Antonije Pušić alias Rambo Amadeus krajem godine, tačnije 26. decembra, održaće koncert u ”Domu sindikata” u Beogradu. Ovaj poznati muzičar sviraće i pred živom publikom, ali i pred fanovima koji će moći da ga prate u direktnom prenosu preko interneta. Povodom ovog koncerta Rambo je dao ekskluzivni intervju za BUKA magazin.
Dobro bi bilo podsjetiti se na tu elementarnu nauku za šesti, sedmi, osmi: matematika, biologija, fizika, književnost, pravopis, geografija, ... mislim da nam je to sad veoma važno, jer smo otrovani besmislicama sa društvenih mreža”, rekao je Rambo Amadeus u razgovoru za BUKU.
Antonije Pušić alias Rambo Amadeus krajem godine, tačnije 26. decembra, održaće koncert u ”Domu sindikata” u Beogradu. Ovaj poznati muzičar sviraće i pred živom publikom, ali i pred fanovima koji će moći da ga prate u direktnom prenosu preko interneta. Povodom ovog koncerta Rambo je dao ekskluzivni intervju za BUKA magazin.
Reci nam nešto Rambo o svom koncertu koji ćeš krajem godine imati u Beogradu. O kakvom se projektu radi?
Rambo: Šta ima da kažem, sviramo koncert. Ova korona već dvije godine nas sprečava da sviramo, i sad, čini mi se, imamo priliku da to obavimo.
To će biti istovremeno i onlajn koncert koji će publika moći da gleda sa platforme Entrio. Biće neki gosti, naprimjer naš nekadašnji član Ivan Aleksijević će svirati sa nama kao specijalni gost. Onda, Relja Svilar, naš tonski inžinjer, takođe će gostovati, rukovaće semplerom.. Biće nekih pratećih vokala. Operskih, modernih, pa i recitacija na početku. . Sada smo u pripremi koncerta, pa je možda i prerano da govorim o onome šta će sve biti.
Već dugo uspjevaš da od gotovo nekomercijalne muzike, takoreći artističke muzike, stvaraš pop-rok hitove. Postoji li tu neki recept?
Rambo: Ja mislim, ustvari, da su meni tekstovi ti koji su komercijalni , zanimljivi. Prosto , originalni su , samim tim i interesantni .. Mislim da ono što je interesantno na neki način mora biti i komercijalno. Šta vam ja imam pričat kakvi su tekstovi u komercijalnoj muzici. A kad se osvrnemo u nazad pamti se ono što ima uvjerljiv tekst, a sama popularna muzika je kao muzika jako ograničena. Ne smiješ mnogo ni komplikovat, jer inače neće niko ni da te sluša. Mislim da ljudi mene slušaju i zbog mojih stavova u intervjuima i nastupima. Interesantno im je da dođu na koncert i ako su im pjesme možda i dosadne, barem da čuju konferanse između pjesama.
Mada ja vjerujem i u moju muziku, radim kako najbolje znam i meni se moja muzika sviđa, svjestan činjenice da mnogi trpe i slušaju.
Zadnji album na kojem si radio zove se ”Brod budala”. Da li se tu radi samo o metafori ili smo mi zaista budale, koje ne znaju ni gdje su krenule, ni gdje će stići?
Rambo: Da. Mi smo zaista budale, nemam na žalost nikakvog drugog objašnjenja. Naši ljudi, sugrađani vrijedni i pristojni, koji žele da rade, koji su ambiciozni, koji ozbiljno shvataju život, oni su iskoristili prvu priliku i zapalili negdje u Los Anđeles, Njujork, Hamburg, London... Ne znam zašto je tako. Ali svakako sada štampamo Long Plej Ploču, vinil, Brod Budala. Zaslužuje.
Da li si ikada dobio želju da se ozbiljno baviš politikom?
Rambo: Da, dobijao sam želju da se ozbiljno bavim politikom ali onda bi se odmah prisjetio činjenice da je vlast ipak ogledalo naroda i da bi mene ovakvog brzo odjebali, jer nisam po ukusu većine.
Čini se da su pjesme koje pišeš zapravo angažovana poezija. Da li su one stigle do ušiju onih kojima si ih i uputio?
Rambo: Pa ne znam da li je i koliko angažovana. MIslim, ja se dosta angažujem dok ih pravim , ali sigurno na to ne misliš.
U svojim tekstovima pokušavam da otvorim novi ugao gledanja i da ljudi koji promišljaju i koji imaju određene dileme kažu: ”A ha, evo Rambo misli na jedan interesantan način”, pa da i to razmotre.
Inače daleko od toga da želim nekoga da učim pameti. Prije svega umjetničko djelovanje ne služi da daje odgovore, nego da postavlja pitanja. Nauka daje odgovore.
U problemima smo sa ekologijom i kao da se ne znamo dovoljno brinuti za svoju okolinu. Da li ćemo ikada doći do pameti i početi da se više bavimo pitanjem očuvanja životne sredine?
Rambo: Ja mislim da se polako diže ekološka svojest. Prisjetimo se samo kako su Saarska i Rurska oblast izgledale u jeku industrijske revolucije, ili London. Čuvene londonske magle su bile ustvari smog. Ljudi su umirali na ulicama od zagađenja. Onda se digla svjest, jer je sve bilo u teškom sranju, i eto sad su to ekološki poprilično besprijekorne sredine. Tako ćemo i mi kad budemo dovoljno usrali, tada će i svijest će da nam se digne. To, valjda, ide tako, ne znam.
Mnogi će reći da su tvoje pjesme jako inteligentne i suvisle. Iz koje literature crpiš inspiraciju?
Rambo: Pa nisam siguran koliko sam iz prve ruke čitanjem bio inspirisan. Možda je odgovor da sam odrastao u takvoj kući gdje su majka i otac bili prilično načitani, pa je nešto prešlo od njih. Danas nije era knjige. Iza nas je era filma, televizije i sad smo u eri društvenih mreža i u eri zaglupljivanja đank informacijama. Autore od kojih crpim inspiraciju, na prste mogu da nabrojim. Ono što svako treba da pročita to su Orvelova ”1984” i ”Životinjska farma”. A nikako ne treba svako da pročita, recimo, Dokinsa. Treba svako da pročita ”Zapise iz podzemlja” od Dostojevskog, ali ne prije dvadeset i pete godine života. Isto tako ne prije tridesete ”Tunel” od Ernesta Sabata. Onda obavezno pročitati ”Sapijens” od Juvala Hararea, barem prve dvije trećine te knjige. Biologiju za šesti osnovne, čisto da se podsjetimo , utvrdimo porijeklo čovjeka, pošto nam se sad serviraju neke sasvim nenaučne hipoteze. Dobro bi bilo podsjetiti se na tu elementarnu nauku za šesti, sedmi, osmi: matematika, biologija, fizika, književnost, pravopis, geografija, ... mislim da nam je to sad veoma važno, jer smo otrovani besmislicama sa društvenih mreža.
Za sve one koje nisu u mogućnosti da prisustvuju fizički, omogućen online prenos preko platforme Entrio.si
