Naš najpoznatiji sakupljač narodnih umotvorina i izreka – Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je i seriju narodnih izreka posvećenih ženama, piše Istorijskizabavnik.rs
Prvi put su objavljene u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.
Ovo su neke od tih izreka:
– Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.
– Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila.
(kaže se za lajavu ženu)
– Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!
(kada sahrani muža)
– Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.
– Žena pijanica – gotova bludnica.
– Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
– Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
– Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
– Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.
– Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.
– Kada žena plače pitaj je šta hoće.
– Lajava žena, često puta bijena.
– Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu.
– Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
– Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra.
(preti poneki čovek svojoj ženi)
– Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
– Opasala se jezikom k’o kuja repom.
(kaže se za lajavu ženu)
– Pruža pogan jezika kao krava posran rep.
(kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)
- Žene su da zbore, a ljudi da tvore
- Žena i zmija se u glavu udaraju.
- Gori je ženski jezik no turska sablja.
- Gde žena buči tu muž muči.
