Književna anatomija
Naslov knjige je njeno nasleđe – on uvek ide ispred nje, onako kako ime ide ispred osobe. Poglavlja knjige su njen karakter. Stil kojim je knjiga napisana je njen temperament. Završna rečenica knjige je njena sudbina.
A prva rečenica?
Prva rečenica knjige je njeno držanje, stav i boja glasa. Ono što te prvo privuče nekoj osobi, privuče te i knjizi.
Prva rečenica knjige je njena harizma i njen senzibilitet.
Prva rečenica je talentovani hipnotizer koji ti ne dozvoljava da skreneš pogled sa knjige. Ona te privuče kao ljubav na prvi pogled. Ona te grabi na prvi utisak i uvlači te u svet koji je stvorio pisac. Već na prvo čitanje, odlučuješ da li je svet knjige onaj u kom bi i ti postojao.
Ona je kao treptaj oka koje, u susretu sa drugim bićem, za nekoliko sekundi odluči da li je to njegovo parče raja ili ne. Ona je barijera koja deli autora i čitaoca – ako tu prvu prepreku pisac ne preskoči, teško će doći do onoga kome piše.
Ipak, postoje knjige koje nas kupe na prvi utisak i knjige kojima moramo dati šansu u sledećim rečenicama.
Koja je uloga prve rečenice?
U prvoj rečenici ima najviše piščevog znoja, jer je na nju, jednu, trebalo da se nadovežu sve ostale. Ona im je začetak i prethodnica. Ona nagoveštava radnju, stvara atmosferu i odražava suštinu knjige.
Ona te navodi da se zapitaš koliko li je vremena pisac utrošio, dok nije osmislio svoju idealnu prvu rečenicu? Dok ju je pisao, on je želeo da prva rečenica bude spona između njega i tebe – čitaoca.
Zašto je baš tu rečenicu odabrao za prvu? Dok je pisao i brisao, odustajao i pokušavao, on je imao u vidu tebe, koji ćeš je čitati. Zašto je baš njoj posvetio posebnu pažnju s obzirom na to da jedna knjiga u proseku ima dvanaest hiljada i petsto rečenica? Odgovor na ovo pitanje dobićeš kada pročitaš knjigu, pa se potom, sa poslednje rečenice ponovo vratiš na prvu.
Dakle, prve rečenice nisu slučajne. U prvoj rečenici knjige upoznaješ se sa piscem, dok se u svim sledećim rečenicama susrećeš sa delom.
Pisci o prvim rečenicama
,,Većina mojih priča izlegla se iz prvih rečenica – to su rečenice koje mi dolaze u nepredvidivim trenucimaˮ ( David Albahari u Antologiji ,,Kako pisci pišuˮ Slaviše Lekića)
„Najteža stvar uvek je prva rečenica” (Orhan Pamuk o problemu prve rečenice).
*Svoju prvu rečenicu Pamuk piše i briše od pedeset, pa čak do hiljadu puta. Piše je rukom, u sveskama, samo na jednoj strani, dok suprotnu ostavlja praznom za naknadna dodavanja i promene, koje ubacuje kao dijaloge u stripovima- u „balonima”. Te sveske potom šalje daktilografkinji na prekucavanje, koja mu ih vraća kao rukopis, u koji on unosi izmene, da bi ona potom na osnovu toga napravila novu verziju. I tako, u tri do četiri ciklusa. Pamuk piše svugde gde ga „zadesi” inspiracija: u avionima, hotelskim sobama i drugim mestima gde se zatekne.
Nije moguće zapamtiti svaku prvu rečenicu iz knjiga, ali, ipak, neke početne rečenice obeleže delo i postanu istorija.
