Početkom decembra, na beogradskom „zidu plača“ (skup džinovskih mušema ispred Skupštine, na kojima su zloupotrebljeni likovi nestalih Srba sa Kosova), našla se sledeća objava: „Ako Kosovo nije Srbija, onda ni Republika Srpska nije Bosna i Hercegovina“, ili je možda pisalo samo „Bosna“, zaboravio sam, a nema ni veze.
Stajala je ta ogromna plastična preteća poruka nekoliko dana, a onda je uklonjena. Tek, njen kratki vek trajanja bio je ipak dovoljan da se jasno prepozna strateški horor spin Vučićeve i Dačićeve vlasti, pošto „zidom plača“, odnosno mušemama koje se na njemu nađu, upravljaju režimske paradesničarske organizacije, koje svojeg mozga nemaju, pa se koriste onim sa Andrićevog venca. Nema nikakve sumnje da sve namenske poruke na beogradskom „zidu plača“ (pojavila se pre nekoliko dana i jedna plavo-žuta, o zlodelima DOSmanlija...) dolaze od prekoputa, to jest iz Predsedništva Srbije.
Prvi deo poruke „Ako Kosovo nije Srbija...“, pretpostavlja da Kosovo nije Srbija. Svi znamo da Kosovo nije Srbija, zato što je Srbija zbog Kosova izbombardovana 1999. god., ali znamo takođe da se to ne objavljuje tek tako na oglasnoj tabli. Kosovo nije ni bogzna kakva država, znaju to najbolje oni koji tamo žive, ali Srbija tek nije. Imajući u vidu da je režim okačio ovo „obaveštenje“, to bi bilo prvi put da je neka vlast u Srbiji javno priznala kako Kosovo nije Srbija. Ovo priznanje, bez obzira što je izvedeno na kurvinski način, samo po sebi predstavlja istorijski događaj, šteta što to niko nije primetio.
U drugom delu transparenta sledi pretnja: „...onda ni Republika Srpska nije Bosna i Hercegovina“. Hm, ali Republika Srpska jeste Bosna i Hercegovina, zato što je Republika Srpska, da bi u Bosni i Hercegovini bila, izbombardovana 1995. god., te ostala bez trećine svoje prvobitne teritorije. Iako se ova pretnja može svrstati u puste snove potonulih srpskih šovinista, ipak treba imati u vidu da ju je poslala srpska vlast. Iz mozga nekog genijalca izašla je teorija kako će Srbi na gubitak Kosova odgovoriti osnivanjem „Velike Srbije“, u čijem bi sastavu bili Srbija bez Kosova i Republika Srpska.
Nema šanse, reći će onaj ko se poziva na razum. To je samo mamac za budale, nešto na šta će se ložiti dok ne umru u bedi, a istovremeno nešto što se ipak nikada neće desiti. Najverovatnije je tako, ali teško je ne zamisliti to čudo, kad već jednom krene da ti rovari po glavi - jednu veliku srpsku državu. Miletovu i Alekovu, Veliku Srbiju.
Spajanje dve države u kojima ni ludak ne želi da živi u jednu zvuči jezivo i to, pre svega, za stanovnike tih država. Spajanje dve mafijaške teritorije u mafijašku megacelinu je poslednje o čemu Srbi, gde god živeli, treba da sanjaju. Pretvaranje Dodikovog i Vučićevog klana u jedno državno preduzeće, kojim vladaju profesionalni kriminalci i državnički amateri jeste ostvarenje svačijeg košmara, koji postaje još grozniji ako zamislimo da je toj državi pridodat i klan koji vlada severom Kosova, zajedno sa pripadajućom teritorijom.
Jezive scene iz Banjaluke, gde specijalne jedinice privatizovane policije mlate i hapse građane koji pitaju ko je ubio Davida, jasno govore da je tom narodu potrebna zaštita, a ta zaštita ne dolazi iz Republike Srpske. Građanima Republike Srpske upravo iz Republike Srpske preti najveća opasnost, na isti način na koji i građanima Srbije najveća opasnost preti iz Srbije, odnosno od njenog političkog vrha. Na isti način na koji građanima Severnog Kosova najveća opasnost preti od Srba sa Severa Kosova.
Otprilike na ovom mestu trebalo bi da shvatimo da je košmar postao stvarnost. Banditi se već jesu ujedinili, njima ni ne treba formalno ukidanje granica. NO, koliko grozno izgledala ovakva stvarnost, ona je istovremeno i šansa za nacionalno otrežnjenje. Šta je bolje? Ujedinjenje Miletove Srpske sa Alekovom Srbijom ili borba za normalnu Bosnu i Hercegovinu? Šta se više isplati? Pripajanje mafijaškog severa Kosova Srbiji ili borba za normalno Kosovo? Da li je bolja Srbija sa Vučićem na čelu ili bez njega?
Dileme ne bi trebalo da bude. Zar ćemo huljama koje nas danas tuku, hapse i pljačkaju, dati da nas sutra ponovo zavade sa komšijama?
Možda je ovog puta ipak bolje zajedno sa komšijama, protiv hulja?
