Goran Vesić je, to do prekjuče nisam ni znao, moj kolega, kolumnista. Za razliku od potpisnika ovih redova čije kolumne izlaze u najznačajnijem portalu zapadnog Balkana, Vesarine izlaze u najpropalijem dnevnom listu na Balkanu, „Politici“, od čije su nekadašnje veličine ostali samo gabariti.
Gubljenje je vremena čitati bilo šta (osim umrlica) u „Politici“, pa tako i Vesićeve tekstove, naročito kad se ima u vidu da su skupljeni u zbirku pod nazivom „Knjiga o Beogadu“. Vesić je svoju knjigu o Beogradu ispisao po samom Beogradu, ne slovima, već nedelima, višesatnim saobraćajnim zakrčenjima, besmislenim betoniranjima, beskrajnim asfaltiranjima, ispucalim cevima, masovnom divljom gradnjom i obilatom novčanom ugradnjom.
U maniru klasičnog iskompleksiranog megalomana, Vesić je poželeo i knjigu. Da se knjiga zove „Kako sam razjebao Beograd“ ili „Kako sam od života u gradu napravio pakao na zemlji“, ajde i nekako, ali ona se zove naprosto „Knjiga o Beogradu“ i svoj literarni put završila kao mrtvorođenče, poput mnogih dela političara, bez obzira na to što gradskim ustanovama verovatno kruži interna preporuka da bi valjalo kupiti šefovu knjigu, ko je u mogućnosti i nekoliko primeraka. Ne vidim drugi način da se zaviri u Vesićevu glavu, osim prisilom.
Formalnog gradonačelnika Radojičića (morao bih da mu izguglam ime, ali me mrzi) nije bilo na promociji Vesićeve zbirke kolumni, ali je zato tu bio srpski krem sa salmonelom, poput Ksenije Vučić, Bebe Popovića i Branka Milićevića ex Kockice. O knjizi su govorili Milovan Vitezović i Sima Avramović i na taj način crnim slovima iznova upisali svoja imena u knjigu javne podrške banditima koji su zabili poslednji ekser u mrtvački sanduk Srbije.
Pojma nisam imao, dakle, ni da Vesić zna sva slova, a kamoli da mu je izašla zbirka kolumni, ali neko je imao pojma ne samo o svemu ovome, već i da je promocija u ponedeljak uveče, pa su se ispred „Progresa“ okupili nadrkani građani, prema navodima medija aktivisti Saveza za Srbiju, te divlji pas u ljudskom obličju koji danonoćno luta beogradskim ulicama u potrazi za opozicionim delanjem, Simo Spasić, prema navodima medija, aktivista Srpske napredne stranke.
Nezadovoljni ovim izdavačkim poduhvatom, „aktivisti SzS“ iznapušavali su svakoga ko je došao na promociju, za vreme promocije su se drali ispred galerije, a kad je neki lik izašao da ih pozove da kupe knjigu, jer će sav prihod navodno biti doniran u dobrotvorne svrhe, tek su tad popizdeli i lika naterali na povlačenje, pošto im je mrak pao na oči kada su izraučnali koliko može dece da se izleči od prodaje Vesićeve knjige (nijedno), a koliko od zaplene materijalne koristi koju su za sebe ili drugog nezakonito pribavili pripadnici Vesarine bande (ostalo bi i za bolesnu decu u regionu).
Vrhunac večeri dogodio se kada je autor, praćen nabildovanim gorilama, napustio objekat i krenuo ka svojoj beloj limuzini, koja ga je čekala u Vasinoj. Pobesneli građani dočekali su ga zvižducima i konstatacijom „Vesiću lopove“, te su ga na taj način, povremeno pijući po koju šljagu od Vesarinih bildera, otpratili do kola, kojima je odjurio da, zbog književnog fijaska, briše suze novčanicama od petsto evra.
Kasnije se pojavio snimak na kome se vide nečije ruke kako pale Vesićevu knjigu, a poznavajući njegov stil rada, ne bi me čudilo ni da su ruke na snimku bile njegove. Ovaj snimak trebalo bi da posluži kao paljenje Vesićevog rajhstaga, odnosno Vesićeve knjige, ne bi li se ceo događaj ispinovao u smeru kako su u opoziciji nacisti koji pale literarna dela najniže kategorije.
Šta smo dobili ovom književnom promocijom i njenim pratećim programom? Režim je dobio poruku da će, prema proročanstvu Jove Bakića, zaista biti vijanja po ulicama. Građani su dobili poruku da će svako vijanje koje se ne završi, da citiram Šešelja, valjanjem u katranu i perju, biti očas posla medijski okrenuto protiv nezadovoljnih građana, koji će usput i popiti batine od nabildovanih stomaklija iz funkcionerske pratnje. Svi zajedno polako učimo kako će izgledati aktivni bojkot.
Što se Aleksandra Vučića tiče, kad ga je Vesić uplakan pozvao da mu se požali šta se desilo, psiho je rekao: „Opusti se, kad na proleće dobijemo dvotrećinsku većinu u parlamentu, promenićemo ustav, otpustiti sve nepodobne sudije, pohapsiti sva ta govna i po „Tijaninom“ zakonu ih osuditi na doživotnu robiju.“ A onda je posavetovao dete koje je tek krenulo u osnovnu školu da ne pije pivo nego rakiju.
