Saša Đorđević rođen je 1973. godine u Beogradu. Posljednjih 18 godina živi i radi u Banjaluci. Studirao je višu dizajnersku školu Intercollege Cyprus, a profesionalno se bavi grafičkim dizajnom od 2000. godine. Aktivan je dizajner na bh. sceni, a kao art direktor u različitim reklamnim agencijama (Saatchi&Saatchi, Communis, Promocija Oglašavanje Publicitet) osvojio je više domaćih i regionalnih nagrada na advertising festivalima.
Od 2007. godine član je Udruženja likovnih i primijenjenih umjetnosti BiH ̶ ULUPUBIH, a svoje radove je izlagao na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. U 2015. godini imao je svoju prvu samostalnu izložbu pozorišnih plakata u okviru festivala Zaplet (Gradsko pozorište Jazavac, Banja Luka). Trenutno je dio kreativnog tima u dizajn studiju Bunker.
Za BUKU sa Sašom razgovaramo o njegovom radu, dizajnu na našim prostorima, dizajnu u kulturi i drugim temama.
Saša, osmislio si vizuelni identitet za EPK Banja Luka 2024. Koja je priča iza ovog identiteta?
Vizuelni identitet EPK Banja Luka 2024. kreirali smo Bojan Galić i ja. Nas dvojica, zajedno sa nizom saradnika iz različitih umetničkih oblasti, delujemo pod imenom Bunker (www.madeinbunker.com).
Bunker vidimo kao platformu u kojoj možemo da spojimo umetnost i biznis. Ove dve naizgled sukobljene kategorije se, zapravo, jako dobro dopunjuju u oglašavanju i kreativnoj industriji uopšte. Budući da smo obojica izrasli iz reklamnih agencija u kojima smo stekli svoja prva profesionalna iskustva, pokušavamo da promovišemo autorstvo kroz različite komercijalne, ali i umetničke projekte. Jedan od takvih projekata je i EPK Banja Luka 2024.
Prošle jeseni dobili smo poziv da sarađujemo sa EPK timom na ovom zanimljivom projektu. Iskreno, nismo imali pojma šta je EPK, a kamoli kako se u čitavu tu priču uklapa naš grad. Inspirisani neverovatnom energijom ljudi koji vode čitav ovaj proces, zaraženi njihovim optimizmom, pristali smo da udružimo snage i zajedno krenemo u pohod ka osvajanju ove prestižne titule.
Na osnovu niza istraživanja koje je sproveo tim EPK, dobili smo jasniju sliku o tome šta je naš zadatak i u kom pravcu treba da razmišljamo. Rezultat ove saradnje je vizuelni identitet koji je simbolično predstavljen javnosti 22. aprila ove godine, na dan grada Banja Luke.
Identitet je jednostavan i sastoji se od jednog kruga i jednog kvadrata koji se dodiruju. Privučeni magnetnom silom, ovi elementi u tački dodira stvaraju tenziju. Upravo ova tačka predstavlja naš karakter i našu specifičnost, ali i mesto u kojem različitost rađa neverovatne i neočekivane ideje. Banjaluku vidimo kao intrigantan "spoj nespojivog", grad koji može da ima šarm uređenog malog grada na obali reke u kojem se kreativnost vidi na svakom koraku. Što više ljudi poveruje u ovu viziju, povećava se šansa da naš grad stvarno i promenimo nabolje.
EPK identitet prati i slogan "Suprotnosti se privlače" koji ga najbolje objašnjava. Kako bismo ideju koja stoji iza identiteta približili široj publici, kreirali smo i zanimljivu tizer kampanju kroz set asocijacija na krug i kvadrat, odnosno njihov neočekivano dobar spoj. Osim što je skrenula pažnju na sebe, uspeh ove kampanje se ogleda i u tome što je građanima otvorila put za pravilno razumevanje celokupnog koncepta.
Zašto je vizuelni identitet važan za ovako veliki projekat za koji se Banjaluka priprema?
