Istraživači su ponovo pregledali kosti neandertalca poznatog kao "Starac iz La Šapela" i zaključili da je bolovao od bruceloze, zarazne bolesti koja prelazi sa životinje na čoveka.
Kada ga rekonstruišu, naučnici ovog čuvenog neandertalca prikazuju pognutog - i to sa dobrim razlogom.
"Starac iz La Šapela" pronađen je u pećini u blizini francuskog sela La Šapel o Sen 1908. godine. To je jedan od najpoznatijih i najkompletnijih neandertalskih skeleta u istoriji. Iako je veoma dobro proučen, više od sto godina nakon otkrića, ostaci neandertalca i dalje daju nove informacije o životu ovih predstavnika ljudskog roda.
Kosti, pronađene pre više od sto godina, i danas pružaju nove informacije naučnicima.
IZVOR: MODEL NEANDERTALCA (S. ENTRESSANGLE/E. DAYNES / SCIENCEPHOTO / PROFIMEDIA)
Istraživači su ponovo pregledali kosti neandertalca poznatog kao "Starac iz La Šapela" i zaključili da je bolovao od bruceloze, zarazne bolesti koja prelazi sa životinje na čoveka.
Kada ga rekonstruišu, naučnici ovog čuvenog neandertalca prikazuju pognutog - i to sa dobrim razlogom.
"Starac iz La Šapela" pronađen je u pećini u blizini francuskog sela La Šapel o Sen 1908. godine. To je jedan od najpoznatijih i najkompletnijih neandertalskih skeleta u istoriji. Iako je veoma dobro proučen, više od sto godina nakon otkrića, ostaci neandertalca i dalje daju nove informacije o životu ovih predstavnika ljudskog roda.
Istraživači su 2019. otkrili da je neandertalac koji je umro pre 50 hiljada godina, između 50 i 60 godina imao uznapredovali osteoartritis kičme i zgloba kuka. Međutim, nakon ponovne analize, istraživači su shvatili da se ne mogu sve promene na kostima objasniti običnim habanjem usled osteoartritisa.
"Upoređivanje celokupne slike patoloških promena pronađenih u skeletu sa različitim bolestima dovelo nas je do dijagnoze - bruceloze", kaže Martin Husler, koautor studije.
Bruceloza je još rasprostranjena među ljudima. Većina slučajeva je uzrokovana nepasterizovanim mlekom ili sirom od zaraženih koza ili ovaca, ili direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama (sve vrste domaćih životinja, uključujući i živinu, su osetljive na brucelozu). To je i jedna od najčešćih zoonoza – odnosno zaraza koje se prenose sa životinja na ljude.
Bolest ima širok spektar simptoma, uključujući groznicu, bol u mišićima i noćno znojenje. Bolest može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci ili čak godina. Dugotrajni problemi koji nastaju kao posledica bolesti variraju, ali mogu uključivati artritis, bol u leđima, upalu testisa, što može dovesti do neplodnosti, i zapaljenje srčanih zalistaka poznato kao endokarditis.
Naučnici izveštavaju da je slučaj "Starca iz La Šapela" "najraniji pouzdan dokaz takve zoonotične bolesti u istoriji evolucije hominina".
I ranije je ova bolest pronađena u ljudskim ostacima, ali najraniji slučaj datira iz neolita pre oko pet hiljada godina.
Naučnici veruju da je neandertalac mogao dobiti brucelozu tokom procesa sečenja ili kuvanja mesa životinje. Potencijalni prenosioci bolesti mogu biti divlje ovce i koze, goveda, bizoni, jeleni, zečevi i marmoti – svi su bili uključeni u ishranu neandertalaca. Istraživači dodaju da je pre smrti "Starac iz La Šapela" izgubio većinu zuba i da su o njemu možda brinuli drugi članovi njegove grupe.
