Deco, uskoro polazite u osnovnu školu, vreme je da naučite ovu lekciju. General Ratko Mladić osuđen je na doživotnu robiju. Kakve su vaše reakcije?
„Ratko Mladić, srpski heroj!“
„Nož, žica, Srebrenica!“
„Zavera ljudi-guštera protiv Srba!“
Polako, polako deco, znala sam da će vas tema uzrujati. Idemo redom: Šta se desilo u Srebrenici, u julu, 1995?
„Ništa!“
„Ne znam!“
„Oslobođena od Balija!“
„Živeo general Mladić!“
Da li ste čuli, deco, da je tamo došlo do genocida nad stanovništvom muslimanske veroispovesti?
„To je laž!“
„Koji Srbin kaže da je u Srebrenici bilo genocida, da bude zaklan, makar na internetu!“
„U Srebrenici je bilo genocida, ali nad Srbima! Pa je posle došlo do pravednog suđenja Balijama, po kratkom postupku!“
Perice, ovo je najoriginalniji odgovor koji sam ikad čula.
„To mi deda pričao! Kaže, jedva je živ ostao bežeći ispred balijske kame!“
Zaista? Šta još kaže?
„Da! Kaže, kolege i ja sami, a ispred nas deset balija! I mi pucaj! Kad ono, još njih deset! I mi pucaj! Pa još deset! I mi pucaj! Ceo dan su ih tako napadali, kaže deda, morala je druga smena da dođe da se brani, koliko su uporni bili...“
Deco, u Srebrenici je izvršen masovni zločin nad muškim stanovništvom muslimanske veroispovesti. Ovaj zločin se dogodio u julu, 1995, odmah po osvajanju Srebrenice...
„Oslobađanju!“
Tišina u poslednjem redu, poslaću vas kod američkog ambasadora! Ubijani su čak i dečaci. Ovaj zločin izvršile su snage čika Ratka Mladića. Šta mislite koliko je ljudi tada streljano?“
„Trojica!“
„Petorica!“
„Ovo je trik pitanje! Niko nije streljan!“
Streljano je preko osam hiljada muškaraca, staraca i dečaka.
„Cifre su uvećane!“
„Masovne grobnice su otkopavane, pa premeštane, da bi izgledalo kako je više leševa!“
Masovne grobnice jesu otkopavane, pa premeštane, ali da bi se leševi sakrili, kada je započeta međunarodna istraga o ovom slučaju. Dakle i to su radili vojnici čika Ratka Mladića. Bilo je preko osam hiljada žrtava.
„Tri hiljade maksimum! Sve Alijini borci!“
„Naoružani do zuba, krenuli u proboj i he he, ko im kriv što smo mitraljez postavili na pravo mesto....“
Niste u pravu, deco. Svi su bili nenaoružani. Skupljani su u grupe, ruke su im vezivane, a onda su autobusima prevoženi na stratišta, gde su masovno streljani, uglavnom pucanjem u leđa. Deci iz Srbije biće zanimljivo da čuju da su autobusi u kojima su srebreničke žrtve prevožene, bili najčešće u vlasništvu autoprevoznika iz zapadne Srbije. Preko osam hiljada, kad vam kažem. Mogu i tačan broj da vam pročitam, ali vama to ne bi značilo ništa, jer ste deca.
„Glupost! Eno ih svi u Tuzli! Nazdravljaju srpskim autošovinistima!“
„Nisu balije mogle da smisle toliko imena koliko je trebalo izmisliti da bi se sve navodne žrtve nabrojale! Ima duplikata koliko hoćeš!“
Džaba vam to lupetanje, deco, činjenice kažu da je ubijeno preko osam hiljada civila. Međunarodni sud u Hagu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji okarakterisao je ovaj zločin kao genocid.
„Da su pobili žene i decu, bio bi genoci! Ovako, bili su milosrdni, žene i deca preživeli, a mi ispali genocidan narod!“
„I Republika Srpska genocidna, nemojmo se zavaravati! Ako nam uvale tu Srebrenicu kao genocid, ode Republika Srpska.“
Da ste malo ranije mislili o tome, deco, sada vas ne bi proganjale ove mračne misli, posle kojih ćete sanjati košmare, naročito ako pre spavanja popijete vruću rakiju.
Dečice, nijedan narod nije genocidan, nemojte biti glupi, a niste baš ni toliko mali. To vas lože zločinci i ubice, oni koji su zaista krivi za genocid u Srebrenici. Oni su ti koji žele srpskom narodu da nametnu kolektivnu krivicu za genocid.
„Učiteljice, prekinite da ponavljate genocid, bole me uši od te reči, a sa njima i cela glava!“
„I mene!“
„I mene!“
„Da, prestanite da nas mučite!
Ali, deco, nisam ja presudila da je reč o genocidu, već Međunarodi sud u Hagu. Sud koji su priznale sve zemlje sveta. Sud koji je...
„Izgubio od Vojvode Šešelja! Ha ha ha ha ha!“
„Ha ha ha ha ha ha ha, živeo vojvoda Šešelj!“
Znači, presuda Vojislavu Šešelju vam je po volji?
„Bitno da je vojvoda na slobodi, da nas povede još jednom preko Drine. U završni boj.“
Odmah ću vam reći, to se neće desiti. Ne dozvoljavajte da vas smradovi lože.