Brendiranje gradova, regija ili država je izuzetno složen i sveobuhvatan posao kojem se mora strateški prići. Ulaganja u ovakve projekte su izuzetno velika i potrebno je puno vremena kako bi se proces brendiranja uspešno primenio. Ovaj proces je uspešniji ukoliko građani i institucije jasno razumeju i iskreno prihvate viziju koju novi brend nudi. U sinergiji svih ovih faktora i uz dobru vidljivost moguće je uspešno brendirati neku sredinu, što za rezultat ima lakšu prepoznatljivost i povećanje turizma, odnosno prihoda od turizma.
Banja Luka je drugi grad po veličini u BiH, a kao turistička destinacija je tek na sedmom mestu. Banja Luka se percipira kao grad sa bogatim kulturnim, sportskim i zabavnim sadržajima, što predstavlja naš najjači adut. EPK kao razvojni projekat upravo ima za cilj da na temelju ove percepcije jasnije ukaže na naše karakteristike, prednosti, šanse, opasnosti, ali i mane na koje bi svi skupa trebalo da obratimo pažnju. Ako se zajedno menjamo nabolje i tu bolju sliku nas pokažemo i drugima, već smo pobedili.
Kada se sve ovo uzme u obzir, možemo zaključiti da je vizuelno predstavljanje Banjaluke u kontekstu EPK izuzetno važan aspekt naše kandidature. Vizuelni identitet ima funkciju da na najjednostavniji način prenese onu sliku Banjaluke kojoj težimo. To je obećanje, putokaz i vizija budućnosti u kojoj je Banja Luka uzbudljiva mešavina ideja, nastala iz njenog specifičnog DNK koda.
Šta je za tebe dizajn, zašto je ova oblast tebi toliko važna da ti postane životni poziv?
Za mene, dizajn je lepša slika sveta. Našu realnost prepoznajem kao neiskrenu, površnu i neukusnu, pa se pitam u kakvom svetu živimo? Dizajner ima potrebu da popravlja tu sliku jer je u stanju da vidi njene nesavršenosti. Zato mora da ima izgrađen odnos prema sebi i svetu, a što je još bitnije, izgrađen ukus i osećaj za meru. Pred dizajnerom je odgovoran zadatak, pogotovo kada mu neko poveruje da je sposoban da tu sliku promeni i za to je spreman da uloži svoj novac.
Svakom idejnom rešenju prethodi zadatak. Za razliku od slobode koju pružaju neke druge umetnosti, zadatak u dizajnu doživljavam kao uzbudljiv izazov omeđen različitim ograničenjima koje moram uzeti u obzir dok tragam za najupečatljivijim rešenjem. Ova ograničenja mogu biti brojna, a često i izuzetno kompleksna i zahtevna, što predstavlja dodatni izazov za dizajnera. Sam proces traganja za mene predstavlja poligon za promišljanje i igru.
Oduvek sam imao različita interesovanja – film, muzika, književnost, strip, pozorište, likovne i primenjene umetnosti. Kada sam shvatio da postoji poziv gde se inteligentno i kroz igru mogu kombinovati različite umetničke discipline, tada sam poželeo da se bavim kreativom. Reklamne agencije su - ili bi trebalo da budu - mesta koja prepoznaju talente i vrednuju ovakve afinitete, te ih stavljaju u funkciju promocije klijenata i njihovih brendova.
Nakon 18 godina profesionalnog rada u struci, prvo kao dizajner, animator, a kasnije i kao art direktor, iza sebe imam ogroman broj realizovanih projekata. U svim tim projektima sam nastojao da ne zaboravim na umetnički aspekt komunikacije, jer se na taj način ostvaruje dublji i neposredniji odnos sa posmatračem, što dovodi do kvalitetnijeg prenošenja poruke. To mi je važno.
Koliko je dizajn važan u današnjem svijetu, imajući u vidu da je danas vizuelno bitnije nego ikad prije?
Tačno je da smo danas fascinirani vizuelnim. Dnevno, čovekov mozak primi oko 34GB informacija, od kojih je većina povezana sa vidom. U poređenju sa 80-im godinama prošlog veka, danas primamo pet puta više vizuelnih informacija na dnevnom nivou, a taj trend i dalje raste. Kada se uzme u obzir način na koji živimo – brzo i instant, jasno je da je vizuelni kod najefikasniji u privlačenju naše pažnje.
