Dušan Vesić je rođen u Beogradu 1959. godine. Smatraju ga jednim od najvažnijih rock-novinara Jugoslavije u periodu od 1980. do 1990. godine. Pisao je za gotovo sve relevantne novine i časopise tog vremena promovišući rock-kulturu. Bio je urednik za domaću scenu u časopisima Rock i Pop Rock.
Bio je direktor festivala zabavne muzike Beogradski šlager – Menadžer (1992–1995). Od 1996. godine bavi se video-produkcijom. Autor je kultnog dokumentarnog TV-serijala Rockovnik (40 epizoda) i TV-serije i filma EKV – Kao da je bilo nekad. Živi u Beogradu i Puli.
U Banjaluku dolazi 7. septembra gdje će predstaviti svoju knjigu Magi koja je oduševila sve ljubitelje kultnog benda EKV, kao i sve one kojima je rokenrol u duši.
Novinar Ivan Ivačković o knjizi Magi je zapisao:
Sa ljubavlju koja ne umanjuje razboritost i nepotkupljivošću koja ne slabi emociju, Dušan Vesić je ispisao važnu i potresnu knjigu o velikim mukama, blistavom daru i tragičnom kraju najveće heroine jugoslovenskog rock’n’rolla.
Njegova priča o Margiti Stefanović, koliko teskobna toliko i poštena, koliko gorka toliko i iskrena, nije samo nezaobilazan dokument za svakoga ko voli i poštuje Magi, nego i ogledalo u kojem će se prepoznati oni koji su umeli da ublaže njen bol, oni koji su se okoristili njenom nemoći i oni koji su pokazali ravnodušje pred njenim strašnim patnjama.
U isto vreme, to je razorna priča o usponu i propasti jugoslovenske srednje klase i licu i naličju Beograda. Pisana autoritativno i sa atributima istorijske rasprave, Magi: Kao da je bila nekad jeste duboko čestita knjiga koja pomera granice i postavlja nove standarde, ne samo u ovdašnjoj rock literaturi, nego i znatno šire i dalje od toga.
Foto: Privatna arhiva
Za BUKU sa Dušanom Vesićem razgovaramo o Magi, sjećanju na Margitu, jugoslovenskom rokenrolu, društvu u kojem živimo i drugim temama.
Ovo nije prva biografija o Magi. Zbog čega ste odlučili da napišete ovu biografiju koju su mnogi prihvatili sa oduševljenjem ? Po čemu se ova životna priča Margite razlikuje od ostalih koje smo imali priliku čitati?
Ovo jeste prva biografija o Magi. Pre moje knjige, o Magi su objavljene četiri knjige : jedna zbirka Maginih intervjua, jedna knjiga sećanja na razgovore s Magi i dva spomenara. Sve su te knjige otvorile bezbroj pitanja, ali nisu dale nijedan odgovor. Ja sam, pak, osetio potrebu da pronađem odgovore. Ova knjiga razlikuje se žanrom i stilom, ovo je dobro istražena Magina lična i umetnička biografija.
Šta danas možemo učiti od Magi, od njene generacije koja je prerano otišla zbog, mogli bismo reći loših životnih odluka, zbog droge, zbog heroina?
Od Magi uvek možemo naučiti da ne osuđujemo druge. Možemo učiti i o greškama, koje onda ne moramo i sami da pravimo. Prva takva greška koju ne bi trebalo da ponavljamo je da ne razgovaramo iskreno o sebi i odnosima koji nas oblikuju. Ljudi donose loše životne odluke uglavnom zato što u svom najbližem okruženju uče da prećutkuju važne stvari.
Koliko je Vama bilo teško i potresno pisati o svemu, ljudi plaču čitajući Vašu knjigu o Magi, možemo samo zamisliti kako je bilo prikupljati svu tu građu, sjećati se svega?
Bilo mi je, naravno, veoma potresno. Nekad bih se sa nekog razgovora vraćao kući pitajući se šta je to sve trebalo. Bio je to, takođe, obiman i naporan posao. Ipak, dok sam pisao, stalno se događalo da mi se otvore i nameste prave stvari u pravom trenutku. To ne mogu da nazovem slučajnostima i srećnim okolnostima, jer sam imao osećaj da njima upravlja Magi, pošto hoće tu knjigu.
