Sve pohvale za akciju studenata iz „1 od 5 miliona“ i opozicije ispred RTS-a prekjuče, kada je psiho dolazio da vodi intervju sa samim sobom, uz Oliveru Jovićević u svojstvu postmatrača. Javnost, makar ona koja prati to smeće, saznala je na Pinku još tokom dana da će se ispred RTS-a nešto dramatično dešavati.
Sprema se atentat, kukali su, spremaju mu fašisti sačekušu ispred RTS-a, da li će ga linčovati vešalima ili motornim testerama, groktao je uznemireni Sarapa. Da se nešto dešava ispred RTS-a saznao sam na isti način kao i prošli put (kada je opozicija upala u RTS) – javio mi je Kulačin. Tada je, međutim, žurka već bila završena, monstrum se pred kamerama svog ličnog javnog servisa oblizivao i poskazivao nam srednji prst, podižući cvikere.
Uspeo je da uđe. Nijednog trenutka nije bilo sumnje kako mu je to pošlo za rukom. Dovukao je odred ćelavih namrštenih vucibatina, koji su blokirali sve prilaze „trećem ulazu“ u RTS, iz Aberdareve, tako što su napravili dva kordona, jedan dole, drugi gore, kako bi između ta dva kordona mutirani dvometarski miš protrčao do RTS-a, kako bi se nešto docnije pred kamerama kurčio kako je došao pešice, preko Tašmajdana, kako su mu neki dovikivali iz kafića, ništa strašno i još koješta, što je u svojoj preplašenoj lobanji uspeo da smisli za to kratko vreme.
Dripci iz njegove svite nisu se legitimisali, već su babe, koje su vraćale kučiće sa kakanja na Tašu, obaveštavali kako kući moraju okolo. Došlo je i do bliskog susreta između demonstranata koji su čekali Vučića i ovih kriminalaca, pa smo imali priliku da vidimo kako izgleda kada jednome od njih popuste živci i krene navežbano da mlati lika sa kamerom. Tu su se našle i pičke iz policije, koje su, pomoću plačnih izraza na licima, razdvajale građane od Vučićevih batinaša. Na kraju se sve završilo tako što se miš ponovo provukao kroz svoj kordon i pobegao.
Da je psiho istovremeno i pička (karakterna osobina) mogli smo se uveriti svaki put kada bi došao u situaciju da se nađe na manje od pola kilometra od nezadovoljnih građana. Kada su mu proletos, posle upada u RTS, opkolili predsedništvo, puštao je slike stare šest godina na kojima igra šah sa Slinom, a zapravo je klečao na crvenom tepihu, plakao i kenjao u gaće od straha. Kad su demonstranti otišli u MUP, da pruže podršku uhapšenima, mišu su rekli: „Sad je trenutak da pobegnete, šefe, ostale su tri dede i dve babe ispred.“
Ni to nije išlo lako. Prebledeo od straha, modrih osušenih usana, na 20 miligrama bensedina, miš je izašao iz predsedništva, seo u limuzinu i utekao. Kasnije se, slično kao i preksinoć, hvalisao kako je sam izašao pred hiljade demonstranata, oterao ih u kurac i hladnokrvno šmekerski otišao da pije vino.
Setite se zatim situacije sa debelim kobrama, koje su umlatile studenta što je pokušao da ostavi zahteve demonstranata ispred predsedništva. Tada se miš kurčio kako će od tog dana ženske kobre čuvati predsedništvo, jer to je prava bezbednosna mera za one koji protiv njega demonstriraju. Gde su kobrice bile preksinoć? Miša su čuvalie vucibatine s kojima ne bi poželeo da živiš u istom gradu, a kamoli da živiš u gradu u kom oni određuju kuda ćemo da se krećemo, spremni da biju i ubiju, samo miš da naredi.
To je najveći uspeh preksinoćne akcije, osim što se opet pokazalo kolika je pičketina naš miš. To što smo videli ko će demonstrante vijati po ulicama, ako se oni usude da vijaju bandu koja je uzurpirala vlast. Nisu to Slinini slinavi smradići, ni kobre, ni kobrice, ni agersivne naprednjakuše – kriminalci koje ste videli preksinoć su pravo lice prvog ešalona odbrane ovog režima.
Mračna ekipa, koja će raditi ono što ni najkorumpiraniji pandur ne bi, samo ako dobije naređenje. Govnari sa značkama državne bezbednosti, pištoljima, palicama i svim ostalim sredstvima velike zaustavne moći, kad se pesnaje ne pokažu dovoljnim protiv studentkinja, starica i Boška Obradovića. Stoga ohrabrujem studente iz „jedan od pet miliona“ i opoziciju da prate i dočekuju miša na svim njegovim putovanjima i gostovanjima, sa željom da mu postavljaju pitanja i zahtevaju odgovore, jer će se svaki put kada to urade opet pokazati i mračno mafijaško i batinaško lice njegove vlasti.
Za kraj, malo o onim koji vele kako su svi isti i kako je ovo borba da sjaši kurta i uzjaši murta. Sigurno ste se pitali kako je moguće da je neko toliko glup da to govori, kada ni u doba Koštunice, Tadića, pa ni Dačića, nismo imali privatne državne batinaše u civilu, spremne da lome kosti i pucaju u glave, kako to umeju da rade svojim dojučerašnjim poslovnim partnerima. Lakše pričati da su svi isti, jer onog trenutka kad priznaš da nisu svi isti, već da ovkakvo zlo još od Miloševića nismo videli, onda moraš i da se boriš. A ako priznaš da nisu svi isti, a nećeš da se boriš, onda si pička (karakterna osobina).
