Aleksandar Šarčević muzički je menadžer koji je radio koncerte mnogim bendovima, a neki od njih su grupe ”Partibrejkers”, ”Kanda, Kodža i Nebojša”, ”Goblini”, ”Del Arno band”, ”Divlje jagode”, ”Davorin i Bogovići”, ”Atheist rap”, ”Orthodox Celts”. Zanimljivo je da je u posljednjih pet godina postojanja kultnog benda ”KUD Idijoti” bio organizator njihovih koncerata u Beogradu. Svoj život posvetio je muzici, a bivio se i disk-džokejstvom. Devedesetih godina bio je glavni muzički urednik studentskog radija ”Index”, preko čijih je emisija afirmisao domaću rokenrol scenu. Kao urednik tog radija, upoznao je mnogo muzičara i bendova, a kasnije je krenuo i sa organizacijom koncerata u ”Domu Omladine”, ”KST-u” i ”SKC-u”. Bio je programski i muzički urednik u raznim klubovima, a od 2013. do 2016. godine organizovao je ”Belgrade demo fest”.
U 2015. godini osnovao je udruženje poštovalaca i ljubitelja benda ”Ekatarina Velika”, projekat simboličnog naziva ”Deca iz vode”. U okviru ovog projekta, okupio je muzičare koji sviraju pjesme legendarnog Milana Mladenovića i ”Ekatarine Velike”, po mišljenju mnogih najboljeg rokenrol sastava sa ovih prostora.
Tribute bend ”Deca iz vode” svirao je u mnogim gradovima, a 13. februara nastupiće u akustičnoj varijanti sa muzičkom rok divom Tanjom Jovićević u banjalučkom gradskom pozorištu ”Jazavac”. Organizator koncerta je agencija ”Venturo, a predgrupa će biti banjalučki muzički rok sastav Katarza, koji će odsvirati neke od svojih autorskih pjesama. O projektu ”Deca iz vode” više smo saznali od njegovog osnivača Aleksandra Šarčevića.
Kada je nastalo udruženje i projekat ”Deca iz vode”?
Šarčević: Priča oko ”Dece iz vode” nastala je 2013. godine u Beogradu, sa idejom da se jednom godišnje napravi veče posvećeno Milanu Mladenoviću i EKV, gde bi razni muzičari svirali njihove pesme. Već 2014. na dvadesetu godišnjicu od smrti Milana Mladenovića, poseta toj večeri je prevazišla kapacitete manjeg kluba u kojem je organizovano, pa je 2015. godine to veče organizovano u velikom beogradskom kulturnom centru ”Mikser”, na kome je prisustvovalo osam stotina ljudi. Pored koncerta, tu smo prikazali i kratki dokumentarni film uz projekciju fan art fotografija i spotova. Bend ”Deca iz vode” je u osnovi nastao od poznatog srpskog klupskog rock tria ”Kiza bluza bend”, kojeg su činili iskusni muzičari gitarista i pjevač Zoran Mladenović, basista Srđan Nikolić i bubnjar Nikola Rajović. Njima se kasnije pridružila kao klavijaturistkinja Luna Škopelja. Pored njih, na koncertu su kao gosti nastupali i poznati muzičari iz popularnih bendova. Ceo taj program smo nazvali ”Sećanje na Milana Mladenovića – Kao da je i dalje tu”, jer za sve nas koji aktivno učestvujemo u realizaciji tog programa deluje kao da je i on i dalje negde tu među nama. Udruženje je nastalo spontano kao želja da se svi koji si svirali, pravili fotografije, spotove, dokumentarne filmove ili na bilo koji način pomogli realizaciju programa ili dali neki doprinos okupe zajedno.
Da li se vodite kao udruženje građana i koje ste manifestacije do sada organizovali?
