Čim je u martu proglašeno vanredno stanje na teritoriji cele Italije, srpski državni vrh je, svestan opasnosti koja vreba, hitno zasedao. Predsednik, po obrazovanju pravnik, zaključio je da se sa krizom, kakvoj se niko nije nadao, mora nositi štab sastavljen od najstručnijih lica. Okupio je sve viđene domaće epidemiologe i virusologe, a na čelo kriznog štaba postavio je konja, zbog njegovih nesumnjivih epidemioloških sposobnosti.
Pošto konj nije govorio srpski već konjski, za simultanog prevodioca angažovan je majmun iz jagodinskog zoološkog vrta, koji ume da komunicira putem tableta, a osim u kavezu, bio zaposlen i u skupštini grada, na poziciji savetnika za vanredne situacije. Već na prvom sastanku kriznog štaba, konj je rekao „Njihihihi“, a majmun je na tabletu napisao: „Gospodin konj zahteva uvođenje vanrednog stanja i potpuno zatvaranje svih osoba starijih os 65 godina.“ Ljudska bića u štabu bila su pomalo zatečena ovom naredbom. Jedan od njih primetio je kako je takva odluka protivustavna, a konj se okrenuo i ritnuo ga zadnjim kopitima tako snažno da je ovaj napravio pukotinu na zidu.
„Njihihihi“, rekao je konj, a majmun je preveo: „Gospodin konj vas upozorava da da selpo slušate njegove odluke, jer konj najbolje zna.“ „Njihihihi, rz, rz“, dodao je konj, a majmun je hitro ispisao: „Uvodi se policijski čas od osam, ne, u stvari od pet popodne, sve do pet ujutru. Ako konji mogu da spavaju čim padne mrak, možete i vi. Ti ćelavi, ti čkiljavi i ti, ženko čoveka ofarbane kose, saopštavaćete javnosti moje odluke, po rasporedu koji ću doneti narednog jutra.
Dva meseca trajalo je vanredno stanje, dva meseca starci su bili zatočenici u svojim domovima, dva meseca je trajao policijski čas. Bilo je obolelih, bilo je i mrtvih, ali konj je naredio da se brojke kriju, uz obrazloženje da inteligencija prosečnog Srbina nije u stanju da shvati genijalnost ovih odluka i njihov uticaj na dalju borbu sa pandemijom. Ipak, jednog majskog jutra, konj je sazvao hitnu sednicu kriznog štaba i rekao „Rz rz, njihihihihi“, a majmun je napisao: „Gospodin konj doneo je odluku o završetku vanrednog stanja, a sve mere se ukidaju, od sutra.“ Kad ga je jedno od ljudskih bića iz štaba upitalo za obrazloženje, jednostavno je odgovorio: „Fr, fr, rz, rz“ („Pogledajte kako su livade ozelenele, greota je ne galopirati po njima bez ograničenja.“
Na molbu fudbalskih navijača i rukovodilaca večitih rivala da se večiti derbi odigra pred publikom, konj je rekao: „Njihihihi, rz rz rz“, a majmun je preveo: „Pogledajte kako je zelena trava na fudbalskom igralištu, zašto i ljudi ne bi trčali po njemu, kao i mi konji, a drugi ljudi ih gledali, kad je već to ljudski običaj.“ „Njihihih frr, frrr“, dodao je, a prevod je glasio: „Predlažem i organizovanje jednog lepog teniskog turnira, jer mi konji najviše volimo da se valjamo po šljaci, a vi se dobacujte lopticom po njoj, koliko god ta aktivnost retardirana.“
Usledili su i izbori, a za njima drugi talas zaraze, na prvi pogled jači i opasniji od prvog. „Šta da radimo? Pomreše ljudi!“, zavapili su ljudski članovi kriznog štaba, a konj je strogo odgovorio: „Njihihihi fr fr, rz rz“ („Idemo opet na policijski čas) Uvidevši da pojedini članovi kriznog štaba negoduju zbog ovoga, dodao je: „Njihihihi rz rz rz!“ („Ako neko sumnja u mene, izdevetaću ga kopitima, taman sam nabacio nove potkovice, a ako se debili pobune i izađu na ulice, neka ih murija premlati kako odavno nije“) Niko nije imao hrabrosti da se suprotstavi konju, kako zbog njegovih snažnih zadnjih nogu i zastrašujućih kopita, tako i zbog internog teoretisanja kako mudra životinja želi da Srbi što pre steknu imunitet krda, dok su se drugi narodi tih dana kupali po Mediteranu. Ipak je to konj, imunitet krda je očekivana strategija.
