Refik Šećibović: Da li je pobuna sindikata put ka fleksibilnoj školi?

Iako se retko slažem sa sindikatima, ovog puta, moram otvoreno priznati da su svi zahtevi logični i imaju smisla.

Refik Šećibović / 24. August 2020

 

Prošlo je samo dva dana, od kako su ministri obrazovanja i Krizni štab Federacije BiH, doneli odluku o vraćanju u škole tačno u terminima koje su već najavili, kada se  oglasio Samostalni sindikat osnovnog obrazovanja  Federacije Bosne i Hercegovine sa svojim zahtevima (sedam zahteva, videti link). Sindikat je jasno uslovio da nema početka školske godine dok se te mere ne ispune.

Iako se retko slažem sa sindikatima, ovog puta, moram otvoreno priznati da su svi zahtevi logični i imaju smisla. Međutim, ovi zahtevi nam pokazuju da su uslovi u školama daleko od idealnih za početak rada i oni još više podstiču sumnju kod drugih aktera procesa obrazovanja (roditelja i lokalne zajednice) da su škole baš toliko spremne za nastavu da se mora početi baš na početku septembra.

Hajde, prvo da analiziramo zahteve i da ih uporedimo sa onim stavovima koje smo zagovarali još od aprila meseca (ispod svakog zahteva napravićemo kratak komentar):

1.  Sve epidemiološke mjere moraju biti jasno i precizno obznanjene svima do 1.9., odnosno u punom kapacitetu i primjenjivane u prve dvije sedmice, u skladu sa preporukama, smjernicama i naredbama nadležnih organa. Ministarstvo do 1.9. mora izvršiti nadzor i utvrditi da li je u svakoj školi urađeno ono što je propisano.

Komentar

U ovom prvom zahtevu Sindikat je potpuno u pravu, ali se postavlja pitanje: zašto to nisu ranije tražili? Što se tiče korona krize sve smo znali još u junu mesecu. Bili smo jasno obavešteni: da vakcine neće biti, da će epidemiološke mere ostati na snazi i da nam je jesen jako opasna i zbog epidemije gripa. Tada je Sindikat morao tražiti, kao jedan od najvažnijih aktera u školama u ovom trenutku, da se napravi javna procena spremnosti objekata za jesen. I da se napravi plan prilagođavanja novim uslovima, s tim da se početak školske godine započinje prema pripremljenosti škola da prime učenike (recimo kao u Danskoj).

2. Ministarstvo mora definisati, odnosno izmjeniti i dopuniti pravni okvir za organizaciju rada odgojno-obrazovnih ustanova, uz akcenat na radno-pravni status radnika, a u skladu sa novonastalom situacijom uzrokovanom pandemijom. Direktori škola moraju zaštititi radno-pravni status radnika iz rizičnih skupina i onih koji u zajedničkom domaćinstvu imaju lica iz navedenih skupina. Ministarstvo mora izvršiti nadzor nad primjenom ove aktivnosti u svim školama.

Komentar

Ovo je ključno pitanje za odvijanje nastave u vremenu nesigurnosti. S tim da se ovde moraju dodati uslovi rada nastavnika u vreme povećanog rizika za obavljanje posla. Posebno obavezni zdravstveni pregledi pre početka školske godine i formiranje pravnog okvira za rad od kuće. Mislim, da je predlog mnogo ranije trebalo sačiniti.

3. Ministarstvo i/ili osnovne škole moraju nabaviti dovoljne količine higijenskih i zaštitnih sredstava i materijala neophodnih za očuvanje zdravlja radnika.

Komentar

Ovo je moralo biti u školama već početkom avgusta, sa procenom korišćenja i skladištenja. Dakle, već kasnimo.

4. Ministarstvo i/ili Prosvjetno-pedagoški zavod moraju uraditi posebne i jasne preporuke i uputstva nastavnicima koji će sadržavati preporuke za organizaciju nastave, prilagođavanje i reduciranje nastavnih sadržaja, modele i oblike realizacije nastave, uz poseban akcenat na učenike s teškoćama.

Komentar

Ovo je nerealno očekivati da će se uraditi do početka nove školske godine i to je teško da iko može ispuniti. Prosvetno-pedagoški zavodi neće to moći da urade za ovu školsku godinu, jer za to im trebaju timovi stručnjaka (pre svega informatičara, pedagoga, psihologa, defektologa itd) koji imaju kompetencije za formiranje programa u uslovima neizvesnosti. A za to je pre svega, potrebna obuka i temeljna priprema. Ovaj zahtev sigurno niko neće realizovati.

