Najbolji dokaz za tu tvrdnju je broj obolelih lekara i zdravstvenih radnika i ovo predstavlja najveći problem u aktivnoj borbi za javno zdravlje građana.
Ne govorimo ovde o uobičajenom riziku po zaposlene u zdravstvu jer su na prvoj liniji fronta, te se oboljevanje u određenom procentu i može očekivati, ovde govorimo da je u mnogim centrima zaraze uparvo medicinsko osoblje bilo direktno uključeno u lanac zaraze. Otuda i toliki procenat zaraženih medicinara među populacijom. I sami znate, bolje nego mi, koliko je medicinara u izolaciji ili na lečenju. To je upravo danak sistemskoj dezorganizaciji i neozbiljnosti sa kojim se pristupilo ovom globalnom problemu.
Tačno, veliki je broj nepoznanica, virus je nov, izolovan početkom januara, ali baš zato je bila nužna ozbiljnost i predostrožnost a ne podrugljivost i ignorancija. Upravo to sada stiže na naplatu. Imali smo nedelju i više dana prednosti u odnosu na okolne zemlje, kao i njihova iskustva iz kojih smo mogli da učimo, ali ne, nama je virus bio smešan i virtuelan.
Stoga:
- Zaštitna oprema nije bila obezbeđena niti je zahtevano njena striktna upotreba u danima kada se virus očekivao da se svakoga dana pojavi u našoj zemlji. Zdravstveni radnici su prepušteni sami sebi po sopstvenom snalaženju. Tokom pandemije svi su potencijalne kliconoše, a jedno porodilište u Beogradu je ostalo bez nekoliko desetina lekara i osoblja jer im je, pazite sad, direktor naredio da ne nose zaštitne maske. Takođe, pored Beograda, veliki problemi sa obolelim medicinarima su i u Nišu, Čačku, Leskovcu, Novom Sadu...
- Selekcija pacijenata nije urađena na vreme pa se dešavalo da u istoj sali, jednu za drugom intervencijom, budu tretirani pacijenti sa potvđenim virusom tik pre onih koji su negativni na virus. I to je kod onih za koje znamo da su pozitivni, uz bezbroj drugih primera kod suspektnih a ne testiranih pacijenata?
- Testiranje predstavlja ogroman problem u Srbiji i dokaz je nespremnosti, kasnog odgovora kao i lošeg odabira taktike. Znali smo da će usko grlo predstavljati kompetentne i opremljene laboratorije, logistika i kadar, a opet, čekala se treća nedelja od prvog registrovanog slučaja da bi se u reorganizaciju krenulo. Pojedini pacijenti danas čekaju i po 5-6 dana na rezultate, upravo koliko je i inkubacioni period, a ukoliko su zaista i pozitivni, velika je šansa da postanu super-prenosioci u karantinu u kojima se nalaze sa drugim građanima na čekanju.
- Izabrana taktika (samo nužnog testiranja) je pogrešna, čak i stupidna, iz nekoliko razloga, a i suprotna je apelu SZO kao i iskustvima zemalja koji su virus stavili pod kontrolu, a to je masovno i široko rasprostranjeno testiranje. Tek po dolasku stručnjaka iz Kine, ova mera je najavljena ali još uvek se ne sprovodi. Da se o ovome razmišljalo i planiralo, recimo, onog čuvenog dana kada je virus proglašen smešnim i virtuelnim, a ljudima savetovan odlazak u žarište u Italiji, danas bi broj registrovanih slučajeva bio veći, ali bi smo imali jasnu sliku i kontrolu nad virusom, kao i bolju kliničku sliku pacijenata jer se ranije moglo terapijski delovati. Znamo koliko nam je zdravstveni sistem desetkovan i nedostatkom kadra i opreme, i opet se nije na vreme reagovalo već se čekalo da nam neko drugi kaže šta i kako treba. Zaista neshvatljivo!
- Da se kapacitet i kvantitet testiranja podigao na potreban nivo, a taj nivo smo mogli lako prognozirati, građani iz inostranstva ne bi predstavljali potencijalni problem već bi se testiranjem selektovali i zaraženi izolovali, a ne ovako, svi zajedno stigmatizovali kao glavni krivci i zlonamerne kliconoše.
Pritom, sve ove mere su daleko jeftinije i učinkovitije od jurnjave za respiratorima i oslanjanje na blokove intenzivne nege naših klinika.
Nakon što smo izgubili dragoceno u ignoranciji opasnosti, a nakon toga i u zbunjenom i lošem izboru prioriteta, sada pokušavamo da statističku krivu zaraženih spustimo pretnjama i represivnim merama države. Ograničavaju se slobode građana i dalje urušava potencijal ovog društva, te će cela država uskoro zaličiti na stemfordski zatvorski eksperiment. Nekolicina probranih organa sile dovodi u red većinu nas u improvizovanom zatvoru. A ne, nije moralo tako.
Nikada ne smemo reći je da smo uradili sve. Pogotovo kada znamo da nismo. Upravo da bismo za ovu ali i buduće opasnosti bili spremni i bolje pripremljeni, sada moramo napraviti tačnu analizu usvojenih mera i stanja.
Možda da je zaista naš folklor takav da nespremni istrčavamo na teren, krivimo publiku, sudiju il nefer protivnika što smo u prvom poluvremenu primili tri gola, pa tek u drugom počinjemo da jurimo rezultat, ali, izvinite me, to nije najbolje što može i takvom srljaljućom taktikom se teško može pobediti u presudnim utakmicama.
Tačno je da je sada jednostavno ukazati prstom na propuste, ali postoje ljudi koji su ovo znali i u onim trenucima (ne)donošenja vaših odluka ili tokom onog diletantskog podsmevanja virusu. I tu leži najveći problem – a to je promocija nekompetencije, dugogodišnja nebriga i sveprisutna epidemija neodgovornosti. A taj virus je u nama dosta dugo. Neukusno zvuče aplauzi lekarima, radnicima i prvoborcima na čijim plećima, sad je to valjda jasno, leži ne samo ova borba već i svakodnevno funkcionisanje ovog društva, dok se decenijama unižavaju, najbolji proteruju iz zemlje i odgovorni im se podsmevaju nagrađivanjem onih najgorih koji mahom rade suprotno javnom interesu i javnom zdravlju građana. A tako je, znamo, i u drugim sferama našeg društva, samo je sada nemogće da od toga skloniti pogled.
I baš zbog njih, njihove stručnosti i neupitnog humanizma mi imamo šanse u ovom drugom poluvremenu, ali baš i zbog njih, dužni smo da ih odvojimo od onih nesmotrenih, neukih i šteštnih primera, da konačno odvojimo stručnost od diletantizma, nauku od sujeverja, znanje od predrasuda, integritet od ulizica i tako u ovoj utakmici pobedimo.
A potom, kada pretnja prođe, čeka nas borba protiv ovog drugog, upornijeg virusa i dugogodišnje epidemije neodgovornosti. Zahtevaćemo profesionalnu, političku pa i krivičnu odgovornost jer, ako smo nešto iz ovoga naučili - povratak na staro neće biti moguć. Nikada. Ovakav sistem nije održiv, i moraćemo zajedno stvoriti nov.
Autor je hirurg