Šarčević: Udruženje je još uvek neformalna grupa raznih kreativnih osoba koju ja koordinišem i još uvek nije pravno regulisana, ali nije isključeno da se to desi u budućnosti. Osnovna manifestacija koju organizujemo je beogradski koncert povodom obeležavanja godišnjice smrti Milana Mladenovića, uvek negde oko 5. novembra. Ti događaji privlače najviše pažnje publike, a mi se trudimo da svake godine imamo goste više ili manje afirmisane muzičare koji sviraju sa nama. Posebno smo ponosni na naše specijalne goste bivše članove EKV-a i muzičare koji su svirali sa Milanom. Do sada su kao specijalni gosti nastupali Ivan Ranković Raka, Bole Stanojević, Tanja Jovićević, Ivan Fece Firči, Mikica Stefanović, koji je bio gitarista grupe Limunovo Drvo. Najviše pažnje i nama najveća čast bilo je pojavljivanje na bini Srđana Žike Todorovića, čoveka koji se posle tri decenije vratio na binu da sa nekim odsvira pesme EKV-a iako je zbog emotivnih razloga dugo to odbijao. Kad je video naš projekat, sa zadovoljstvom ga je podržao i imali smo velike i rasprodate koncerte u Beogradu, Skoplju i Zagrebu. Pored navedene manifestacije, radimo i prateće događaje kao što je obeležavanje godišnjice rođenja i smrti Margite Stefanović, najčešće u unplugged maniru, a radimo nekad i tribine, izložbe i promocije knjiga o Milanu, Magi i EKV-u. Sa programom ”Sećanje na Milana Mladenovića i EKV” smo obišli sve veće, a i manje gradove po svim republikama bivše Jugoslavije, a u nekim gradovima smo barem jednom godišnje, gde program usklađujemo u dogovoru sa lokalnim organizatorom.
Šta je cilj vašeg udruženja, da li sjećanje na pjesme legendarne Ekatarine Velike, ili i promocija novijih rok bendova?
Šarčević: Osnovni cilj našeg udruženja je reafirmacija stavaralaštva i opusa Milana Mladenovića i grupe ”Ekatarina Velika” putem javnih manifestacija, medija i socijalnih mreža. U periodu kad smo nastali zaista, ali stvarno zaista, nije bilo bitnih javnih događaja koji bi obeležili EKV pesme i pretilo je da cela ta priča oko Milana i prerano preminulih muzičara koju su te pesme stvarali padne u zaborav ili bude na totalnoj margini. Veliko interesovanje, kako starije, a pogotovo mlađe publike pokazalo je ispravnost naše ideje da se u okviru jednog multimedijalnog programa i benda pravljenog po uzusu na EKV, njihovo stvaralaštvo ponovo predstavi današnjim generacijama. Mogu reći da smo sa tim programom ponovo u medijima bacili svetlo na lik i delo Milana Mladenovića i ostalih članova EKV-a i naišli na dobar feedback. Unazad pet godina, Milan je dobio nekoliko ulica u raznim gradovima u ex-Yu, plato ispred beogradskog Doma omladine nosi njegovo ime, reizdaju se albumi EKV-a na CD i vinilnom formatu, a nastala je i zadužbina „Milan Mladenović“, koja se brine o autorskim pravima kao i o zaštiti lika i njegovog dela i promoviše novu rock scenu preko javnog konkursa. Na drugo pitanje bih odgovorio da su nama često gosti mlađi muzičari koji imaju svoje rock bendove i na koje je EKV ostavio uticaj, te tako kao prateći efekat može se reći da je to ujedno i promocija nekih novih bendova i muzičara kao i rock muzike generalno.
Da li ste poznavali Milana, Magi i ostalu ekipu iz EKV-a? Ako jeste, kakav je Vaš odnos bio sa njima?
Šarčević: Nisam poznavao lično nikog od njih, jer sam bio mlađi desetak godina od njih. Jugoslovenski novi talas sam pratio od samog početka i slušao sve moguće grupe tog doba. Milanov rad takođe sam pratio od početka. Od Šarla Akrobate, pa Katarina II i posle EKV. U moru kvalitetnih bendova koje je novi talas izbacio meni je EKV bio najomiljeniji i sa posebnim interesovanjem sam pratio sve što su radili. Išao na koncerte, kupovao ploče, čitao intervjue i gledao njihove spotove i nastupe na TV. Kada je Milan umro, bio sam muzički urednik na Radiju Index i taj dan smo stalno puštali njegove pesme, a onda išao i na sahranu koja je okupila veliki broj ljudi. Bili su to tužni dani za Beograd koji ga je voleo. Bojan je već od 1990. bio u Londonu, a Magi je ostala u Beogradu. Kao muzički urednik IPS music 2002. god. pomogao sam izdavanje CD-a „EKV uživo u Sava Centru - Kao u snu“ i tada nakratko sarađivao sa njom. Nakon početka rada sa udruženjem i projektom, upoznao sam dosta ljudi koji su ih lično poznavali i mogu reći da o njima svi govore sa velikim poštovanjem kao i žalom za njihovim sudbinama. Meni lično je drago da se na bilo koji način odužim ljudima koji su mi svojim pesmama obogatili mladost, a i svim njegovim prijateljima je drago da se u bilo kojoj formi čuva sećanje na njih.
