"Jadna je država u kojoj profesor matematike ne može da zaradi koliko i pedikir", rekao je profesor Miodrag Zec u razgovoru "Postkoronarni biznis model", koji je organizovan u novosadskom "Nimma hub-u".
U razgovoru koji je organizovala Ninamedia, profesor u penziji Miodrag Zec poručio je da je virus korona "došao da ostane" i da će ono čemu ćemo prisustvovati zahtevati propitivanje "bazičnih stvari na nivou i pojedinca, preduzeća, društva i države".
Kako je ukazao, od virusa korona umirali su mahom starije osobe, što je shvatio kao restruktuiranje starosne strukture stanovništva, odnosno kao "otpis osnovnih sredstava".
"I onda su neke države rekle da neće ni da leče ljude, ako je prosečna starost umrlih sa koronom, a ne od korone, 85 godina. To je onda otpis osnovnih sredstava. Nasuprot tome imate i empatične vladare, kao što je ovaj naš, koji kaže: 'Nemojte da mi umru glasači'. Dakle, pitanje je uopšte - šta se dešava", naveo je Zec.
Profesor Zec je ukazao i da svi očekuju da se baštini znanje, ali da niko nije spreman da ga plati.
"Svi hoćemo ljudski kapital, ali nismo spremni ništa da platimo, pa ni da platimo da imamo algoritam koji će da potrefi u koga treba da se ulaže. Mi rasipamo ono što je najdragocenije, a to je ljudski talenat. Ono što jedno mudro društvo treba da ima jeste to da neko kaže: 'Ljudi potrebni su nam doktori'. Setili smo ih se sad kad smo ih proterali. A tako će nam biti potrebni električari ili neka druga profesija", poručio je profesor.
Po njegovim rečima, korona nas je opomenula da je sve povezano sa svime i da smo svi deo jednog ogromnog ciklusa. Iako se govori o postkoronarnom svetu, profesor Zec je izneo dilemu o tome kako će funkcionisati poslovi ukoliko virus ostane prisutan.
"Onda je možda najrentabilnije ulagati u istraživanje, farmaciju, institute. Možda će konačno biolog i mikrobiolog imati veću platu nego PR, zato što će ga biti teže naći. Mi smo u jednoj predstavi u kojoj nisam čuo nijednog virusologa. Epidemiolog je organizator tragedije koja se desila, ne leče oni, nemaju znanja biološkog, ali nema virusologa, laboratorija. U tom smislu mislim da je ovo dobro da bismo prorazmislili o trenutnoj raspodeli prihoda, manipulaciji troškovima, delatnostima kojima se bavimo, proizvodnim programima, odnosu prema okruženju, opštini, prema svemu, jer je ovo dokazalo da postoji globalna zavisnost od svega", ukazao je Zec.
On smatra da je potrebno da se izgradi društvo na individualizmu i da pojedinac bude taj koji će da preduzima konkretne radnje, a ne da postoji društvo koje će da suzbija svaku inicijativu "od vrtića do parlamenta".
"Važna je individua, njena prava, sloboda, i važno je da postoji konkretizacija znanja. Nažalost, mi smo servisna ekonomija koja ima svoje limite i koja trpi udare globalnih poremećaja. Sve se to vraća na strukturu troškova i prihoda. Država mora da ima ravnotežu. Jadna je država u kojoj profesor matematike ne može da zaradi koliko i pedikir. Ta država završava sa gljivicama ispod noktiju", zaključio je Zec.
Autor: Zoran Strika
