti odnosa u BiH. Na ovaj proces normalizacije odnosa, uz ulogu Turske, što posebno naglašavam, različito se gleda i on se različito tumači, u zavisnosti od toga iz kog dela BiH na proces gledate. Moram podsetiti da se na prvi susret u Istanbulu u Republici Srpskoj gledalo s podozrenjem jer su glavne teme bile rezolucija o Srebrenici u Skupštini Srbije i zahtev za ekstradiciju Ejupa Ganića. Čak je došlo do napetosti između političkih predstavnika iz Banjaluke i Beograda“, ukazuje Topićeva.
Naša sagovornica naglašava da upravo Srbija i Turska ovom inicijativom, ako je dobro osmisle, ako nađu pravu adresu u BiH, mogu doprineti smirivanju strasti u Bosni i poboljšanju međusobnih odnosa, pre svega na relaciji Sarajevo - Beograd. Što se tiče uloge političkih predstavnika Bošnjaka, naša sagovornica podseća da je u Istanbulu velika pažnja bila posvećena dolasku Harisa Silajdžića na sastanak.
„Silajdžić je bio kontroverzna politička ličnost, koja je izazivala mnogo pažnje, pa se možda od njega očekivao i incident. Od Bakira Izetbegovića slušamo drugačiju priču. On je pružio ruku pomirenja, saradnje, tolerancije i, vidite i sami, njegovom dolasku se ne posvećuje posebna pažnja. Možda smo skloni u odnosima naših zemalja tražiti samo napetosti, pretnje i uvrede, pa nas svaki drugačiji znak ostavlja ravnodušnim. Lično očekujem dobar susret jer je i atmosfera u Predsedništvu BiH mnogo konstruktivnija nego prošle godine. Na kraju, moram dodati još jedan važan element, prošle godine smo u BiH imali izbore. Tad život stane, sve inicijative ovakve vrste propadaju i deluju jedino političke strasti“, zaključuje Tanja Topić.
Prema oceni Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Turska igra sve značajniju ulogu u regionu i postaje jedan od relevantnijih faktora. Ankara ima značajan uticaj na muslimansko stanovništvo Balkana i pojavljuje se kao posrednik u odnosima pre svega između BiH i Srbije.
„Očekujem da će se razgovarati o normalizaciji odnosa u Bosni i posredničkoj ulozi Beograda u Republici Srpskoj. Svaka pomoć je dobro došla kada regionalni akteri nisu u stanju da sami prekinu agoniju i iscrpljivanje. Turska je dosadašnjim angažmanom pokazala da ima diplomatsku veštinu i dobar pristup. Ona tretira Balkan kao jedno od prioritetnih pitanja svoje spoljne politike i u tom smislu očekujem da, kao i prošli put u Istanbulu, budu efikasni. I sam region ima sve pozitivniju percepciju uloge Turske, što je propraćeno, na primer, interesovanjem široke javnosti za njihove TV serije, koje se masovno gledaju u celom regionu“, naglašava Biserko.
Ona ističe da je Srbija uvek odlučivala koga će primiti, a koga neće, pa tako „Mesića i Silajdžića očito nije želela zbog preciznih izjava o odgovornosti Beograda za stanje u Bosni“. „Međutim, Srbija nema bolji izlaz za stanje u kome se nalazi sem pridruživanja EU. Stoga je neophodna njena konstruktivnija uloga u Bosni. Osim toga, i međunarodna zajednica je sve svesnija da bez konsolidacije BiH nema napretka u regionu. U tom smislu, povećan je pritisak na sve“, ukazuje Sonja Biserko.
Lajčak: Dodik prelazi crvene linije
Brisel - Odluka vlasti u Banjaluci o održavanju referenduma je loša poruka, loš korak koji otvara probleme, umesto da ih rešava. To je odluka koja prekoračuje puno crvenih linija, i za međunarodnu zajednicu i za narod u BiH. Ako želimo da vodimo razgovor o radu institucija, onda se to ne radi preko referenduma. Nažalost, to je odluka koja BiH vodi unazad od cilja pridruživanja porodici evropskih država - izjavio je Miroslav Lajčak, direktor EU za Zapadni Balkan, koji će ove sedmice posetiti Bosnu, nakon odluke Skupštine RS o održavanju referenduma o (ne)ustavnosti zakona koje donosi Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice.
