1. UČI ŠAPIĆA AZBUKU
Ovogodišnja zvezda preletačkog roka, Aleksandar Šapić, prvi pik na draftu naprednjačke lige užasa i nezvanični kandidat za gradonačelnika Beograda, ispostavio se moronom kalibra koji se retko viđa čak i među tradicionalno mentalno i moralno hendikepiranim naprednjacima. Bio je gadan i dok je bio Đilasov zamenik, ali njegov ukupni ljudski nekvalitet nije dolazio do izražaja, jer su kadrovi Demokratske stranke, budimo realni, svetlosnim godinama ispred naprednjačkog krda, makar kada je reč o obrazovanju i opštoj kulturi. U krajnjoj liniji, u predvučićevskom dobu vladala je demokratija, pa si ipak morao da se dvaput ugrizeš za jezik pre nego što laneš. Kruži priča da je upravo stoga Šapiću izdat nalog da usta drži zatvorena putem heftalice. Danas, kada demokratije u Srbiji više nema, Šapić je razvezao jezičinu, a rezultat je očigledno iznenadio i sam vrh stranke čiji je potpredsednik postao sedam minuta pošto se u nju učlanio. Siledžijski karakter koji ga krasi, te spremnost na saučesništvo u svemu što šefu padne na um nisu bili dovoljni. Brzo je ustanovljeno da Šapić nedostatak obrazovanja do koga je došao umećem da baca loptu u bazenu, nadoknađuje bindžovanjem TV serija. On naime veruje da sve što u tim serijama vidi važi i u stvarnom životu, što je okej kad je reč o čupanju organa novinarima, ali može da šteti predstojećim izborima u Beogradu. Tako se predsednik, umesto da sa Šapićem luduje na orgijama,našao u situaciji da mu bude lični učitelj. Koliko Šapić škripi, videlo se već na prvom zajedničkom ručku, kada je, prema svedočenju kelnera, pojeo salvetu, misleći od nje da je hladno predjelo. Uvidevši da će mu politička investicija propasti, najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta počeo je sa davanjem privatnih časova svom pulenu iz bukvalno svega. Najpre su počeli da uče azbuku, kako bi Šapić konačno naučio sva slova, a veoma su važni i časovi kako savladati napade besa (predsednik je za to stručnjak, a glavni metod je lomljenje kvaka). Zauzvrat Šapić uči predsednika kako dati koš sa celog terena, jer to je jedna od dve stvari koje ume da uradi. Druga je vožnja kola bez gledanja na put, već ka licu koje sedi na zadnjem sedištu, putem neprekidnog osvrtanja. Ovih dana Šapić će naučiti šta je to retrovizor i čemu još služi, osim da u njega gleda kad popravlja šminku.
2. PSIHIJATRIJSKO LEČENJE
Svi znamo da je predsednik klinički slučaj, a klinički slučajevi neretko završe na klinici. Tankih živaca, agresivan i iskompleksiran, predsednik je sklon nervnim slomovima, zbog čega je jedan apartman na 14. spratu VMA za njega otvoren 24 časa svakog dana. Predsednik, koji se, kako godine prolaze, nalazi u sve većim psihičkim problemima, ovu priliku obilato koristi i u psihijatrijskim krugovima se priča da svoj apartman posećuje gotovo svakog dana. U apartmanu ima gumenu sobu, po kojoj može da se bacaka tokom agresivnih epizoda, koktele preparata za umirenje krupne stoke, koji, prema procenama stručnjaka, savršeno odgovaraju predsednikovim dijagnozama i dimenzijama. Tu je i mala streljana, u kojoj se predsednik prazni tako što iz vatrenog oružja puca na slike svojih političkih protivnika, kritičara i drugih osoba koje ga trenutno nerviraju. Imajte u vidu da se gospodin Vučić nalazi u veoma teškoj političkoj situaciji, pošto na međunarodnom planu sedi na više stolica, od kojih barem tri imaju problem sa stabilnošću, a predsednikova sve veća kilaža uopšte ne doprinosi ovoj komplikovanoj situaciji. Kad stolice krenu da krckaju, njega uhvati takav napad panike, da pobegne u apartman, gde čuči u ćošku i po nekoliko dana, sve dok se krckanje stolica u njegovoj glavi ne utiša do te mere da postane ponovo funkcionalan. Zli jezici govore kako predsednik ima i ludačku košulju marke Armani, posebno skrojenu za njega, ali to je samo srpska pakost i naslađivanje vladaru koji stoji na ivici ponora. Ne treba njemu ludačka košulja, pošto nikud ne mrda iz svog ćoška, gde sebi čupa kosu i neutešno jeca. Umesto nje, na raspolaganju su mu mercedesova guska za malu i jamaha lopata za veliku nuždu.
3. ORGIJE I LUDO ZEZANJE
Opšte je poznato da ko se u mladosti ne izludi, u starosti postaje devijantan. Tako je i sa našim predsednikom. Poznate su priče da u odabranom društvu privatnim avionom gospodina Mitrovića ume da se zaputi na najrazličitije destinacije, gde nekoliko dana uživa u životu, lažući sebe kako je sve u redu i kako ga kod kuće ne čekaju nikakvi problemi. Videli smo ga kako sa kesama punim cipela od osam hiljada evra baza evropskim metropolama, videli smo ga na atraktivnim fudbalskim mečevima, a nismo ga videli na tajnim orgijama za visoko društvo, gde se okupljaju slični njemu, skidaju se goli, a šta se onda dešava, to samo oni znaju. No, bitno je da je njima, odnosno njemu lepo. Makar na kratko. Život je samo jedan, zar ga treba provesti među glupim i pokvarenim Srbima? Naravno da ne. Valja ponekad otići na tajnu egzotičnu lokaciju i iživljavati se do besvesti u društvu moćnih psihopata, sve dok mašta u potpunosti ne zameni realnost, što predsedniku daje neophodno samopouzdanje. Na žalost, taj osećaj nadmoći izazvan besomučnim iživljavanjem prestaje onog trenutka kad se predsednik istim avionom vrati u svoju usranu zemlju, gde mora da se suočava sa nizom problematičnih novinara, koje bi najradije pobio, ali još uvek ne sme, pošto mu zapadni gospodari to ne dozvoljavaju. Ako se pitate čemu nacioalni stadion u Surčinu, nema to nikakve veze sa pranjem novca i ugrađivanjem u radove. Stadion služi predsedniku da zamišlja kako će nas jednog dana sve tu zatvoriti i postreljati. To je jedini način da taj nesrećni čovek izdrži život u Srbiji.