Najpoznatije prve rečenice svetske književnosti
„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“ ( Lav N. Tolstoj ,,Ana Karenjinaˮ)
,,Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen.ˮ ( Franc Kafka ,,Procesˮ)
„Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu.ˮ ( Čarls Dikens ,,Priča o dva gradaˮ)
„Ja sam bolestan čovek… Zao čovek.ˮ ( Fjodor M. Dostojevski ,,Zapisi iz podzemljaˮ)
„Opšte je poznata činjenica da je bogatom neoženjenom čoveku žena preko potrebna.ˮ (Džejn Ostin ,,Gordost i predrasudaˮ)
„Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest.ˮ ( Džordž Orvel ,,1984ˮ)
„Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ćete prvo hteti da saznate gde sam rođen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, šta su moji radili u životu pre nego što su me dobili i još masu takvih gluposti a la David Koperfild, ali nisam baš raspoložen da se upuštam u te stvari.ˮ ( Džerom Dejvid Selindžer ,,Lovac u žituˮ)
„Sva deca, osim jednog deteta, rastu.ˮ ( Džejms Metju Bari ,,Petar Panˮ)
,,Sledećeg dana niko nije umro.ˮ ( Žoze Saramago ,,Smrt i njeni hiroviˮ)
,,Može svet da priča o meni što mu je drago (jer mi nije nepoznato kako Ludost prolazi rđavo i kod najluđih), ipak sam ja, jedino ja, velim vam, kadra da uveseljavam i bogove i ljude.ˮ ( Erazmo Roterdamski ,,Pohvala ludostiˮ)
,,Da bih ispricao svoju povest, moram poizdaleka da pocnem.ˮ( Herman Hese ,,Demijanˮ)
,,Gospođa Dalovej je rekla da će sama da kupi cveće.ˮ ( Virdžinija Vulf ,,Gospođa Dalovejˮ)
,,Ovo je knjiga zabeležaka čoveka koga smo zvali Stepski Vuk, kako se i on sam često nazivao.ˮ ( Herman Hese ,,Stepski Vukˮ)
,,U životu nema prijatnijih časova nego što može da bude, pod izvesnim okolnostima, čas posvećen obredu poznatom pod imenom popodnevni čaj.ˮ ( Henri Džejms ,,Portret jedne lejdiˮ)
,,Atelje je bio zasićen raskošnim mirisom ruža, i kada bi letnji povetarac zanjihao drveće u bašti, pojurio bi kroz otvorena vrata težak miris jorgovana ili nežniji miris crvenoga gloga.ˮ ( Oskar Vajld ,,Slika Dorijana Grejaˮ)
,,Moje je uverenje da se ne mogu izmišljati ličnosti dok se dobro ne prouče ljudi, kao što se ne može govoriti neki jezik ako se ozbiljno ne nauči.ˮ (Aleksandar Dima sin ,, Dama s kamelijamaˮ)
,,Ležao je ispružen na šumskom tlu, smeđem od borovih iglica, s bradom na skrštenim rukama, a visoko gore duvao je vetar u vrhovima borova.ˮ ( E. Hemingvej ,,Za kim zvono zvoniˮ)
,,Tek što sam se vratio iz posete svom kućevlasniku – usamljenom susedu s kojim ću imati neprijatnosti.ˮ( Emili Bronte ,,Orkanski visoviˮ)
,,Jednog dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio.ˮ( Orhan Pamuk ,,Novi životˮ)
,,U mlađim i osetljivijim godinama, otac mi je dao savet koji od tada neprestano premotavam u glavi.ˮ( F.Skot Ficdžerald ,,Veliki Getsbiˮ)
,,Pošto nisam mogao da se savladam , sedoh da napišem ovu istoriju svojih prvih koraka na životnom poprištu , iako sam mogao proći i bez toga.ˮ ( Fjodor M. Dostojevski ,,Mladićˮ)