Živimo u vremenu u kojem je dizajn sveprisutan. Dizajn je postao izuzetno moćno sredstvo komunikacije koje je dovelo do toga da smo počeli da se poistovećujemo sa stvarima oko nas. Tako one postaju deo naših identiteta.
Pomalo je zastrašujuća manipulativnost koju jezik vizuelnog može da proizvede. Danas smo u stanju da verujemo ponuđenim slikama, a ne svojim očima. U sve agresivnijem oglašavanju skloni smo da izgubimo kriterijum. Tako postajemo konzumenti, brojke, statistika. Sa nama se lako upravlja, kreiraju nam se stavovi, a naše ponašanje se usmerava u željenom pravcu. Tragično je što smo na ove okolnosti sami pristali.
Kako bi opisao dizajn scenu u Banjaluci, sa kojim problemima se ona suočava, na kojem je ona nivou danas u odnosu na svijet?
Kada je reč o kreativnoj industriji, vrlo je teško porediti svet i nas, jer onda moramo da posmatramo našu poziciju na globalnom tržištu ideja, gde smo prilično nevidljivi.
Školujemo veliki broj dizajnera koji završe studije sa ograničenim znanjem, često nedovoljno inspirisani da se ozbiljnije aktiviraju nakon studija. Retki su oni koji uspeju da se zaposle u struci i dobiju ozbiljnu šansu da razvijaju svoj talenat. Bojim se da većina školovanih dizajnera zapravo odustane od svog poziva, a oni koji se odvaže da uplivaju u frilenserske vode, moraju da pristanu na ulogu u kojoj su puki izvršioci tuđih ideja, i to za minimalan prihod.
Potreba naše privrede za dizajnom je skromna jer nam je privreda nedovoljno razvijena. Kompanije pokušavaju da stvaraju brendove, a pritom su bojažljive i nepoverljive prema dizajnu. Ne prepoznaju snagu dizajna kao moćnog saveznika, a dizajnera kao nekog ko im pomaže da budu uspešniji.
Kod nas je dizajner neko kome se ne veruje. Dizajner treba da bude poslušan, dok neko nestručan "kreira". To proizvodi lošu praksu, te dizajneri pogrešno shvataju svoju ulogu, ili su na pogrešnu ulogu primorani. Šta da očekujemo od dizajna kada on nije u rukama dizajnera? Kako da očekujemo od dizajnera bljesak kreativnosti, kada smo je prethodno ubili?
Zbog svega toga mi i nemamo dizajnersku scenu, a kamoli nezavisnu autorsku dizajn scenu kakvu možemo naći u Ljubljani, Zagrebu ili Beogradu. Nedostaje nam više talentovanih, obrazovanih i hrabrih dizajnera koji su spremni da se udruže oko ideje da je dizajn, između ostalog, sredstvo umetničkog izražavanja te da svojim radovima skrenu pažnju na sebe.
Često radiš na dizajnu plakata za kulturne događaje, osmišljavaš izgled, realizuješ vizije organizatora. Koliko je za kulturne događaje važan taj prvi izgled, plakat?
Naravno da je plakat važan. On je jedan fenomenalan medij koji izuzetno poštujem i kojem uvek pažljivo pristupam. Ne samo da ima moć da privuče našu pažnju i podstakne interesovanje, već ima snagu da nas zaintrigira, postidi, iznenadi, uplaši, oraspoloži ili potpuno osvoji.
Uvek mi je žao kada vidim loš plakat, pogotovo ako je povezan sa kulturom. Kultura je jedna od retkih polja slobode, a plakat za određene kulturne događaje postaje prostor gde je igra preporučljiva. Kultura dozvoljava jezik umetnosti u dizajnu, a takva prilika bi za svakog dizajnera trebala biti izuzetno vredna. Često burno reagujem na loš dizajn, pa neka kulturna dešavanja bojkotujem zbog lošeg plakata.
