Mortal Kombat za Buka magazin: Ako sve bude kako treba, radujemo se svirci na OK festu i obilasku Tjentišta

Kada god se daju primeri bendova iz osamdesetih, ne smemo zaboraviti činjenicu da su Brejkersi i Orgazam nastali u zemlji koja je brojala dvadeset i tri miliona stanovnika. To tržište se u međuvremenu raspalo na više malih tržišta...

Ernest Bučinski / 27. April 2020

foto Marko Ristić

“Nastupi na festivalima znače nam puno. Realno, nikada ne bi imali priliku da posetimo sva ta lepa mesta u kojima se festivali održavaju da povod nisu nastupi na istim. Radujemo se dolasku na OK fest i obilasku Tjentišta. Sudeći po fotografijama od prethodnih godina, sve skupa predivno izgleda”, rekao je frontmen grupe Mortal Kombat Miloš Kričković za BUKA magazin.

 

Beogradski hardcore, metal bend Mortal Kombat osnovan je prije desetak godina i iza sebe imaju četiri studijska albuma. Njihova muzika je energična, a tekstovi pjesama su kritički osvrt na društvene pojave sa jakom dozom humora i satire. Ove godine Mortal Kombat gostovaće na OK festu koji se tradicionalno održava na Tjentištu u NP Sutjeska.  Ovo je i bio povod našeg intervjua sa frontmenom Mortal Kombata Milošem Kričkovićem.

Vi ste alterbend, svirate neku vrstu hardcora. Ima li hljeba od te muzike?

 

Stvarno? Nismo se baš doživljavali tako, ali ako ti tako kažeš (smijeh). Uglavnom su nam do sada govorili da smo metalci, u svakom slučaju, mi sve ovo radimo samo zbog para, inače se privatno gnušamo rokenrola.

 

Uz hard core ste prilijepili šaljive tekstove. Da li ste time željeli da popularizujete humor, satiru ili alternativnu muziku?

 

Nismo zapravo želeli ništa sa tim da postignemo, mi smo jednostavno jako šaljivi i veseli ljudi.

 

Da li bi više voljeli da publika nastupe Mortal Kombata pamti po muzici, tekstovima ili performansu?

 

Naša publika često zna tekstove pesama bolje i od mene koji sam ih pisao. Neka odgovor bude po performansu, a ne po muzici, jer ljudi mogu i kod kuće da slušaju mp3. Nastupe koristimo da bi publika od nas doživela nešto novo, pošto je posto svega što uživo radimo sama improvizacija, trudimo se da se ne repriziramo.

 

Danas je dosta bendova koji rade na način da spajaju vickaste tekstove i neku ozbiljniju rokenrol ili metal muziku. Šta se zapravo time postiže?

 

Pišem o onome što živim u tom trenutku. Prva dva albuma su pomalo detinjasta i zajebantska, zato što smo i mi tada bili klinci u periodu stvaranja tih pesama i bilo nam je samo do zajebancije. Treći album je „polu ozbiljan“, dok četvrti album raspolaže uglavnom sa ozbiljnim tekstovima. Poenta priče je da tekstove treba pisati iskreno i da ne treba sakrivati emocije koje osećaš dok ih stvaraš. Ako pokušaš nešto da isfoliraš, ljudi će to provaliti, a rezultat, koliko ti ljudi veruju, leži u tome koliko ih dođe na tvoj samostalni nastup.

 

Mislite li da se na taj način alternativna muzika spušta na nivo populizma?

 

Ne mislim uopšte, pa i Riblja Čorba je imala gomilu takvih tekstova na samom početku karijere i niko je tada nije doživljavao na taj način, ne govorim o Čorbi kakva je danas, da se razumemo. Azra je imala i etno momente u svojim pesmama, čak i harmoniku, pa to niko nije zemerio Džoniju Štuliću. Naš poslednji album, „Decenija“, koji sam izdvojio kao tekstualno najozbiljniji, ujedno je i naš najslušaniji album, procentualno najviše pesama uživo izvodimo sa istog, što nije baš svojstveno bendovima sličnog žanra, čija publika najčešće favorizuje stare hitove. Prvi put smo napunili beogradsku Halu sportova objavom baš tog albuma.

 

Kakvo je vaše mišljenje o bendovima poput Pero Defformero, Brkova i sličnih?

 

Pero Defformero je odlična parodija i ono što ih izdvaja od starijih kolega poput „Nervoznog poštara“, je to što je ta parodija očigledna već na prvo slušanje. Čim čuješ tu ozbiljnost Frišovih gitarskih rifova u kombinaciji sa Bišketovim sumanutim etno vokalom, odmah shvatiš da tu nešto nije u redu (smijeh). Taj bend uživo zvuči kao jebeni tenk! Brkovi, po meni, čak nisu ni parodija, već su iskrena kombinacija „cajki“ i panka. Nisam siguran, ali mislim da i oni isto to tvrde sami za sebe, iako im neki to zameraju, lično smatram da tu nema ničeg lošeg. Šta god da su žanrovski, Šemso je odličan frontmen i njihovi nastupi su zabavni, a pesme hitične, voleo ti ili ne voleo muziku koju oni sviraju. Ako ti takva zabava ne prija, već više voliš strogu ozbiljnost, slušaj, recimo, Vranjkovića. Bitno je da ponuda izvođača bude bogata, pa ko šta voli nek' izvoli.

 

 

Kako kotira alterrok i rokenrol na ovim prostorima? Da li je na aparatima kojima još samo dah života daju bendovi poput Brejkersa i Električnog orgazma?

 

Ima novih bendova, samo su previše lokalizovani, pa samim tim i slabo primećeni. Kada god se daju primeri bendova iz osamdesetih, ne smemo zaboraviti činjenicu da su Brejkersi i Orgazam nastali u zemlji koja je brojala dvadeset i tri miliona stanovnika. To tržište se u međuvremenu raspalo na više malih tržišta od sedam, četiri, dva ili koliko već miliona ljudi, pa onda svako favorizuje uglavnom svoje. Tako da mlađim izvođačima treba mnogo više vremena da se „probiju“ izvan svoje ograde, nego što je to bilo potrebno „staroj gardi“, jer oni tu barijeru nisu imali.

 

Ima li mladih bendova, a ovdje mislim i na vas koji će ozbiljnim putem krenuti i nastaviti tamo gdje su stali Azra, EKV i slični bendovi?

 

Mislim da ih ima, samo ne u tom muzičkom žanru poput Azre i EKV jer muzika evoluira i konstantno se menja.

 

Koju vi muziku slušate, samo alternativu ili i neki blues i jazz?

Ne slušam turbo folk, sve ostalo slušam.

 

Ove godine nastupate na OK festu. Koliko vam znače ti festivali?

Znače nam puno. Realno, nikada ne bi imali priliku da posetimo sva ta lepa mesta u kojima se festivali održavaju da povod nisu nastupi na istim. Radujemo se dolasku na OK fest i obilasku Tjentišta. Sudeći po fotografijama od prethodnih godina, sve skupa predivno izgleda.


 


Buka preporuka

Tema

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.