Autor ovog romana po mnogo čemu je zanimljiv pisac, a njegova specifičnost je i u tome što je on sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Majić je rođen u Beogradu 1969. godine, gdje je završio pravo, doktorirao krivično pravo i specijalizirao se za međunarodnu krivičnu oblast. Samostalno je objavio desetak monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava.
Učestvovao je u izradi Zakona u ovoj pravnoj stručnoj oblasti i veliki je borac protiv sistemske korupcije. Dobitinik je mnogih nagrada među kojima su: ”Vitez poziva” (2016), priznanje ”Balkan Heroes" (2018), nagrade ”Verica Barać” (2019) i nagrade ”Doprinos godine Evropi” (2019).
Već deset godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu, a tokom 2019. godine objavio je svoj prvi roman ”Deca zla” i zbirku priča ”U ime naroda”, koji su jako dobro primljeni i kod publike i kod kritičara. ”Ostrvo pelikana” njegov je drugi roman po redu.
Govoreći o potrebi za pisanjem Majić je naglasio da nikada nije pristajao na ukalupljivanje i ograničavanje čovjeka jednom profesijom.
”Kada se opredelimo za nekakav poziv nas teraju da postanemo fah-idioti i budemo samo to, ili pravnik, ili inženjer. Od samoga starta nas teraju da ne razmišljamo o drugačijim mogućnostima i pogotovo da ne ulazimo u tuđe zabrane. Ja sam sam sebi predugo bio najveći i najznačajniji ograničavajući faktor. Odavno sam već imao potrebu da pišem i pisao sam, ali tako da ne naljutim pisce, pa sam sebi dopuštao da pišem blog ne uplićući se u onu oblast koja nije moja. Odlučio sam ozbiljnije da pišem kada sam shvatio da mi sudijska profesija ne daje dovoljno mogućnosti da izrazim sav svoj gnev prema stvarima koje vidim. Literatura je tu mnogo izdašnija i ostavlja mnogo više prostora gde možete reći da ste u fikciji, a da zapravo to niste i da kažete puno toga neopterećeni potrebom da dokazujete ono što ste napisali”, rekao je autor.
Ipak, Majić je priznao da se nije oslobodio te stege dokazivanja i da se kao pisac još uvijek osjeća kao da je na tuđoj teritoriji.
”Gde god odlazite u goste na vama je da se potrudite da budete prihvaćeni. Meni je potpuno jasno da ja sad, koji sam postao ”mladi pisac” na pragu svoje pedesete godine, neću biti dočekan nekakvim lovorikama. Ali to nije ni potrebno. Meni veću radost pruža oku uspem da dočaram nešto svojim pisanjem da kod čitalaca izazivem bilo kakvu prirodnu reakciju, bez ikakvog većeg očekivanja”, kazao je pisac.
O prihvatljivosti Majićevih knjiga dovoljno dokazuje i broj izdanja romana koje je napisao, a njegova čitalačka publika nije mala.
”To je izneneđujuće. Ne želim da budem lažno skroman, ali ni da preterano tome pridajem značaju. Broj izdanja koja su oba romana doživela u Srbiji je potpuno neverovatan. Ono što je važnije od tih brojki jeste to što srećem ljude koji mi kažu da su se prepoznali u nekom od romana i da su ih oni naterali na razmišljanje. Da su neke čak i promenili, a to mi je daleko značajnije”, naglasio je autor.
On je dodao da postoji sjajna stvar sa književnošću, a to je da kada objavite neko djelo ono počne da živi svoj život.
”To zvuči kao floskula, međutim ono stvarno počne da živi svoj život. Puno puta sam doživeo da od čitalaca čujem o romanu nešto što ni sam nisam primetio. To je ta lepota koja liči na situaciju kao kad bacite neki kamen u vodu, pa ta voda počinje da pravi neke talase donoseći ka vama nešto što niste očekivali. Tako se desi da čitaoci protumače neki lik bolje nego što ste vi i zamislili”, rekao je Majić.
