Maja Uzelac: Fioka

Daj, zasluži to j u svom jmbg! Ako neko još ne zna, mora da se baš dosta toga nikada nije zapitao, ali aj da ne sudim, tek - da - j bi tu bilo za jedinstvenost.

Maja Uzelac / 31. Juli 2020

Maja Uzelac, Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

 

Sad, ne kažem da razneseš poslanička okupljališta opasan eksplozivom niti da potom spaseš dekretom planetu od nepipanja – ma, nisam ja raspomamljeni idealista tog tipa, šta god pričali o meni.
Ne, ja sad govorim o svakodnevnim lepotama života van fioke.
A jbna fioka je mesto gde su te posložili i lepo te imaju na oku iz ovih institucija koje nećeš razneti jer nisi Bombaš-Samoubica već Otac Porodice, Gej Aktivista, Poslovna Žena, Ozbiljna Intelektualka, Zajeban Tip, Manekenka…ili već nešto skroz drugo, ali opet skroz lako opisivo u dve reči.

I gledam parove na rivi (jer, neodgovorno, ja sam i dalje na moru): dvoje s belim šeširima u polo majicama – dvoje u crnom s dredovima i pirsinzima – dvoje s piratskim maramama na glavama – dvoje…
Nek ste par zombija s belim sočivima, dok ste se sparivali tražeći sopstvenu sliku u ogledalu, jednako ste jedinstveni kao onaj par bankara u roze i svetloplavom. Opisivi u dve reči.
Jer, biraš partnera kao sto biraš i ljubimca – da podrži sliku koju projektuješ. Da te učvrsti u ideji da je tvoja fioka dobra fioka. Da još ljudi tako smatra.

Svojim izgledom prizivaš svoju sudbinu. Zaobilaze te Čisti jer si Prljav. I na to ponosan, toj slici predan. Svojim tatuima plašiš Upeglane. A ne znaš da bi ta tiha devojka bele kože u roze haljini možda najbolje znala sve što ti treba.
Tresu se od tebe Skrajnuti jer si Moćna. Svojim uštirkanim okovratnicima frenč manikirom štiklama rasteruješ Nedostojne. A ne vidiš te duboke oči koje bi znale da te snime kao rendgenom. I rekle bi ti Spusti gard. Odmori. Zajebana straža će te čuvati dok spavaš. Zato što si toga vredna.

Na primer.

Ili si Srbin koji misli da je nešto bitan svaki put kad Novak osvoji turnir. Kakve to s tobom veze ima, dečko? Kad ti budeš trenirao kao manijak i ti pobedio nekog, tad će imati. Dok urlaš s tribina, ti si piksel u masi na teveu.
Ili si Bosanka koja me po amerikama ubeđuje da sam kriva što su moji njenima…i ništa ti ne znači kad kažem Ja sam protiv svega toga šetala radila živela od kad za sebe znam. Možda, kaže. Al’ si rođena u Srbiji, al’ si Srpkinja.
Ono

Stativa.
Fioka.
Zid.

Stoji između tebe i svega što u sebi nosiš. I treseš se od straha da iskopaš.
Mapu si od sebe sakrio. Ovako je jednostavnije.
Možda je na poleđini uramljene porodične fotke? Možda je u mikrotalasnoj?

A

Niko ti tu slobodu neće pokloniti. O, svi će gledati da je nemaš. Kad si prosti činilac, kad sam sebe definišeš u dve reči, sve je svakom lakše.
Moraš svaku nijansu sam da otmeš.

Ali ti jbno to možeš.

Šta ako si poslovna žena? Pojedi parče pizze na ulici i pusti da ti uništi komplet. Šta ako si zajeban tip? Uzmi tu belu pudlu s ulice, juri te već dva bloka. Šta ako si porodičan čovek? Istetoviraj Sunđer Boba jer to prosto želiš.
A ne znaš zašto. I osećaš se glupo.

Ali želiš.

.

Male stvari.

I ne kažem Osvoji slobodu da bi dobio nagradu s tim imenom, jer nećeš; niti to kažem sa idejom da ćeš tako lakše bacati kamenje na sistem (mada se mooožda malkice tome nadam).

Kažem to jer je jbno predosadno živeti ovu planetu kao arhiv u kom svako ima svoje mesto u fioci, pritom cinično obeleženoj brojem koji se zove ništa manje nego “jedinstvenim”. Kažem to jer jadno je da te google ads poznaje bolje od muža.

Kažem Ulepšaj planetu. Zabavi se.
Zbuni me.
Nasmej decu.
Ostavi u drugim ljudima jedno čudance i jednu zapitanost.
Da i u sebi otkriju zatrpane predele i pruže dugačke ruke kroz proreze na fiokicama.

Možda dohvate ručke, pa povuku.
Ko to zna.

.

Dve reči
Koje dobro zvuče:
Pajs sad!

(I skočiš.
Bez padobrana.)

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

 

Nova.rs


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.