Novosadski bend Ritam nereda na muzičkoj sceni je preko trideset godina. Iza sebe ima bezbroj koncerata i stekao je gomilu fanova. Krajem osamdesetih bend je svoj proboj započeo u Evropi snimajući pjesme za njemačke nezavisne izdavače, ali ubrzo će biti primijećeni i od strane domaće muzičke produkcije. Grupa je ozbiljno muzički evoluirala i od Oi! pank zvuka, koji je u početku preferirala, postala je ozbiljan rokenrol bend. Iza sebe ima dvanaest studijskih albuma, a svakim novim materijalom bend je sazrijevao i postizao ozbiljniji rok zvuk.
Ove godine, Ritam nereda će 16. avgusta gostovati na OK festu, koji se tradicionalno organizuje na Tjentištu. Povodom ovog nastupa razgovarali smo s frontmenom benda Bobanom Petronićem.
Ove godine, tačnije u avgustu, svirate na OK festu. Ovo vam nije prvi put da svirate na tom festivalu. Kakva sjećanja nosite s prijašnjeg gostovanja na Tjentištu?
Svirali smo pre dve godine na OK Festu na bini u kampu. Ostali smo zaprepašćeni reakcijom publike. Nismo baš navikli da sviramo preko dana i sve nam je bilo nekako čudno. Moram reći da je svirka bila jako dobra, da je energija bila na vrhuncu i da smo se proveli kao nikada do tada. Radujemo se što ćemo ponovo doći na OK Fest i svim srcem želimo da se to desi i da se vratimo u nove sfere života i da se socijalizujemo sa ljudima.
Veže li te išta za ona stara vremena kada smo išli na ekskurzije i obilazili partizanska stratišta?
Više puta sam išao na Tjentište na raznim ekskurzijama, ali sam ga pravo doživeo pre dve godine kada smo svirali na OK Festu. Imali smo više vremena, bili smo dva dana, tako da sam se nauživao u prirodi i oseća se da se desio taj istorijski momenat.
Misliš li da je fašizam pobijeđen?
Fašizam u današnje vreme možete naći u hiljadu i jednom obliku svuda oko nas. Posle Drugog svetskog rata ga više nije bilo u tom obliku, ali zato ga ima u milion drugih oblika tako da je o tome iluzorno pričati.
Kako to da su jedno vrijeme tebe stavljali u kontekst neonacizma i da li si pretrpio nepravdu zbog toga?
Nas su jedno vreme stavljali u kontekst neonacizma baš zbog naših početaka i zbog muzike koju smo slušali i voleli i sami bili izdanci toga. To je Oi! Pokret i skinhed populacija, koja je sama po sebi vukla takvu energiju žestokih momaka, od kojih su neki bili povezani sa političkim pokretima i desničarskim partijama. Međutim, ti dečački dani su nas jedno vreme pratili. Moje mišljenje je da niko ne treba biti vezan za ideološke stvari, jer su same po sebi odnele mnogo nevinih života. Treba verovati samo sebi i onome što sami možete da učinite.
Rokenrola je sve manje i, da nema bendova s početka devedesetih, slabo da bi se i svirao. Zbog čega je to tako?
Razloga ima milion. Od slušanja muzike do opreme ne kojoj se sluša. Sve se promenilo: muzika, droge, žene. Stvari se više ne vrednuju na isti način, muzika se ne sluša na isti način. Muzika našeg odrastanja je sa sobom nosila neki bunt i životne stavove, dok današnja muzika nema to. Sve je mlako i ne nosi sa sobom nikakvu dozu ozbiljnosti. To je samo jedan od razloga, a kao što sam rekao, ima ih milion.
Misliš li se do kraja života baviti rokenrolom, imaš li neki rezervno zanimanje i da li je moguće da se muzičar, poput tebe, ikad prestane baviti muzikom i ode u druge vode?
Ritam Nereda postoji sada već 33 godine. Stalno smo uspevali da živimo i radimo. Pokušavali smo da održimo bend stalno iako smo svi radili razne poslove. Mislim da ću zauvek imati šta da kažem i da poručim i jednostavno je to moj način života. Ne vidim sebe u bilo kom obliku sem ovoga.
Živimo u vremenima kada nam je sloboda kretanja ograničena zbog epidemije virusa. Kako na tebe utiče sva ova situacija? Stvara li ti nelagodu?
Naravno da stvara nelagodu, najgore je biti zatočenih misli, zatočene glave. Jednostavno pogađa zato što sloboda više nije u istom smislu i obliku, nego samo ograničenja. Tek u ovim uslovima možemo videti šta znači kada vam neko oduzme slobodu i kako je kada osećate nemoć.
Misliš li da će se svijet totalno promijeniti poslije ovih dešavanja?
Ubeđen sam da hoće. Socijalizacija je i ovako svedena na minimum. Mislim da će vladari iz senke vladati još jače i snažnije i da će ljudima biti sve teže i to je put ka nekom novom poretku. Čitajući i gledajući sve ono što smo imali prilike, sve ukazuje na to.
Da li će se ova dešavanja ikada i završiti?
Nikada se neće završiti. Borba za slobodu traje večno i stalno postoje ljudi koji nas zatvaraju zarad nekih drugih ciljeva.
Radili se ovdje možda o nekoj zavjeri?
Mislim da nisam kompetentan da govorim o bilo kakvim zaverama. Svašta sam čuo i pročitao i teško je u takvom moru informacija razaznati prave. Mislim da je to jedna od slabih tačaka socijalnih mreža i kompletnog interneta. Ne znamo šta je istina.
Kako tvoj bend funkcioniše za vrijeme izolacije? Pripremate li neki novi materijal?
Neposredno pre izloacije bili smo u Mostaru da snimamo naš novi album, trinaesti po redu. Izolaciju smo proveli preslušavajući to što smo uradili. Sve se polako sleglo u našim glavama i sada smo spremni da nastavimo sa tim. Ovaj album je snimljen uživo. Sve smo snimili na „kec, dva, tri“, bez ikakvih nasnimavanja. Zbog idealnih uslova i dobre prostorije smo išli u studio Pavarotti u Mostaru. Zadovoljni smo rezultatom i ostale su još neke sitnice.
