„Deco, danas ćemo učiti o renesansi moderne Srbije, ali prvo da se vratimo vek unazad. Malo ću vas propitati o srpskim vladarima iz mračnog doba. Ko može da mi kaže po čemu pamtimo Zorana Đinđića. Sergej, hajde ti.“
„Pamtićemo ga po tome što je ubijen!“
„I po čemu još? Nataša?“
„Bio je previše moderan i pametan za svoje vreme i stoku kojom je vladao.“
„Nećemo vređati stoku, deco. Po čemu ćemo pamtiti Borisa Tadića?“
„Bio je lep, bio je lep!“
„Dobro, dobro, ne morate svi uglas. A Mirka Cvetkovića?... Šta bi? ...Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše? Jel može neko da mi kaže bilo šta o Mirku Cvetkoviću? ...Niko? Baš Niko? Vladimire, ti si najbolji đak, mora da znaš nešto o Mirku Cvetkoviću.“
„Ovaj... kuvao je kafu?“
„Eto, vidite da i o njemu nešto znate. A ko će da mi kaže po čemu je poznat Aleksandar Vučić?“
„Ja, ja, ja, ja!“
„Ne možete svi. Hajde ti, Perice. Po čemu pamtimo Aleksandra Vučića?“
„Aleksandar Vučić je prvi srpski vladar koji je žrtvovao ceo svoj narod smrtonosnoj bolesti.“
„A zašto je to uradio?“
„Zato što je bio pička!“
„Nikolaj, nisam tebe pitala, nego Pericu. Perice?“
„Pa, bio je pička.“
„Dobro, to smo čuli od Nikolaja. I zašto još?“
„Bio je i psihopata.“
„Tako je. Na koji način je Vučić žrtvovao ceo narod virusu SARS COV 2? Hajde, Perice, sto puta smo to ponovili.“
„Pa, prvo je stavio ceo narod u kućni zatvor na dva meseca... Onda im je, bez obzira na to što zaraza nije prošla, rekao da je zaraza prošla i pustio ih na slobodu. „Išli su na utakmice, pa na teniski turnir Svjatago Novaka, na slave, svadbe, krštenja, rođendane i žurke, išli su na...“
„A zašto je to uradio?“
„Zato što je pička.“
„Čuli smo to već sedam puta. Šta mu je bila namera? Zašto je prvo zatvorio narod, pa ih pustio, a zaraza nije prošla?“
„Mogu ja, učiteljice, mogu ja?“
„Možeš, Svetlana.“
„Da bi pobedio na nameštenim izborima!“
„Tako je. Šta se onda desilo?“
„Pobedio je na nameštenim izborima!“
„Nisam na to mislila. Šta se desilo posle izbora? Nikolaj?“
„Svi su se porazboljevali, bilo je još gore nego za vreme Vučićevog logora za Srbe!“
„Zašto je bilo gore? Svetlana?“
„Zato što im je, posle dva meseca sedenja kod kuće, loše ishrane i neprekidnog stresa, imunitet iščezao. Kako su izjurili napolje, razboleli su se svi – i stari i mladi!“
„Ko je bio među obolelima u ovoj fazi žrtvovanja?“
„Debili koji su izlazili na nameštene izbore!“
„Primitivci koji su išli na utakmice!“
„Retardi koji su išli na turnir Svjatago Novaka!“
„Sve Vučićeve paše i subaše, koje su slavile izbornu pobedu!“
„I članovi njihovih porodica!“
„Tako je, deco. Zašto je Vučić žrtvovao svoje sledbenike?“
„Zato što je pička, zato što je pička!“
„Tako je. Šta se onda desilo? Vesna?“
„Onda je Vučić izašao na televizor i zapretio da će ponovo zatvoriti ceo narod, pošto su se porazboljevali, iako su se porazboljevali tako što ih je on žrtvovao!“
„Zašto je to uradio?“
„Zato što je pička!“
„Osim toga? Perice?“
„Ovaj... Uradio je to da bi se zarazili i oni koji su protiv njega, a ne samo oni koji su za njega.“
„Obrazloži to malo detaljnije.“
„Pa, kad je izašao da preti, narod je popizdeo i izašao na ulice.“
„I njima je imunitet bio oslabljen!“
„Dobro, Svetlana. Osim imuniteta, šta je uticalo na uspeh Vučićevog žrtvovanja?“
„Okupljanje u velikim grupama, bez zaštitnih maski i držanja distance!“
„Tako je Nikolaj. Dalje?“
„Izbacivanje velikih količina zaraženih kapljica u vazduh, usled dejstva bojnog otrova koji je koristila policija, a kome je istekao rok upotrebe 2002!“
„Odlično, Nataša. Još?“
„Krici i jauci onih koje je tukla policija, kao i neposredni fizički kontakt sa pripadnicima Vučićevih oružanih snaga!“
„Sedenje u velikim grupama, bez zaštitnih maski, na asfaltu punom bacila!“
„Igranje kola u pijanom stanju!“
„Dobro, deco, vidim da ste ovo dobro naučili. Kakav je bio rezultat na kraju? Perice?“
„Pa, ovaj, razboleli su se i oni koji su protiv Vučića, a ne samo oni koji su za njega.“
„I ko još? Aleksej?“
„I članovi njihovih porodica.“
„Dobro. I ko još?“
„I policajci!“
„I ko još?“
„I članovi njihovih porodica?“
„I još?“
„I batinaši u civilu!“
„I članovi njihovih porodica!“
„Tako je, deco. Bravo. Koliko nam je godina trebalo da se oporavimo od ovoga? Vesna?“
„Nismo se oporavili, već je jedan deo ruskog naroda od predsednika Putina dobio nalog da postane srpski narod, kako ruski uticaj na Zapadnom Balkanu ne bi oslabio.“
„Kako danas zovemo ovaj mudri potez njegove Večnosti Vladimira Vladimiroviča Putina?“
„Zovemo ga RENESANSA MODERNE SRBIJE!“
„Bravo, deco. Za kraj, malo da se igramo. Aleksandar Vučić je, osim što je poznat po žrtvovanju celog naroda smrtonosnoj zaraznoj bolesti, ostao poznat i kao nosilac najvećeg broja nadimaka. Hajde da čujemo neke od njih?“
„Pizdec!“
„Ne, Nikolaj, taj nadimak je dobio posle smrti. Mislila sam na nadimke koji su ga krasili za života.“
„Peder!“
„Žvalavi!“
„Picousti!“
„Prvorođeni!“
„Psiho!“
„Firer!“
„Govno!“
„Fekalija!“
„Deco, učili smo da su fekalija i govno isto, ali gospodina Vučića su zaista zvali i Fekalija i Govno. ’Ajmo dalje.“
„Smrad!“
„Pušikara!“
„Lopov!“
„Ubica!“
„Ubica!“
„Ubica!“
Ubica.
