Korupcija u poslovnoj zajednici, reketiranje od strane javnih službenika, pomoć Vlade Republike Srpske u krizi izazvanoj pandemijom, samo su neke od tema kojih smo se dotakli u razgovoru sa Sašom Aćićem, direktorom Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
Obzirom da je korupcije, zajedno sa drugim oblicima kriminala, velika smetnja poslovanju i novim investicijama Unija je kreirala i "Brošuru o pravima i obavezama privrednih društava i inspektora tokom inspekcijskog nadzora", kako bi se poslovna zajednica dodatno informisala, a rizik od korupcije smanjio. O tovom potezi Aćić kaže: "Visoka prisutnost korupcije u našoj zajednici ugrožava održivost i razvoj poslovanja. Poslovna zajednica mora dati doprinos smanjenju i apostrofiranju neprihvatljivosti koruptivnih ponašanja pojedinačno i u okviru šire institucionalne akcije na suzbijanju korupcije. Uz podršku koalicije CCI, CRMA i Transparency International BiH i finansiranje USAID BiH realizujemo projekat „Smanjenje koruptivnih rizika u radu inspekcijskih službi u Republici Srpskoj“. Brošuru smo kreirali kako bismo na jednostavan način upoznali poslodavce u kojim okvirima inspektori imaju pravo da postupaju kada dođu u kontrolu, ali i da naglasimo prava koja poslodavci imaju tokom provođenja nadzora. Cilj ovog pristupa je da smanjimo prostor za nejasnoće, odnosno smanjimo rizik od korupcije zbog nepoznavanja prava i obaveza tokom inspekcijske kontrole".
Šta kažu Vaša saznanja, koliko često inspektori, ali i drugi zaposlenici u javnom sektoru zloupotrebljavaju svoj položaj prilikom kontrola privrednih subjekata tražeći reket? Da li poslodavci ovakve slučajeve imaju običaj prijaviti?
Aćić: Indeks percepcije korupcije ukazuje na značajnu prisutnost korupcije u našoj zajednici. Nerijetko imamo pritužbe poslodavaca da postoje ovakva ponašanja. Kultura prijavljivanja neprihvatljivog i koruptivnog ponašanja je na veoma niskom nivou, što ukazuje na problem nepovjerenja građana i poslodavaca u institucije. Kroz projekat koji realizujemo nastojali smo da obezbijedimo da poslodavci na što lakši način prepoznaju i prijave neadekvatno ponašanje inspektora.
A da poslodavci samoinicijativno nude mito?
Aćić: Naravno da su i takve pojave prisutne. Radi se o posljedici. Moramo raditi na prepoznavanju uzroka ovakvog ponašanja. Uzroci se mogu tražiti u odnosu pojedinca i države, integritetu kontrolnih i poreskih organa, visokim poreskim opterećenjima koji utemeljuju neformalnu ekonomiju kao način preživljavanja i mnogim drugim uzrocima koje traže ozbiljnu društvenu akciju na suzbijanju korupcije.
Često možemo čuti i da pravila nisu ista za sve poslodavce, nekima se gleda sve do posljednjeg papira, nekima skoro pa ništa? Koliko je ovo prisutno i kako utiče na cjelokupnu poslovnu zajednicu?
Aćić: Selektivan pristup u realizaciji poreskih i inspekcijskih kontrola je prisutan. Ipak, može se reći da nema značajnijih pritužbi poslodavaca po ovom pitanju i da postoji napredak u ovom segmentu. Značajan broj poslodavaca je prilagodio svoje poslovanje zakonima Republike Srpske i Bosne i Hercegovine i u tom smislu bitno je da se kontrole vrlo često realizuju sa ciljem unapređenja poslovanja subjekta kontrole.
Kako do poslovanja bez korupcije - šta sve treba poduzeti, ali i mijenjati? Planirate li možda i pokretanje online platforme, poput one u FBiH koja omogućava anonimno prijavljivanje korupcije, besplatnu pravnu pomoć te pristup mnogim bazama iz domene borbe protiv korupcije?
Aćić: Na raspolaganju su on-line alati za prijavu gdje poslodavac može unijeti svoje podatke, ali i ne mora ukoliko prijavu želi da podnese anonimno. Navedeni on-line alati se nalaze na sajtu Inspektorata RS, kao i na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova. Postoji i poseban, besplatan broj telefona za prijave – 0800 50612, a prijave se mogu podnijeti i neposredno na protokol samog Inspektorata. Unija udruženja poslodavaca RS se povremeno susreće i sa članicama koje imaju potrebu da korupciju prijave na način da se obrate nama, a mi potom komuniciramo sa Inspektoratom radi rješavanja problema, štiteći identitet članice u potpunosti.
