Mnogi od nas, a možda i svi, proveli su godinu za nama u uzaludnim pokušajima da pronađemo najbolji način da ožalimo ljude koje smo izgubili, da se suočimo sa stresovima, da oživimo zadovoljstva koja nam je ukrala pandemija kovida-19. Posećivali smo sahrane i venčanja na Zoomu, naizmenično se cerekajući i cmizdreći pred ekranima, pokušavajući da damo smisao svetu okrenutom naopačke.
No pitam se koliko se ljudi okrenulo poeziji kao izvoru utehe, povezanosti, inspiracije i prihvatanja.
Neko ko je dugo stavljao poeziju na pijedestal, kako lični, tako i profesionalni, jeste dr Norman Rozental, psihijatar iz Rokvila u Merilendu, inače pionir u korišćenju terapije svetlosti za sezonske poremećaje raspoloženja. Dr Rozental kaže da je koristio pesmu kao pomoć terapiji, i da je kod pacijenata beležio zaista dobre rezultate.
“Zavoleo sam poeziju čim sam naučio da čitam, i ona mi je bila lični izvor utehe u različitim periodima mog života”, kazao mi je on. “Kao terapeut, prikupljao sam pesme za koje sam mislio da imaju snagu da leče, da inspirišu, ili da makar donesu radost.”
Dr Rozental je sve te pesme sastavio u knjigu “PoetryRx: How 50 Inspiring Poems Can Heal and Bring Joy to Your Life” (“Pedeset pesma koje mogu da leče i unesu radost u vaše živote”), skupa sa raspravama o vremenu i uslovima u kojima su one napisane i sa njihovim tumačenjem.
Premda svi slave vakcine, kao potencijalno jedino spasenje od pretnje razornog virusa, dr Rozental smatra da poezija može da bude vakcina za dušu. U svetu koji je toliko ophrvan gubicima, toliko lišen zadovoljstava, on veruje da poezija može da popuni te praznine, da nam ponudi kratko utočište od nedaća i nadu u bolje sutra.
Za Margaret Šrajer, prabaku iz Minesote, poezija je kao dobar prijatelj: pouzdani izvor inspiracije i utehe koji joj je pomogao da ostane pribrana tokom dugih i samotnih kovid-meseci u jednom staračkom domu.
“Poezija me generalno diže”, kaže ona. “Postoji mali grumen istine u svakoj pesmi, i kada prelistavam zbirke, uvek nađem neku koja mi prija, neku koja će me naterati da nastavim. Čitam ih naglas. Svaki put kada se vratite nekoj pesmi, slušate je drugim ušima. Ljudima koji misle da ne vole poeziju ili da je ne razumeju, uvek kažem: ‘A šta je sa pesmama koje se pevaju? Ona tvoja omiljena pesma? I to je poezija.’ Neki od najdivnijih stihova su zapravo u muzičkim numerama.”
Inspirativna i inspirišuća pesma Amande Gorman o kojoj su svi pričali nakon inauguracije predsednika Džozefa Bajdena u januaru pokazala je milionima ljudi kakvu emotivnu i društvenu snagu može da ima poezija.
Dajana Rab, psihološkinja i poetesa iz Santa Barbare u Kaliforniji, napisala je na svom blogu da “poezija može da nam pomogne da shvatimo da smo deo velike slagalice, da ne živimo u svom izolovanom svetu. Pisanje i čitanje poezije može da bude zamajac za rast, za lečenje, za promene. Pesnici nam pomažu da vidimo deo sveta na način na koji nismo navikli.”
I dr Rafael Kampo, pesnik i lekar sa Harvardove medicinske škole, veruje da poezija može da pomogne lekarima da budu pažljiviji, da lakše razviju empatiju sa svojim pacijentima i da budu svesni ljudskosti, bez čega nema pravog lečenja. O tome je pričao u svom Ted govoru u junu 2019: “Kada čujemo ritam jezika, kada recitujemo poeziju, naša tela prevode te podatke u nijansirano znanje – osećanja dobijaju značenje.”
Prema dr Robertu Kerolu, psihijatru koji radi na Medicinskom centru Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, poezija može da pomogne ljudima da progovore o stvarima koje se smatraju tabuima, kao što su smrt i umiranje.
“Kada ljude udari neki gubitak, treba im dozvoliti da iznesu svoja osećanja, da izraze svoj bol”, rekao je dr Rozental u jednom intervjuu. “Treba im ponuditi podršku i saosećanje, umesto rečenice da treba da nastave. Ljudi sami najbolje osete kada je vreme da krenu dalje.”
Dr Rozental objašnjava da vreme ipak leči mnoge rane.
Kada je reč o pandemiji, on kaže: “Ova kriza utiče manje-više na svakoga, a poezija nam pomaže da obradimo teška osećanja kao što su gubitak, tuga, bes, beznadežnost. Iako nema svako dar da piše poeziju, svi možemo da imamo koristi od misli koje su pesnici tako divno stavili na papir.”
Pesme mogu da budu književna uteha u pandemiji. One nam stavljaju do znanja da nismo sami, da su i drugi, pre nas, preživeli te strašne gubitke i očaj.