Koliko je to vrijeme i koliko su ti ljudi, danas kultna imena jugoslovenskog rokenrola imala uticaja na Vas, na Vaš životni put i izbor?
U vreme koje pominjete mislio sam da je jugoslovenski rokenrol imao pozitivan uticaj na našu kulturu, zato sam učestvovao u celoj stvari na naćin na koji sam najbolje umeo. Ne mogu da pobegnem od toga da sam deo toga što se događalo. Danas doprinosim kao istoričar tog perioda. Izgleda da je taj uticaj bio prevelik.
Koliko je važno nasljeđe koje je ta generacija ostavila, šta nam ono danas znači?
To nasleđe je važno onoliko koliko mu okolnosti dozvole. Same po sebi, okolnosti ne dozvoljavaju ništa, a trud da se te okolnosti promene ostaje sporadičan. Na žalost, deluje kao da je to nasleđe smešteno u folder “nostalgije”, odnosno da je proglašeno mrtvim i da se na njega više ništa ne nastavlja ni vrednosno, ni estetski. To nasleđe danas uglavnom znači neko ljudsko iskustvo, ali je mahom nasilno izbrisano kao kulturološko iskustvo.
Svi su oni bili protiv rata, protiv razdvajanja, međutim desilo se ono najgore, mislim na rat i ubijanja komšija? Koliko nas je sve to oštetilo?
Rat oštećuje trajno i nepovratno, životi se ne mogu vratiti, niti se mogu prevazići sve traume. Istorijski gledano, znalo se to i iz mnogih ratova koji su se desili pre ovog koji pominjete. Zato su ti neki rokeri na koje mislite i znali da su protiv rata. Međutim, biti protiv rata nije isto što i predložiti neko rešenje za probleme koji su postojali. Danas, toliko godina kasnije, i dalje nema u ponudi rešenja za iste ili slične probleme, a i dalje ima ljudi koji su protiv rata i mržnje.
Koliko se rokenrol danas razlikuje od rokenrola osamdesetih, devedesetih? Ima li muzika isti uticaj?
Rokenrol već od devedesetih nije uticajan kao što je bio pre devedesetih. A muzika koja je danas najpopularnija usklađena je sa dominantnim tokovima i vrednostima, pa ni nema ambicija da vrši nekakav uticaj.
Rokenrol je muzika bunta, revolta, kritike. To je ono što nam danas itekako nedostaje, koliko je važna ta društvena kritika, to ukazivanje na probleme kroz muziku i umjetnost?
Društvena kritika je uvek važna. Ona uspostavlja neku ravnotežu čak i kada se ne čuje i ne vidi u dovoljnoj meri. Međutim, danas ima sve više problema a sve manje kritike. Mladi se danas nerado odlučuju da idu protiv inercije, valjda ne veruju da mogu da je pobede. Danas je lakše ubaciti se u neku političku stranku ili pobeći u inostranstvo nego biti bundžija.
Danas su na sceni neke nove vrijednosti, neki novi likovi, neka nova muzika. Da li je moguće da nismo napredovali, ili je ovo taj evolucijski nivo do kojeg smo morali doći?
Ovo je taj evolucijski nivo, rekao bih – razvili smo se u ovo što jesmo, i nema nam nazad. A kako je napred, videćemo.
Ubrzo dolazite na promociju u Banjaluku. Šta publika može očekivati na promociji knjige o Margiti Stefanović u Banskom dvoru?
Dogovor je da će se promocija održati sedmog septembra u Banskom dvoru. Prikazaćemo kratki video “Čitalački klub”, u kom glumci Boda Ninković, Olivera Ježina, Marjana Mandić i Ivan Nikolić čitaju odlomke iz Margitine biografije. Promocija će biti prilika da se družimo uz razgovor o Maginoj umetnosti i životu, o našoj zajedničkoj kulturi i istoriji.
Razgovarala Maja Isović Dobrijević
