Bosanskohercegovački sevdah bend Divanhana i Danica Krstić, pjevačica tradicionalne muzike iz Srbije nedavno su snimili pjesmu „Voće rodilo“. Danica nam govori kako je došlo do saradnje sa Divanhanom, današnjoj tradicionalnoj muzici, sevdahu i drugim temama.
Pjesma i video realizovani su kao dio novog projekta Danice Krstić imena „Balkan koncept“ na kojem će se ostavariti saradnja više eminentnih imena muzičke scene Balkana, ali će se sasvim sigurno naći i na novom albumu benda Divanhana koji planiraju objaviti početkom 2020. godine.
Danice, možete li nam reći kako je došlo do saradnje sa Divanhanom?
Nas je spojio radio pre par godina, verovali ili ne! Ja sam gostovala kod čuvene radijske novinarke Katarine Epštajn, na Radio Beogradu, i ona je uključila grupu Divanhana u program. Sedela sam sa njom u studiju i tokom razgovora smo spontano dogovorili moje gostovanje na njihovom koncertu u Beogradu. Od tog trenutka, pa do danas, naše prijateljstvo traje, a od samog početka smo smišljali kako zajedno da uradimo nešto što će biti kvalitetno i što će naša publika voleti. Kao proizvod ovog druženja dogodila se pesma ,,Voće rodilo''. Srećna sam što je ovo prva pesma koja će se naći na albumu koji pripremam, i koji će okupiti najtalentovanije muzičare i etno stvaraoce naših krajeva. Ono što je obeležilo ceo kreativni proces nastanka pesme “Voće rodilo” jeste puno pozitivne energije i ljubavi, zato se nadamo ćete je voleti, baš kao i mi.
Koliko je Vama blizak sevdah, šta je za Vas sevdah?
- Sevdah mi je jako blizak, i sama izvodim neke od sevdalinki na svojim nastupima. Sam žanr mi jako prija, jer mogu dosta da pružim na emotivnom planu publici, pa su to nastupi koje ostaju u sećanju i meni i onima koji me slušaju. Sevdah je za mene, kao i sva muzika, univerzalni jezik, dobar i iskren način komunikacije na relaciji umetnik - publika.
U ovakvom vremenu kada se, biću blaga pa ću samo reći -razvijaju čudni muzički pravci Vi ste se odlučili vratiti korijenima i tradicionalnoj muzici. Kako je došlo do te odluke?
- Tradicionalna muzika, nasleđe, folklor, sve su to stvari koje me prate od malih nogu. Moji roditelji su igrali folklor, i tu ljubav su preneli na mene. Kao mala sam dosta pevala, i ljudi su primetili moj talenat dok izvodim tradicionalne pesme. Ja sam želela da čujem još, da saznam kako su te pesme nastale, ko ih je pevao, pa se moje istraživanje i bavljenje tradicionalnom muzikom dogodilo baš tako, spontano i prirodno. Studije na Muzičkoj akademiji u Beogradu donele su mi širinu, povećale moju ljubav prema onome što radim i upotpunile mene kao ličnost.
Da li se tradicionalna muzika prilagođava vremenu u kojem nastaje, koliko se i taj muzički žanr sam po sebi mijenja?
- Da bi neka pesma ušla u tradiciju, mora imati prihvatanje od strane mase i tradiciju prenošenja kroz godine, da prosto zaživi među ljudima kao takva i da se inkorporira u tradiciju. Za tradicionalnu muziku kao i samu tradiciju (običaji, igre, nošnja...) je opšte poznato da je ona jako promenljiva i relativna stvar, zato što se prenosila usmenim putem. Ono čime se i bend Divanhana i ja bavimo, je obrada tradicionalnih pesama, tako da je to vid menjanja tradicionalne muzike.
Šta je po Vama ono najznačajnije što tradicionalna muzika ovih prostora govori, koje su njene glavne poruke?
- Tekstualno svakako oslikava vreme u kojem je nastala, može se shvatiti kako su ljudi funkcionisali i kakvo je bilo ustrojstvo. Važno je staviti poentu na tome da se očuva danas, jer čuva identitet i predstavlja kulturu jednog naroda.
Moramo spomenuti i Vaš odlazak na Eurosong. Kakvi su Vam danas utisci sa tog velikog festivala. Da li biste danas nešto mijenjali u samom nastupu?
- Jako poučno iskustvo, koje prosto brusi čoveka da postane potpuni profesionalac. U pitanju je mnogo odricanja i ulaganja u zajednički cilj, a naravno ono što vam je nagrada za sve muke jeste gromoglasan aplauz publike. Sada kada se osvrnem, mislim da je tu moglo dosta toga drugačije, ali opet sa druge strane mislim da je bilo baš onako kako treba, jer smo mi dali naš maksimum shodno mogućnostima koje smo imali.
Imali ste i neke doticaje sa pop žanrom, međutim, izvorna je muzika ono u čemu dajte pravi pečat. Koliko su mladi danas uopšte zainteresovani za tradicionalnu muziku? Da li je tradicionalna muzika danas ugrožena?
- Mladi su jako zainteresovani i ima mnogo talentovanih koji ne mogu da isplivaju na površinu od gomile komercijalne muzike kojoj se danas u medijima pridaje daleko više značaja. Tradicionalna muzika neće biti ugrožena dok postoje osobe koje je izvode i dok postoji njeno dalje prenošenje sa generacije na novu generaciju.
Da pojasnimo, tradicionalna muzika nije ono što zovemo”narodnjacima”. Koje je Vaše mišljenje o tom turbo folku koji je ovdje veoma popularan?
- Tradicionalna muzika svakako nije „narodnjak“, odnosno turbo folk muzika, već nešto što se pevalo nekada davno u narodu. Verujem da će u jednom trenutku kvalitetna narodna muzika današnjice za stotinak godina, za neke druge ljude biti tradicionalna, jer tako funkcioniše proces stvaranja tradicije (odnos prihvatanje - prenošenje). A što se tiče turbo folka, to je žanr za široke narodne mase, postoji kao takav i verovatno će postojati, tako da nemam nekakvo posebno mišljenje o tome.
Koju muziku Vi slušate?
- Ja dosta slušam muziku, ne robujem žanrovima, već više obraćam pažnjuna interpretaciju. Iskreno, našu muziku slabije slušam, već više volim da oslušnem ono što stiže iz drugih krajeva sveta. Smatram da je to za jednog muzičara dobra stvar jer pomaže širenju vidika i daje inspiraciju pri sopstvenim performansima.
Da li planirate nastavljati saradnju sa Divanhanom ili nekim drugim bh muzičarima. Koliko je u tradicionalnoj muzici važna saradnja muzičara iz regije?
- Za sada sam fokusirana na saradnju sa Divanhanom, jer se razumemo apsolutno na muzičkom nivou, kao i na mnogim drugim, postali smo prijatelji, pa je ceo taj kreativni proces sa njima je veliko zadovoljstvo. Imamo u planu i dalju saradnju, spremamo vam nešto za kraj leta, kao i neke zajedničke nastupe, zašta se nadamo da ćete uživati. Što se tiče saradnji sa kolegama iz regije mislim da je jako važna, jer kada se udružujemo, zajedno smo jači i bolji. Danas nije lako baviti se nekomercijalnom muzikom, tako da mi zajedno imamo misiju da tradicionalnu muziku vratimo na mesto koje ona apsolutno zaslužuje.
Planirate li možda nastup u Banjaluci?
Da, u planu je nastup 7. jula! Tome posebno radujem i nadam se da se vidimo.
