Na prestižnoj listi Forbsa "30 under 30" u kategoriji tehnologije, našla se i Marina Ivanović iz Loznice, kao jedna od rijetkih žena u gejming industriji. Marina, po struci profesorica engleskog jezika, radi kao šefica odjeljenja za regrutaciju njemačke gejming kompanije "Kolibri", a za BUKU govori o značaju ovog priznanja, ne samo za nju, već za sve mlade i perspektivne ljude iz regiona, o svojim budućim planovima, ali i zašto je važno da se žene u gejming industriji poštuju, ali i pitaju.
Draga Marina, prije svega čestitke na izboru na Forbsovu listu mladih u sekciji sport i igre, te hvala što si pristala da govoriš za naš portal. Molim te da nam kažeš šta taj izbor konkretno znači za tebe?
Hvala vama na pozivu! Za mene je ovo priznanje zapravo bilo jedno veliko iznenađenje. Kad pogledate druge ljude na Forbsovim listama, vidite Olimpijce, atlete, sjajne preduzetnike, čak i poznate ličnosti. Ja nemam sličnu profesionalnu ili ličnu pozadinu, no tematika kojom se bavim (u domenu različitosti i inkluzije u gejming industriji) počinje u poslednje vreme da dobija na značaju i, evo, Forbs je ove godine pokazao koliko je ona zapravo bitna. Ovo Forbsovo priznanje za mene konkretno najvise odražava, eto, tu ukazanu želju i potrebu od strane velikih medija - i, nadam se, naše industrije - da se ove teme osveste dublje u gejming sektoru, ali i generalno u drugim industrijama i branšama.
Da li bi mogao da ima uticaj na neke druge mlade, talentovane i uspješne ljude iz našeg regiona i kako?
Nadam se da ovakva priznanja mogu mladima da daju nadu da, iako ne dolazimo iz zemlje prvog sveta i nemamo pristup istim prilikama i mogućnostima, naš rad se itekako vrednuje. No, nekako imam osećaj da ovakve liste i priznanja često umeju da pošalju i pogrešnu poruku, a to je da mladi treba da idu za onim što je u trendu ili popularno kako bi dobili priliku da budu na svetskim listama. Nadam se da će mladi možda videti tu neku drugu poruku koja bar za mene glasi da radite ono što vas ispunjava. Ono što osećate da je duboko deo vas i što čini da se probudite ujutru i imate želju da kroz taj rad menjate svet oko sebe.
Kada bi u nekoliko rečenica morala nepoznatim ljudima da objasniš čime se ti to baviš, kako bi to uradila?
Volim uvek da kažem da pomažem ljudima koji su na profesionalnoj prekretnici. Moj rad se zasniva na otkrivanju, negovanju i zapošljavanju vrhunskih raznolikih stručnjaka u IT i gejming sektoru. Samim tim sam i deo njihovih uzbudljivih profesionalnih odluka, koje su često nepredvidive, skoro uvek emotivne i nikad monotone.
Koliko te tvoj posao ispunjava i šta ti je u njemu najdraže?
Uvek kažem da ono što jako volim vezano za svoj posao je da nijedan dan nije isti. Rad s ljudima uvek dolazi s nekom dozom nepredvidivosti i zahteva veliku fleksibilnost, kako u radu, tako i u pristupu radu. Nešto najlepše vezano za moj rad u domenu zapošljavanja - posebno u doba korone - je što imam priliku da radim s ljudima koji su u potrazi za novim poslovnim izazovom i samim tim i budem deo njihovog uspeha i sreće kad se na kraju zaposle kod nas i krenu da stvaraju sjajne stvari s nama.
Šta je to tako posebno u vezi gejming industrije što je izdvaja u odnosu na druge industrije?
Nešto što karakteriše i izdvaja gejming od ostalih profesija je ta posebna energija koju ljudi ulivaju u svoj rad. Ta misija koja prevazilazi profesionalne granice i težnje da se konstantno stvara nešto novo, zanimiljivo i inspirativno oslikava osnovnu ljudsku prirodu i težnju da se igra, imajući u vidu da igra vodi u kreaciju, a kreacija u proizvod.
Videli smo nedavno fenomenalnu prodaju Nordeusa američkom gejmerskom gigantu. Kakav je potencijal našeg regiona za učešće u razvoju ove dinamične industrije i kako ga ostvariti?