,,Aleksej Fjodorovič Karamazov bio je treći sin spahije našeg sreza Fjodora Pavloviča Karamazova, tako poznatog u svoje vreme (pa i sada ga kod nas još pominju) po tragičnoj i zagonetnoj smrti njegovoj, koja se desila ravno pre trinaest godina i o kojoj ću govoriti na određenom mestu.ˮ( Fjodor M. Dostojevski ,,Braća Karamazoviˮ)
Najzavodljivija prva rečenica svetske književnosti
„Lolita, svetlo moga života, oganj mojih prepona. Greh moj, duša moja.ˮ( Vladimir Nabokov ,,Lolitaˮ)
Najpoznatije prve rečenice domaće književnosti
,,Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala.ˮ( Ivo Andrić ,,Na Drini ćuprijaˮ)
,,Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov.ˮ( Meša Selimović ,,Derviš i smrtˮ)
,,Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i o njoj – Sofki.ˮ( Bora Stanković ,,Nečista krvˮ)
,,Jesen, i život bez smisla.ˮ( Miloš Crnjanski ,, Dnevnik o Čarnojevićuˮ)
,,Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem.ˮ( Dobrica Ćosić ,,Koreniˮ)
,,Opet sam te snevao!ˮ( Bora Stanković ,,Uvela ružaˮ)
,,Zima je, sneg zameo sve do kućnih vrata i svemu oduzeo stvarni oblik, a dao jednu boju i jedan vid.ˮ( Ivo Andrić ,,Prokleta avlijaˮ)
"Kad jedanput pođeš odnekud di ti se nije živelo, čini ti se, otišo si zanavek.I nikad, misliš, više nećeš da se vratiš. Nikad više nećeš da budeš Kurjak. Ali život
udesi, pa se vratiš pre nego što si i sanjao.ˮ( Dragoslav Mihajlović ,,Čizmašiˮ)
,,Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.ˮ( Bora Stanković ,,Gazda Mladenˮ)
,,Ne, neću se vratiti.ˮ( Dragoslav Mihajlović ,,Kad su cvetale tikveˮ)
Najpoznatije prve rečenice domaće poezije
,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.ˮ( Desanka Maksimović ,,Krvava bajkaˮ)
,,Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!ˮ( Milutin Bojić ,,Plava grobnicaˮ)
,,Ostajte ovdje! Sunce tuđeg neba, neće vas grijat kô što ovo grije.ˮ( Aleksa Šantić ,,Ostajte ovdjeˮ)
,,Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor.ˮ( Laza Kostić ,,Santa Maria della saluteˮ)
Najšokantnije prve rečenice svetske književnosti
„Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam.ˮ( Alber Kami ,,Stranacˮ)
,,Ko ne bi bio sumnjičav kada bi mu neko tvrdio da je ceo vikend proveo s Bogom, i to baš u nekakvoj kolibi?ˮ( Vilijem P. Jang ,,Kolibaˮ)
„Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.ˮ( Franc Kafka ,,Preobražajˮ)
,,Dana jedanaestog novembra hiljadu devetsto devedeset i sedme godine, Veronika je odlučila da je – konačno! – kucnuo čas da se ubije.ˮ( Paulo Koeljo ,,Veronika je odlučila da umreˮ)
,,Misao o večnom vraćanju je tajanstvena i Niče je njom prilično zbunio većinu filozofa; pretpostaviti da li će se jednom ponoviti sve ono što smo već doživeli, i još da će se to ponavljanje ponavljati u beskraj!ˮ( Milan Kundera ,,Nepodnošljiva lakoća postojanjaˮ)
,,Početkom jula, u velike vrućine, pred veče, jedan mladić izadje na ulicu iz svoje sobice koju je uzimao pod najam od kirajdžija u S-skoj uličici, pa se polako, kao u nekoj neodlučnosti, uputi K-nom mostu.ˮ( Fjodor M. Dostojevski ,,Zločin i kaznaˮ)
,,Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led.ˮ( Gabrijel Garsija Markes ,,Sto godina samoće”.
Piše: Snežana Marković