„Dobro ne mora sa Šešeljem, ali svakako će biti boja, biće, biće, da ujedinimo Republiku Srpsku sa Srbijom.“
Neće biti nikakvog boja, niti ujedinjenja, možete samo da ostanete bez Republike Srpske, ako se budete previše inatili. Ko zna, možda ste već i ostali, ali vam niko nije javio.
„Učiteljice, ja se plašim!“
„Učiteljice, tužićemo vas za mentalni teror!“
Dobro, neću o tome, jer tema je ipak genocid u Srebrenici...
„Aaaaaaa!“
„Jooooj, uši mi krvare!“
Razmislite na trenutak – zar ne bi bila lepa promena da nema etničkih granica u Bosni i Hercegovini, da ne bude bitno ko je koje nacije i vere, da društvo bude demokratsko i građansko...
„Pažnja, pažnja, balijska propaganda...“
„Hahahahahahaha!“
„Hahahahahahaha“
Mislite da takva država nije dobra za Srbe?
„Takva država je nemoguća! Gledaće prvu priliku da izvrše genocid nad nama.“
„Šta smo koji kurac čekali dvadeset pet godina...“
Perice, rečnik!
„Šta smo koju šargarepu čekali dvadeset pet godina, da bi se sad mešali s balijama i ustašama. Evo, pitajte njih. I oni su u istom fazonu. Koju ćemo im mi šargarepu, oni hoće samo našu zemlju, da na njoj nasele migrante!“
„Tako je, tako je! Najebali smo!“
Mirjana, od tebe nisam očekivala takve reči. Ali, može se i tako reći, naročito ako gledaš iz ugla srpskog šoviniste. Nego, da li vi mene imate nešto da pitate. Dosta sam ja pitala vas.
„Imamo! Šta je sa zločinima nad srpskim stanovništvom?“
„Naser Orić i njegovi odredi smrti!“
„Logori za Srbe, spaljivanje sela!“
„Što njima niko ne sudi?“
Zato, deco, što su oni vas u ratu pobedili.
„Kako pobedili, mi smo pobedili!“
„Mi smo, bre, pobedili!“
Niste, deco. Posle Bljeska i Olluje, kada je celokupno stanovništvo Republike Srpske Krajine, s izuzetkom Podunavlja, pobeglo u Srbiju, u leto i jesen 1995 došlo je do ofanzive na Republiku Srpsku muslimansko hrvatskih snaga, uz pomoć NATO. Vojnici čika Ratka Mladića i dobrovoljci iz Srbije nisu znali šta ih je snašlo. Zapadni deo srpske teritorije bio je sve manji, a pitanje je dana bilo kada će pasti i Banja Luka.
„Ijoj, učiteljice, šta je onda bilo?!“
Da prevedem na dečiji jezik, vojnici pod komandom čika Ratka Mladića su povikali: „Joj, nemojte više, molimo vas! Hoćemo da pregovaramo. I onda su na pregovorima u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson u Ohaju stvorili kantonalnu Bosnu i Hercegovinu, u kojoj postoji entitet Republika Srpska, ali kao da ne postoji, jer je ipak u Bosni, zato što su bosanski Srbi, da ponovim, izgubili rat. Ona može da ima posebne kulturnoumetničke veze sa Srbijom, a i nije baš iz jednog dela, zbog distrikta Brčko, koji je napravljen upravo zato da Republika Srpska ne bude iz jednog dela. Dakle, ako si započeo rat da ne bi ostao u Bosni, a na kraju rata si silom ostao u Bosni, ti si rat šta? Da vas čujem, deco?
(naraspoloženo) „Izgubio.“
Tako je, ti si rat izgubio. A sagradio si logore za nesrpsko stanovništvo. Držao si Sarajevo u opsadi 1423 dana. Palio sela. Izvršio genocid u Srebrenici.
„Joj!“
„Prekinite!“
Ja vas samo učim istoriji, draga deco. Nema tu mesta za uf i joj. Što više lelečete, to će biti gore po vas. Dakle, zato sude skoro isključivo Srbima. Iz istog razloga iz kog su u Nirnbergu sudili samo Nemcima. Nisam još čula da je nekom suđeno za Hirošimu i Nagasaki. Pravo je čudo da je bilo još nekih procesa, ali kad se pogledaju procenti, jasno je šta se dešava i kome se sudi, ali Rusi uvek nešto kenjaju i onda ovi moraju nešto kao da popuste da bi se Rusi osećali kao da su nešto dobili. Isto se desilo i 1999, ali to ćemo na posebnom času. Nemojte biti neveseli, deco. Jedino što može spasiti i vas i vašu državu Bosnu i Hercegovinu jeste promena vizije. Prelazak iz etničkog u građansko. To važi za sve narode. Ili će se nešto napraviti od te nazovi-države, koja je već decenijama u potpunom kanalu, ili u njoj kroz koju godinu više nikog biti neće, osim migranata. I to u oba etinteta. Sledeći čas, učimo o drugom svetskom ratu.
„Jeeej, četniciiii!“
„Smrdljive komunjare, to su najveći ratni zločinci!“
„Meni dedu streljali jer je bio ćata kod Nedića! Dobro, ministar, ali bez obzira! Sve smo to radili da bi sačuvali narod!“
(deca spontano pevaju) „Od Topole, od Topole, pa do Ravne Gooore...“