U fokus javnosti trebamo staviti štetnost korupcije u smislu urušavanja najvećih vrijednosti jedne zajednice. Smanjenje ekonomskih potencijala i urušavanje principa pravedne raspodjele, između ostalog, su posljedice korupcije zbog kojih naša populacija odlazi u uređenije sisteme.
Da bi pravosudni sistem dao očekivani rezultat po ovom pitanju, potrebno je da stvorimo pritisak javnosti, zaštitimo u najvećoj mjeri lica koja prijavljuju korupciju i drastično sankcionišemo dokazana koruptivna ponašanja. Kao poslovna zajednica dajemo doprinos kroz afirmaciju zakonitog poslovanja uz usvajanje antikoruptivnih standarda. Unija poslodavaca je usvojila Etički kodeks poslodavaca koji sadrži i antikoruptivne segmente. U narednom periodu ćemo u saradnji sa institucijama nastojati da promovišemo subjekte koji će prihvatiti Etički kodeks poslodavaca. S druge strane, javna osuda koruptivnih ponašanja kao institut takođe treba biti prisutan, i u komunikaciju između poslodavaca ćemo ugraditi mehanizme prepoznavanja rizika od koruptivnih ponašanja.
Da li se korupcija u poslovnoj zajednici pojačala tokom godine provedene u pandemiji, i da li su neki vidovi korupcije u ovom periodu postali učestaliji?
Aćić: Nemamo takvu vrstu podataka. Veoma je teško praviti istraživanja u ovoj oblasti. Za sada se moramo oslanjati na opšteprihvaćene međunarodne metodologije. Još jednom naglašavamo značaj prijavljivanja koruptivnih ponašanja, provođenja efikasnih postupaka dokazivanja i sankcionisanje ovakvih ponašanja. Posebno apostrofiramo nepouzdanost sistema javnih nabavki i česte pritužbe poslodavaca koji ukazuju na značajno prisustvo korupcije i nemogućnost ravnopravnog nadmetanja u okviru ovog sistema.
Podizanje nivoa znanja poslodavaca o pravima i obavezama tokom inspekcijskih kontrola i u sistemu javnih nabavki su takođe pravci u kojim ćemo se kretati u narednim godinama, i koji će imati efekta na suzbijanje korupcije.
Kada već spominjemo pandemiju Unija udruženja poslodavaca Republike Srpske je krajem prošle godine izašla sa izvještajem o uticaju korona virus na poslovanje u Republici Srpskoj i predložila pet ključnih mjera za izlazak iz krize. Da li ste naišli na razumjevanje od strane nadležnih institucija, da li su neku od mjera prihvatili?
Aćić: U 2020. godini smo se bavili saniranjem posljedica infekcija po ekonomiju. Imali smo prilično korektnu saradnju sa Vladom RS u proteklih 12 mjeseci. I dalje je ugroženo poslovanje u sektorima ugostiteljstva, turizma, drumskog saobraćaja, uz neizvjesnost negativnih efekata po sve sektore zbog lockdown-a u ekonomijama sa kojima imamo najveći spoljnotrgovinsku razmjenu. Naša očekivanja idu u pravcu konačnog smanjenja oporezivanja rada i pokretanja takozvane „giljotine“ parafiskalnih opterećenja. Reforma obrazovnog sistema mora biti ubrzana. Smanjenje neformalne ekonomije je u direktnoj korelaciji sa prisustvom korupcije i u tom segmentu nastojimo da napravimo značajniji iskorak. Uopšte, infekcija COVID 19 je ubrzala globalne procese sa značajnim efektima na periferne ekonomije, što u prevodu znači da moramo ubrzati ključne reforme uz maksimalno ubrzavanje procesa digitalizacije ekonomije, obrazovnog sistema i uprave.
I na kraju dotaknimo se radnika i njihovih prava. Šta Udruženje poslodavaca može poduzeti u vezi svojih članova koji krše prava radnika- daju plate ispod minimalne, neplaćanje prekovremenih sati, radnici im rade bez ugovora, a u strahu od otkaza ovakve slučajeve ni ne prijavljuju?
Aćić: Etičkim kodeksom poslodavaca obuhvaćeni su radni odnosi. Afirmacija dostojanstvenog rada koji podrazumijeva harmoničan odnos između radnika i poslodavaca je jedan od ključnih zadataka Unije poslodavaca. Ljudski potencijal je jedan od najvažnijih segmenata produktivnog i uspješnog poslovanja. U uslovima pada ponude radne snage, naša je preporuka da se, prije svega, poštuju prava iz radnog odnosa, unaprijedi nivo komunikacije i uslovi rada u skladu sa mogućnostima poslodavca.