Zaista sam prijatno iznenađena time koliko se gejming razvio u Srbiji u poslednjih nekoliko godine. Kad sam napustila Srbiju pre neke četiri godine, kod nas je gejming kao sektor jedva bio na mapi, a sada već imamo neverovatno uspešne manje i veće lokalne gejming kompanije i sa dolaskom poznatih velikih stranih kompanija, sigurna sam da Srbija brzo postaje poznata kao mesto sa velikim gejming potencijalom. Sto se tiče ostvarivanja potencijala koji je zasigurno tu, smatram da imamo sjajnu priliku da sa kvalitetnije strukturisanim obrazovnim programima pripremimo mlade bolje za rad u startap okruženju i opremimo neophodnim veštinama bitnim za gejming industriju.
Vidimo da si borac za svaku vrstu ljudske jednakosti, pa kako propagiraš te vrednosti kroz život i posao?
Nešto što je izuzetno bitno za mene je proces konstantne edukacije i razumevanja kako ljudi oko mene doživljavaju svet. Toliko faktora utiče na to kakve prilike i mogućnosti u životu i poslu su nam dostupne u zavisnosti od toga gde smo rođeni, kako smo odgajani, koga volimo itd. da je neophodno da razumemo na koji to način mi imamo pristup privilegijama koji drugi oko nas nemaju. Ovo nam daje moć da zauzmemo pravi stav, kako na poslu tako i u životu, i da uzdignemo ljude oko nas kojima život nije podelio najbolje karte. Sa ovakvim pristupom, svako ima neku vrstu supermoći i ako bi je svako iskoristio za promenu nabolje, dobili bismo sistem u kojem ničiji identitet nije prepreka do uspeha.
Koje su tvoje ideje kako uključiti više devojaka/žena u rad i razvoj gejming industrije globalno?
Neophodno je da temeljno preispitamo način na koji želimo da krojimo i stvaramo igrice i čije priče u njima pričamo. Potrebno je da demistifikujemo mit da samo jedna vrsta ljudi može da nađe mesto pod suncem u industriji i stoga sistematski pomognemo mladim devojkama i ženama da dobiju pristup boljim i adekvatnijim obrazovnim i karijernim prilikama da se priključe industriji. Posebno kada se radi o liderskim pozicijama na kojima se odluke donose i gde je neophodno ženama dati prostor da ispričaju svoje priče i priče drugih žena.
Šta misliš o preterivanju u igranju igrica, pogotovo kod dece i kako taj deo života adekvatno urediti?
Mislim da je već duže vremena ovo jedna od prilično istaknutih tema u industriji. Činjenica je da sa porastom mobilnih igara postaje sve teže i teže kontrolisati konzumaciju igrica kod dece (pa čak i samoregulaciju kod odraslih). No, iako svakako moramo imati na umu mnoge loše strane koje dolaze s preteranom konzumacijom bilo čega, prošla godina nam je možda više nego ikad pre pokazala da igrice mogu biti jedan divan vid eskapizma tokom stresnih vremena za ceo svet i izgradnje privremene realnosti koja ima moć da nam pomogne da se suočimo sa izazovima oko nas. Smatram da kako god u budućnosti rešimo problem preterane konzumacije, moramo naći način da sačuvamo samo iskustvo igranja i ono što s njim dolazi.
Kakvu poruku možete da pošaljete mladim ljudima sa ovih prostora koji su na početku svojih gejmerskih i programerskih putovanja?
I dalje postoji taj mit u našoj i (tech) industriji da jedna vrsta talenta uspeva u njoj najbolje. Stoga se dosta mladih često odlučuje da zapravo i ne proba da zakorači unutar njih misleći da neće naći pripadanje i da se neće uklopiti. Moj savet bi bio da stavite te sumnje na stranu i da probate da pronađete kompaniju, tim ili proizvod s kojim možete da se poistovetite i da gurate napred. Iako često govorimo o ovim industrijama na prilično generalizovan način, i dalje postoje kompanije koje se bore da pozitivno iskoče iz norme i potrebno je samo strpljenja i upornosti da dođete do jedne od njih.
Uz još nekoliko industrija, Gejming se strahovito razvijao tokom KOVID perioda. Koje su glavne pouke o tome?
Činjenica je da su tokom prošle godine mnogi ljudi premestili život iz kancelarije u dnevnu sobu. To je naravno doprinelo tome da je gejming bio viđen kao neki vid eskapizma i izgradnje nove realnosti, ili pak kao neka vrsta razbibrige i opuštanja tokom stresnog perioda za sve nas. Naravno, iako ovo sve zvuči sjajno za budućnost gejminga, ima i svoju negativniju stranu, a to je da je i sa samim interesom za industriju i igrice porastao i broj kompanija koje ih prave, a samim tim su i igrice koje izlaze u poslednje vreme od izuzetnog kvaliteta. Tako da je postalo ne samo teže naći i zadržati igrače, već posebno i pronaći i zaposliti top talenat.
