Lorens Kraus, kosmolog Univerziteta u Arizoni, tvitovao je da je primio nezavisnu potvrdu glasine koja cirkuliše već mjesecima dodajući: “Moguće je da su otkriveni gravitacioni talasi!”
U središtu eksperimenta u okviru kog se javila ta šansa nalazi se Ligo opservatorija (Advanced Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) koja se služi detektorima u Henfordu, Vašingtonu i Livingstonu, kako bi tragala za “talasima” u tkanju prostor-vremena.
Naučnici zaduženi za ovaj eksperiment trenutno pišu rad koji opisuje ono za šta smatraju da predstavlja signal gravitacionog talasa. Ako on postoji, to bi potvrdilo jedno od najznačajnijih predviđanja Alberta Ajnštajna i njegove opšte teorije relativiteta.
Kraus kaže da je 60 odsto siguran u tačnost pretpostavki, ali da ipak mora pogledati podatke koje su naučnici dobili, prije nego što izvuče bilo koji zaključak.
Istraživači koji rade na tako velikim međunarodnim projektima obično prvo između sebe ocijene vjerodostojnost, a tek onda ga šalju u štampu i sazivaju konferencije za novinare.
Naučnici su 2014. bili ubijeđeni da su uz pomoć teleskopa BICEP2 pronašli dokaz postojanja gravitacionih talasa i već sazvali konferenciju, ali se na kraju ispostavilo da je reč o svemirskoj prašini.
“Ovog puta biće veoma oprezni. Nema razloga da tvrde nešto u šta nisu sigurni”, kaže Kraus.
Ako se ispostavi da je reč o gravitacionim talasima, astronomi mogu da ih posmatraju u kosmosu na način koji je do danas nemoguće izvesti.
“Imali bismo novi prozor u svemir”, kaže Kraus. “Gravitacioni talasi se stvaraju u najegzotičnijim i najčudnijim lokacijama u prirodi, poput ivica crnih rupa. Prilično smo sigurni da postoje, ali za sad nismo u stanju da uz pomoć njih istražujemo svemir”.
Ajnštajn je predvideo da talasi proizvode ekstremno nasilne događaje, poput sudara dve crne rupe. Kako se talasi šire, oni suzbijaju i rastežu tkanje prostor-vremena.
