Osećate apatiju, malodušni ste i depresivni, imate suicidalne misli, lako planete i potegnete nož? Zvuči kao spisak neželjenih dejstava nekog antidepresiva, ali to su zapravo osećanja koja ovih dana obuzimaju svakog ko se zadesio u Srbiji. Ovo je još i optimistični scenario, pošto pored mentalnih, može doći i do fizičkih oboljenja. Pored tradicionalnog infarkta, šloga i kancera, ove sezone veoma aktivan je i korona virus, koji u Srbiji možete fasovati veoma lako, zahvaljujući tome što je celokupno stanovništvo žrtvovano potpunim popuštanjem mera kako bi naprednjaci namakli dva miliona glasova na izborima.
Stanovništvo se opustilo, otišlo na jednu, drugu i treću utakmicu, pa na teniski turnir, pa je Ceca postala baba, Mitrović deda, posle su bili izbori, a sa njima i proslave u izbornim štabovima, uz brojne svadbe, krštenja, te otvaranje najvećeg tržnog centra u ovom delu galaksije. Juče su, paralelno sa uvođenjem mere zabrane okupljanja manje od pet lica na jednom mestu, održani ponovljeni republički izbori na jednom delu biračkih mesta, kako bi se POKS preturio preko cenzusa. Neka izborna mesta nalazila su se u domovima zdravlja, ispred kojih su se u kolonama, na preko trideset stepeni, previjali kovid bolesnici, u iščekivanju kovid testova koji nikada neće stići.
Da ste se pretvorili u čudovište pokazuje i činjenica da se radujete vestima koje govore kako je čitav državni vrh oboleo od kovida 19. Koliki ste monstrum govori činjenica kako vašu radost nagriza crv sumnje koji govori kako državni vrh folira, ne bi li nekako ispeglao situaciju u Novom Pazaru, Kragujevcu i ostalim korona žarištima.
„Smradovi su zdravi, ne verujem im ništa dok ne vidim sanduke“. Možda ste govno, ali nemojte biti prestrogi prema sebi. Sve ovo što se sada dešava samo je prirodna posledica trauma koje su vam se dešavale prethodnih meseci: 1) širenje korone masovnim predizbornim skupljanjem potpisa za SNS, 2) pretvaranje Srbije u lični Vučićev logor na više od dva meseca; 3) nastavak širenja korone iznenadnim popuštanjem svih preventivnih mera tokom predizborne kampanje i 4) sprovođenje izbora, na kojima je SNS dobila oko 190 skupštinskih mandata, a izlazak iz Srbije zabranjen u gotovo sve civilizovane zemlje.
Ako se neko mesto u Evropi može nazvati paklom, to smo mi. Bojkot je uspeo, Vučić je uzeo vlast svuda, demokratska stranka se rascepala (opet), Savez za Srbiju je u istom danu prestao da postoji, a onda najavio pravljenje šire koalicije svih koji su bojkotovali izbore, nadam se ne sa namerom da bojkotuju naredne izbore. Poslednja sveća demokratije dogoreva u Šapcu, gde se zbog naprednjačkog lopovluka izbori ponavljaju na 27 izbornih mesta, ali ne zna se da li u ovu sad nedelju ili neku drugu, pošto je i Šabac, poput svih ostalih gradova, sela i zaselaka u Srbiji, u međuvremenu postao bogato nalazište korone.
Normalno je da se poradujete ako čujete da je Vulin bolestan. Normalno je da budete tužni ako čujete da ima blage simptome. Sasvim je u redu da priželjkujete Vučića u mrtvačkom sanduku, a onda ubeđujete sebe kako se njegov dvojnik pojavio na televiziji, posle četiri dana misterioznog nestanka. Sve je to deo antiklimaksa koji živite sada, kad je Srbija i formalno pretvorena u logor, kojim u potpunosti, od temelja do krova, upravljaju naprednjaci. Zahvaljujući uspehu bojkota, jasno se vide razmere naprednjačke političke i kriminalne moći, ali se istovremeno i jasno oseti ko je tu najebao.
VI ste najebali. Odnosno mi. Otprilike je tako u svakom logoru – nadaš se da će upravnika logora zadesiti smrtonosna bolest ili da će ga saveznička misija otrovati na tajnim pregovorima o Kosovu, te da će ga možda Putin udaviti u komori za jazavičara tokom njegove sledeće posete Rusiji. Sve su to normalne želje i misli jedne nule, jednog logoraša, koji nema nikakva prava i nikakvu nadu, osim nade da će izbiti neki požar, koji će spaliti zajedno i njih i nas.
Paradoks u ovako teškom trenutku je to što se radujemo sve izvesnijem imenovanju Jorgobanke Tabaković za premijerku, iz dva razloga: 1) nećemo više morati da gledamo Anu Brnabić u logoraškim informativnim emisijama i 2) „Jorgobanka je ipak sve ove godine držala dinar na ispod 120“. Nema veze što je plagirala doktorat, nema veze što ima platu kao 25 vaših, Jorgobanka je u ovom trenutku dobra vest, kad se ima u vidu kakvog je raspona naprednjačka kadrovska lepeza. Nagađanja o Jorgobanki kao premijerki razlog su za kratku radost, između dve vesti o preminulima tokom noći.
Ne, nemojte se radovati što nam prvi put otkako smo ušli u pregovore o pristupanju EU, nije otoreno nijedno poglavlje. To je signal da smo potonuli preduboko. Treba nam zapad tu negde, u blizini, trebaju nam Amerikanci, Francuzi i Nemci! Ne, nemojte nas ostavljati same sa Vučićem, sad kad ste, zahvaljujući bojkotu, konačno uspeli da shvatite kako od parlamentarizma u ovoj zemji nije ostalo ništa! Eto, to su ovih dana naši vapaji, pred laku noć.
Deluje kako niste baš sa najvećim elanom dočekali početak vaninstitucionalne borbe protiv režima. Gotovo da čovek poželi da Vučić počne sa streljanjima, da nam digne malo moral za predstojeću borbu. Ali, ne, on će da zarazi pola vrha svoje stranke, a druga polovina će slagati da je zaražena. On će da postavi Jorgobanku na čelo vlade narodnog jedinstva, koja će da proglasi istorijsko pomirenje sa Albancima. I da menja ustav, čime će sebi da omogući kandidovanje za predsednika osam mandata zaredom. Naravno, sve to vreme će vas dovoditi do nervnog i fizičkog sloma, te na izborima 2024. neće morati nikog da potkupljuje da bi imao preko pola u skupštini.
Sad počnite da psujete.
Nadam se da vam je taj kašalj od duvana.