On je istakao da mediji nekada stvaraju sliku o autorima i ne znajući o kakvim se ljudima tu zapravo radi, ali da stvarniju sliku o piscu čitalac najbolje može dobiti kada pročita djelo koje je autor napisao
.”Moja odluka da počnem da pišem jako dugo je trajala i puno puta sam rekao da je moj otac mnogo uticao na to da ja postanem sudac. Moja prva ljubav jeste bila književnost i ja sam htio zapravo da studiram književnost i bavim se pisanjem. Moj otac je bio naučnik i pragmatik, i kada sam trebao da donesem odluku šta da upišem, on je skočio i rekao: ”Nemoj da ti padne na pamet da upišeš to što si naumio." Ipak, treba imati na umu da sam ja davno upisivao fakultet, bile su to osamdesete godine, bio je to real-socijalizam. U to vreme biti pisac bilo je ravno tome kao i biti disident, jer zbog mišljenja iznešenom u knjizi mogao si da budeš i uhapšen. Tako da je u meni oduvek tinjala ta želja da nešto napišem i pretočim u roman. Priznajem da čovek mora da bude malo i luckast da bi se upustio u proces stvaranja romana”, bio je iskren autor.
Majić je naglasio da je njegov roman ”Ostrvo pelikana”, za razliku od prvenca ”Deca zla”, nastao u dahu. On je inspirisan stvarnim slučajem u kojem je Majić i kao sudija učestvovao, ali sve ostalo je plod autorove fikcije.
”Ovaj roman je jedan od najboljih pokazatelja da nikada ne znate za šta je šta dobro. Nastao je kao jedan u nizu hajki koje su mediji vodili protiv mene, a ovaj put povodom slučaja koji se ticao romskih brakova. Čitao sam jednom prilikom komentare ispod tekstova koji su bili pisani po elektronskim medijima, a ticali su se tog slučaja, i oni su zaista bili zastrašujući. U jednom momentu sam shvatio da se radi o temi koja je vredna pisanja i da je ta čitava priča vest koja će trajati par dana i da će ona prestati, a da je tema mnogo značajnija i da je vredna pažnje. Onda sam pomislio da treba da napravim obrnutu priču od svega toga, a ne onako kako su govorilo. Odlučio sam se za jednu od verzija koja se mogla dogoditi. Tako je vremenom i nastajala radnja romana u kojoj su se ocrtavali i njeni likovi, postajali živi i na kraju smo dobili to što se zove roman”, rekao je pisac.
Glavni likovi romana su Ajša i Gabrijel, sudija Pavle Dedijer i novinarka Jovana. Oni nemaju nikakve sličnosti, međutim tokom procesa oni bivaju upleteni u isti slučaj. Ajša i Gabrijel su pripadnici romske manjine, zaljubljeni su i žele samo da se vole. Njihova okolina ne misli tako, stvarajući prepreke toj ogromnoj ljubavi. Zbog društvenog licemjerstva i lažne brige oni bivaju stavljeni na stub srama.
”Čitava priča o tom slučaju koji je obrađen u mom romanu je prikazan iz perspektive četiri glavna junaka. Meni je bilo interesantno da na tu priču gledam i iz perspektive pisca i iz perspektive suca. Koren tog sukoba u romanu bila ideja i pitanje - šta se dešava kada problematična i zla činjenja ostvarujemo pozivanjem na dobre namjere i koliko zla je moguće počiniti pozivajući na dobre namere kroz legitimizaciju. S druge strane jako mi je bilo zanimljivo kada sam se dublje upustio i u stvarnu stvar i u fiktivnu stvar, i koliko jedna kultura koja je dominantna ima pravo da onu manjinsku kulturu vaspitava i kroz to vaspitavanje osuđuje. Odakle se iscrpljuje legitimizacija tih postupaka i zašto smo uvereni ako smo dominantni u bilo čemu da imamo pravo da onoga ko je manjina približavamo sebi”, kazao je Majić govoreći o svom najnovijoj knjizi.
”Ostrvo pelikana” objavila je izdavačka kuća Vukan i ona je doživjela više izdanja. Majićev prvi roman ”Deca zla” bio je inspiracija za snimanje istoimene serije koja će biti emitovana na ovdašnjim televizijskim kanalima u toku sljedeće godine.