5. Ministarstvo i/ili Prosvjetno-pedagoški zavod moraju uraditi stručno uputstvo kojim će se precizirati plan rada škole u prve dvije sedmice, a isti podrazumijeva plan rada organa i svih radnika škole, uputstva o postupanju roditelja učenika, precizna uputstva za postupanje svakog radnika i način obavještavanja nadležnih organa u slučajevima pojave simptoma bolesti i zaraze, kao i utvrđivanje mjera prema onima koji ne poštuju preporuke, smjernice, naredbe i uputstva nadležnih organa.

Komentar

Ovim zahtevom Sindikat je na naki način podržao ono što smo pisali 6. avgusta 2020. godine, a to je Protokol o partnerstvu u vremenu krize. Sve ove stavke (još jedan broj koji se odnosi na roditelje) treba da sadrži ovaj akt. Zato se Protokoli o partnerstvu i donose na nivou škole i odelenjske zajednice, jer predviđaju ponašanje aktera u različitim situacijama (sličnu preporuku je dalo Ministarstvo obrazovanja Austrije kroz ideju Korona semafora,  a slične predloge imaju i neki nemački stručnjaci).

6. Ministarstvo i osnovne škole moraju nastavnicima osigurati sve neophodne uvjete za realizaciju online nastave, bez obzira da li će nastavnik online nastavu realizirati iz škole ili iz svoje kuće.

Komentar

I ovo je deo Protokola o partnerstvu, u kome se obaveze u okviru online nastave, kao i rad sa učenicima sa posebnim potrebama posebno regulišu. A pogotovu se reguliše onaj poznati deo iz pedagoške komunikologije kada se svi akteri redovno obaveštavaju i uključuju u realizaciju programa. Pored toga, škola je dužna da napravi posebnu organizacionu jedinicu za pripremu online nastave (to smo posebno potencirali u aprilu istražujući nemačko iskustvo) a lokalna zajednica da podrži taj deo rada.

7. Ministarstvo mora osnovnim školama poslati jasno uputstvo da svi radnici, a ne samo nastavnici koji su iz rizičnih skupina i koji u zajedničkom domaćinstvu imaju lica iz tih skupina, a koji imaju uslove za rad od kuće, trebaju raditi od kuće.

Komentar

Isto se reguliše Protokolom o partnerstvu kao što smo naveli u prethodnom komentaru.

U svim tekstovima koje smo objavili od aprila meseca ove godine, ponavljali smo da škola u vreme pandemije (obrazovanje u vremenu neizvesnosti) mora drugačije da radi. Isticali smo da treba formirati fleksibilan sistem sa transparentnim principima. Naglašavali smo da nije dobro sa prethodno tvrdih (naredbodavnih) pozicija, donositi odluke kada škole nisu u mogućnosti da normalno rade.

Ukazivali smo, da nikako ne smemo sebi da dozvolimo pojednostavljenje situacije sa nastavnim procesom. Danas u obrazovanju, politički način razmišljanja ne vredi mnogo, jer se radi o sistemskom problemu, koji negira rešavanje na parcijalan način (ono što smo stalno ukazivali da je obrazovanje složeni adaptivni sistem). Ovaj problem danas se može rešiti samo zajedničkim pristupom, ne odbacivanjem ideja i aktera, ne kažnjavanjem, a nikako naredbama. Svi akteri moraju pomagati jedni drugima: sindikati ministarstvu, roditelji i jednima i drugima, učenici moraju biti spremni za ovaj novi način rada.

Protokol o partnerstvu sve to podrazumeva. Međutim, traži pre svega, promenu ponašanja u školi i posebno objašnjenje: da škola neće moći da funkcioniše na stari način. Više nisu isti odnosi kao što su bili nekada (to je najbolje pokazao već pomenuti materijal Ministarstva obrazovanja Austrije) kada je škola funkcionisala u normalnim uslovima i kada nije bilo opasnosti za aktere nastavnog procesa.

U školi direktor nije više naredbodavac, on će biti moderator procesa koji počinje u septembru a završava u junu, gde se moraju akteri dogovoriti da imaju poverenje jedni u druge. Direktor mora da koordinira sa svim akterima (roditelji, nastavnici, nenastavno osoblje, lokalna zajednica, epidemiolozi, prevoznici, dobavljači hrane itd.) kako bi stvorio ambijent fleksibilne škole. Jedino ako napravimo fleksibilnu školu imamo priliku da omogućimo učenicima da kvalitetno uče i doba pandemije. Odnosno da obezbedimo jednakost i ravnopravnost bez obzira kako se ta nastava odvijala (u učionici ili online). Sve ostalo je samo forma i zabluda.

Na žalost, način komuniciranja u ovom materijalu Sindikata,  takođe je na stari način i oni moraju da promene svoje shvatanje o novoj (fleksibilnoj ) školi. Naravno, autor ne očekuje da će se to odjednom promeniti, ali iskustvo govori da ovakvi zahtevi su jedan od načina, da se sistem trgne iz letargije i ne dođemo u situaciju da za mesec dana opet nije u stanju da funkcioniše.

 


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.