Marina Abramović jutros je u 6 časova i 23 minuta održala konferenciju za novinare u Muzeju savremene umetnosti gde se održava njena retrospektivna izložba “Čistač”.
Ona je konferenciju otvorila tako što se prisutnima zahvalila na ranom buđenju – termin konferencije je, inače, simbolično najavljen tako da umetnica simbolično u zoru “čisti” svoju umetničku karijeru i arhivu svojih najboljih radova – i rekla da je shvatila da se ovih dana brojnim aktivnostima obeležava Svetski dan čišćenja.
“Nisam to planirala”, rekla je.
Ona je po povratku u rodni grad kazala da je pomalo zaboravila jezik.
“Trudim se svih ovih dana da ga obnovim”, rekla je. “Nije teško skočiti i pasti, možete skočiti i sa oblakodera. Ali kako dotaći dno? Ovakvom dobrodošlicom, umanjila sam pad”, poručila je Marina Abramović.
Ona je rekla i da nije očekivala da će raditi retrospektivu.
“Očekuje se da umetnik posle retrospektive ode u penziju ili umre. Ja ne odustajem od rada. Umreću radeći”, poručila je ona.
A onda je rekla i da je napravila jednu grešku.
“Pogrešila sam. Izložba je trebalo da se zove Čistačica, Boris Miljković mi je otvorio oči emisijom ‘Razgovor sa čistačicom’. Radikalnije je, jače…”, rekla je Marina Abramović.
Ona je rekla i da bi “umrla da je doživela uspeh sa 25 godina”.
“Moj uspeh je došao tek sa 50 godina. Nisam od sebe pravila zvezdu, pravili su drugi. Nikad ne sme umetnik da pomisli da je bog, jer onda sujeta predstavlja prepreku u njegovom radu”, rekla je.
Na konferenciji je govorila i o tome zašto voli neke naše pesme.
“Volim pesmu ‘Čamac na Tisi’. Pesme poput ‘Hajde, Kato, hajde, zlato…’ i danas pevam pod tušem”, rekla je.
O gubicima u životu je rekla: “Nisam imala dece, normalan porodični život. Ja sam nomad, svake nedelje sam na nekom drugom meridijanu. Ko bi to mogao da izdrži? Postoji jedan čovek, viđamo se u hotelima, evo ga, kreće za 25 min za Njujork. Zove se Tod…”, rekla je i pokazala na jednog gospodina.
Govorila je i odnosu sa Lejdi Gagom.
“Ona je došla na moj performans MOMA muzeju. Mladi su tako postali moja publika, jer su prateći nju, stigli do mene. Četiri dana je provela sa mnom, radile smo zajedno. Nije pričala, govorila, nije jela, nije imala telefon…”, ispričala je Marina Abramović.
Podsećamo, prvo obraćanje Marine Abramović ovdašnjoj javnosti uoči izložbe bilo je njeno “pismo Srbiji” koje je ekskluzivno objavljeno u Nedeljnku. Pismo pročitajte OVDE.
Izvor: Nedeljnik