Opišite mi to vrijeme osamdesetih, koliko se ono razlikuje od ovih današnjih vremena?
Šarčević: Osamdesetih se sećam kao jako srećnih vremena. U muzičkom smislu možda i najplodnija dekada do sada. Npr. svake nedelje sam pratio muzičke top liste i redovno je bilo tri do pet noviteta, ponekad i više, koliko je tada bilo pesama. EKV, Azra, Haustor, Idoli, Film, Prljavo kazalište, Partibrejkers, Parni valjak, Leb i sol, Bijelo dugme, Zabranjeno pušenje, Divlje jagode, Riblja čorba su samo neki najpoznatiji. Pored njih, još stotinjak grupa koje su snimale ploče i imale jedan ili više hitova i dobrih pesama. Na žurkama se slušalo samo to. Bio je neki polet među ljudima pogotovo među omladinom a ti bendovi i pesme su bile glasovi mlade generacije. U muzičkom smislu rok je bio mejnstrim i mladi pogotovo u urbanijim sredinama su to slušali, a bilo je naravno i prisutna narodna i zabavna ili pop muzika pa ko šta želi neka sluša. Radio se dosta slušao, bilo je dva tv kanala, novine i časopisi su se dosta čitali, ljudi su se dosta međusobno družili. Putovalo se dosta svi su išli na more duž cele hrvatske i crnogorske obale. Duh jugoslovenstva, zajedništva, druženja bio je svuda prisutan. Socijalizam kao društveno uređenje je to i promovisao i nije bilo velike razlike među ljudima. Nije bilo siromaštva, a ni nekog ekstremnog bogatstva. Svi smo bili drugovi i drugarice i praktično ravnopravni. Sve to je trajalo do kraja 80ih kada narasta nacionalizam koji je proizveo rat i nastaju države sa kapitalističkim sistemom. Razlika u odnosu na današnje vreme je toliko velika da je teško vući paralele. Kako kapitalizam kao vrhunsku vrednost stavlja profit ili novac, svaki pojedinac se tretira kao potrošač. Tako da je sada muzika usmerena u cilju da ima što više konzumenata. Broj pregleda na Youtube-u je osnovno merilo, a marketing agencije će na takve spotove ubacivati reklame. Kvalitet i umetnička vrednost pesme je u totalno drugom planu. U muzičkom smislu, pojavom kompjutera i interneta došlo je do tehnološke revolucije i muzika beleži nove pravce, žanrove i forme i to je evolutivni proces koji traje. Pojavom društvenih mreža skraćuje se vreme pažnje zbog brzine protoka informacija i danas se prave pesme 2 do 3 minuta, već 4 minuta deluje kao previše. A 80ih ako ti pesma ne traje barem 4 do 5 minuta, znači da nemaš dovoljno mašte, talenta, kreativnosti. Novo vreme ima novi zvuk, kao što su i 80te imale. Dosta mladih shvati kako ta muzika nema trajnost, samim tim ni kvalitet, i traži alternativu u ranijim dekadama, ali su to pojedinačni slučajevi i jako je teško pobeći od onog što je u trendu.
Ima li ovdje rokenrol bendova koji mogu parirati bendovima poput EKV-a?
Šarčević: Bend kao što je bio EKV nije se više pojavio. Kod dosta rock bendova možete primetiti uticaj i trag, ali sve je to manje ili više u fragmentima. Čak je jako malo rock bendova uopšte imalo postavu sa gitara, bas, bubanj i klavijatura. U zadnjih 25 godina bilo je dosta kvalitetnih bendova, a ima ih i dan danas. Dosta pratim i novije stvaralaštvo i tu ima dosta kvaliteta i kreativnosti, ali problem je prvenstveno u padu interesovanja za tu vrstu muzičke forme. Rok, pa i svi drugi žanrovi, bazirani na električnoj gitari padaju na marginu interesovanja publike, a kompjuterski pravljena muzika je odavno preuzela primat. Tako je kod nas, a tako je i u celom svetu. Čak i da se pojavi nešto blizu EKV-a neće isplivati, a verovatno iz finansijskih razloga neće izdržati neko duže delovanje, a svakako neće imati bitniju medijsku pažnju. Inače, EKV nije bio samo neki jako dobar bend. Njega su krasili članovi sa jakim integritetom i kreativnošću, kao i ljudi sa velikim moralnim i duhovnim vrednostima. Svako pojedinačno je imao drugačiji muzički izraz. Njihov sklop na jednom mestu dao je taj celi rezultat koji možemo da čujemo i vidimo i prosto ne verujem da će se tako nešto skoro dogoditi.