Mnogi ljudi su se tokom drugog talasa razboleli i umrli, ali se do septembra situacija nekako smirila. Baš tad je u Evropi započeo drugi talas pandemije i činilo se da je strategija kriznog štaba urodila plodom. U Srbiji je bilo malo obolelih.
„Gospodine konju“, obratio mu se tokom zatišja jedan od ljudskih članova štaba, „Sada, kad brojevi zaraženih skaču u okruženju, pravo je vreme da uvedemo obavezan PCR test za ulazak u zemlju, kako bismo izbegli širenje zaraze kod nas.“ „Njihihihih rz rz fr fr njihihihi“, brecnuo se konj, a majmun je preveo: „Ne sećam se da sam te nešto pitao. Neće biti nikakvih testova, neka prelazi granicu ko kako hoće. Nismo uvodili testove do sad, pa nećemo ni sad. Ko dovede u sumnju moju epidemiološku strategiju, popiće kopitom po čelu.“ Jasno, niko se nije pobunio, zna se koliko boli kopitom po čelu.
Nekoliko nedelja kasnije, broj zaraženih počeo je da raste i u Srbiji. Ljudski članovi kriznog štaba bili su pomalo zabrinuti, ali su i dalje verovali konju. U odnosu na region, Srbija je još uvek delovala bezbednije. Obolelih i mrtvih je bilo manje nego u susedstvu i na narednom sastanku kriznog štaba, konju je postavljeno pitanje: „Da li očekujete da će se ovaj trend nastaviti?
Da li ćemo, zahvaljujući drugom talasu, kad ga niko drugi nije imao, u ovom trećem talasu proći bolje?“
Joj, koliko se konj razjario. Nekoliko minuta se ritao i udarao kopitima po stolicama i zidovima, a članovi kriznog štaba, pa čak i siroti jagodinski majmun, umakli su pod veliki drveni sto. Kad se malo primirio, i pojeo kilo šećera, koji mu je uvek stajao na polici, konj je izjavio: „Njihihihihi, njihihihi, njihihihi frrr frrr, rz rz.“ Majmun je ovo preveo od reči do reči: „Naravno da nećete, biće isto kao i u drugim zemljama, samo sa jednim talasom više, onim od letos. Jebali ste ježa, ali šta to mene briga. Ja sam konj, kao i ostali šefovi kriznih štabova u svim ostalim zemljama. Pogledajte, bre, koliko vas je! Osam milijardi! A koliko je konja? Ni šezdeset miliona! Pritom nas uglavnom jašete, a od nekih pravite i kobasice!“ „Frrr frrr njihihih njihihi!, dodao je ljutito, : „Šta ste se usrali, umreće vas svega nekoliko miliona.“
Ostali članovi kriznog štaba ostali su bez teksta. „Njihihihi rz rz rz“, zaključio je konj svoje obraćanje, a majmun je na tabletu ispisao: „Strpite se do marta, tada stižu vakcine, a onda ćete lepo svi biti sterilisani, da se više ne razmnožavate kao manijaci. Kad vi možete mačke, možemo i mi vas. A sad, dajem ostavku i krećem na zapad, što dalje od vašeg zagađenog vazduha, jebo vas on, da vas jebo. Ne može konj ljudski da trči od oktobra do aprila, od tolikog sumpor dioksida. Ćao, klošari.“
Onda je iskočio kroz prozor i odgalopirao ka zalazećem suncu, koje se nije videlo od smoga. Majmun je na tabletu ispisao: „Odo’ nazad u Jagodinu, previše sam vremena izgubio sa vama, gradonačelnik me čeka.“ Članovi kriznog štaba ostali su u čudu, a onda je žena sa ofarbanom kosom rekla: „Znate šta, sad kad više nema one konjine i njegovog majmuna, konačno mogu da odem na manikir u novom tržnom centru i da popušim deset pljuga u zatvorenom prostoru.“
Ono na šta nije računala, je da ju je u nvom tržnom centru, u najelitnijem delu Beograda, sačekao novi šef kriznog štaba, pacov, u pratnji papagaja, koji će glasnim urlanjem punim psovki prevoditi njegove instrukcije, sa pacovskog na srpski.
