Misija kojoj će se posvetiti privatni instituti,trebalo bi da uključi izgradnju teleskopa veličine veš-mašine koji će biti usmeren ka Alfa Kentauri, nama najbližem zvezdanom sistemu, u nadi da će fotografisati planetu koja je potencijalno nastanjiva.
Naučnici su od 1980. do danas potvrdili prisustvo više od 3.000 egzoplaneta, odnosno planeta izvan sSnčevog sistema. Međutim, za njih znamo samo zahvaljujući indirektnim merenjima, odnosno treperenju svetlosti koja do nas dopire od zvezda. Niko nikad nije fotografisao planetu izvan Sunčevog sistema.
Nova misija, Projekat Plavo (Project Blue) nastavak je rada na NASA Kepler teleskopu i drugim instrumentima.
“U poslednjih deset godina istraživanja egzoplaneta ispostavilo se da ih ima mnogo više nego što smo mogli i da zamislimo. Sada pokušavamo da otkrijemo da li je život uobičajen u svemiru ili vrlo retka pojava”, kaže Džon Mors, bivši direktor sektora za astrofiziku u NASA i izvršni direktor instituta Boldligo, koji je pokrenuo Projekat Plavo.
Misija neće biti laka. Alfa Kentauri je ipak udaljena čak 4,4 svetlosne godine, odnosno 40 triliona kilometara i teško se može nazvati komšilukom. Osim toga, ovaj sistem ima dve zvezde koje kruže jedna oko druge i svetlost mora da se blokira, da bi planete mogle da se vide.
Suprija Čakrabarti, profesor fizike na Univerzitetu u Masačusetsu, smatra da uspeh misije zavisi od barem tri tehnologije. Prva bi trebalo da teleskop usmeri pravilno ka Alfa Kentauri, druga da razdvoji neželjenu svetlost od svetlosti koju reflektuju planete, a treća da zameni ogledalo teleskopa hiljadama manjih kojima pojedinačno može da se manipuliše.
“To je vrlo izazovan projekat, ali ga to čini i uzbudljivim”, kaže Čakrabarti.
Iako projekat sada vode institut Boldligo i još jedna privatna organizacija Mišn Kentaur, Mors se nada da će privući i druge partnere iz naučnih ustanova i nacionalnih svemirskih agencija.
Misija bi trebalo da košta manje od 50 miliona dolara.
Teleskop će onda provesti dve godine “zureći” u Alfa Kentauri, u nadi da će primetiti planete oko neke od dve zvezde. On može zabeležiti samo tačkicu u mraku, ali bi i to bilo revolucionarno, smatraju astronomi.
“Za mene, pronalazak planete slične Zemlji koja kruži oko nama najbliže zvezde bio bi nešto fenomenalno”, kaže Čakrabarti.
Ovakvi planovi nisu novi.
Ruslan Belikov i Eduardo Bendek iz NASA Istraživačkog centra u Kaliforniji imali su sličnu ideju. Oni su hteli da lansiraju teleskop Acesat, ali je ta misija bila suviše rizična za američku nacionalnu svemirsku agenciju.