Publika koja prati kulturna dešavanja je uglavnom u stanju da razlikuje dobar i loš dizajn. To sam pokušao da testiram na izložbi pozorišnih plakata (Dis)Like koju sam imao u GP Jazavac, u okviru festivala "Zaplet" 2015. Naime, izložio sam 16 pozorišnih plakata, gde su u jednoj grupi bili zvanični plakati određenih predstava, dok su se u drugoj grupi našli odbijeni plakati istih tih predstava. Publika je mogla da prokomentariše ove parnjake te bolji plakat nagradi lajkom, a lošiji dislajkom. Ispostavilo se da je publika uglavnom bolje reagovala na one plakate koji, nažalost, nisu postali zvanični. Tu se mišljenje publike u velikoj meri poklopilo sa mojim, što mi je bio znak da je publika itekako senzibilizirana. Zato bismo publiku trebali da negujemo i uvek nagradimo dobrim dizajnom, jer će ga voleti.
Koji je tebi tvoj dizajn najdraži, koga se rado sjetiš, koji najbolje oslikava tebe i tvoj rad?
Spadam u one dizajnere koji nemaju izražen sopstveni likovni rukopis, ali to ne smatram svojim hendikepom. Budući da živimo u remix kulturi, u stanju sam da oponašam različite stilove i kombinujem različite tehnike, što vidim kao svojevrsnu prednost. Često su moji radovi vrlo različiti i stalno pokušavam da sebe i druge iznenadim novim pristupom.
Ne znam da li me najbolje oslikava, ali jedan od projekata koji mi je drag jeste serija kolaža koje sam uradio za KC Damad iz Novog Pazara. Ti kolaži su vizuelni komentari na različite društvene teme u dosta problematičnom Sandžaku. Za ovaj projekat sam 2016. godine dobio nagradu ULUPUBIH-a za najbolju ilustraciju u BiH.
Kako teče tvoj kreativan proces, kako dolaziš od ideje do realizacije?
Imam neki svoj sistem na koji sam navikao i koji mi pomaže da se ne ulenjim ili previše rasplinem. Nikada ne krećem da radim neki projekat čim ga dobijem, već prvih nekoliko dana vrtim i prevrćem projektni zadatak u malom mozgu, dok pokušavam da ga sagledam iz što više uglova. Surfanje mi je izuzetno važno, jer je internet postao nepresušan izvor vizuelnog materijala koji me inspiriše. Kada se osetim spremnim, sedam za kompjuter i tek tad otvaram novi fajl. U stanju sam da danima budem fokusiran na projekat, dok ne izbacim na papir sve ideje koje imaju smisla. Puno radim i često sam vrlo produktivan. Ipak, naučio sam kada treba da stanem.
Šta prema tebi karakteriše jedan dobar vizuelni identitet? Šta je dobar dizajn?
Vrlo teška pitanja. Nisam siguran da imam odgovor.
Već sam napomenuo da, za mene, dizajn predstavlja lepšu sliku sveta. Ukoliko je istinit, iskren, otvoren, inteligentan, jednostavan i suptilan, verovatno je da takav dizajn pleni svojom lepotom, nevezano da li je reč o vizuelnom identitetu, omotu za čokoladu ili komadu odeće. Tada možemo da osetimo blago uzbuđenje. Mislim da dobar dizajn proizvodi taj osećaj.
Šta te pored dizajna interesuje, u čemu uživaš?
Pored dizajna, oduvek me je privlačio zvuk, odnosno muzika. U poslednjih nekoliko godina sve češće kao di-džej puštam muziku u nameri da promovišem neki novi zvuk i tako bar malo obogatim scenu elektronske muzike u našem gradu. Di-džej nije džuboks i ne radi na žetone, već neko ko svojim ukusom i muzičkim odabirom može da otvori nove horizonte i povede ekipu na imaginarno putovanje. Raduje me kada u tome i uspem.
Sašine mikseve poslušajte OVDJE.
Razgovarala Maja Isović Dobrijević
Vezan tekst:
