Kada bi od nekoga tražili pojednostavljeno tumačenje čime se to bavi taj famozni WIRECARD, jedan od odgovora bi mogao biti – to je moderna, brzorastuća fintek (finansijsko-tehnološka) njemačka kompanija listirana na frankfurskoj DAX berzi koja nudi proizvode i usluge vezane za mobilna plaćanja, ekomerc trgovinu, digitalizaciju i tehnologiju u finansijama. Ona integriše, prati i upravlja različitim metodama plaćanja sa ekomercom i tradicionalnim POS uređajima u radnjama. U okviru svoje grupacije ima i banku, ali je dio biznisa vezan za elektronsko plaćanje i risk menadžment izmješten iz banke, što osim pohelepe i nepažnje može biti jedan od glavnih faktora nastanka čitavog spornog slučaja.
Neke od poznatih činjenica
Ukratko, zbog nedostajuće gotovine na jednom od kompanijskih računa u iznosu od 1.9 milijardi EUR, u slučaju otkrivenom pre nekoliko sedmica, generalni direktor kompanije Markus Braun je podneo ostavku na svoju funkciju, da bi nedugo zatim bio i uhapšen. Akcije kompanije su se zbog toga na berzi DAX „srozale“ za preko 72% i tržišna kapitalizacija (vrijednost firme) je sa iznosa od preko EUR 13 mlrd pala na iznos od nekoliko stotina miliona EUR, dok ih je kreditna agencija Moodis gradirala na, žargonski rečeno, nivo „smeća“.
Konačno, u prošli četvrtak, 25.06.2020. godine je sama kompanija podnela zahtev za stečaj, uz nameru da nastavi poslovne operacije, što je bio konačni pokazatelj u kom pravcu će se razvijati kriza. Sama kompanija je osnovana pre 21 godinu i isticala je činjenice da globalno ima preko 310 hiljada klijenata, da je zastupljena na 26 fizičkih lokacija i ima preko 5,800 zaposlenih.
Kako je otkirvanje skandala uticalo na poslovni svijet i klijente širom planete?
Partneri WIRECARDA u nekim od poslova su i VISA i Masterkard, njihove proizvode i usluge još koristi globalna investiciona kuća SITI, pa veliki LinkedIn, onda njemačka osiguravajuća kuća Alianc, holandski KLM, Quatar Airways, Rakuten (u narodu poznat kao sponzor Vibera i Barselone), i mnogi drugi. U payment branši su to giganti poput Tencent-a, WeChat Pay, zatim banka Revolut, kompanija Payoneer, itd. Strašna poslovna sila, ako mene pitate i kroz njih se vidi kakav su uticaj na globalne poslovne tokove imali, ali i dalje imaju.
U regionu, imamo nekoliko zanimljivih priča. Dve dolaze iz Rumunije, prva gdje je WIRECARD postao vlasnik biznisa i velike lokalne kompanije iz ecomm payment branše (ROMKARD), gdje je sudbina statusa same kompanije i zaposlenih još nestabilna i nejasna i drugi sretniji, gde je jedan od vodećih rumunskih privatnih penzionih fondova samo mesec dana pre obelodanjivanja skandala povukao svoja sredstva uložena „na sigurno“ u ovu visoko profitabilnu i rastuću firmu. Splet okolnosti, znanje ili nešto treće, nije toliko ni važno, ali slučaj svakako obezbjeđuje miran san ovim investitorima tuđeg novca.
Osim njih, pre nekoliko dana digitalna zajednica u Srbiji je takođe podigla uzbunu jer su modernim pojedincima koji koriste mrežu Payoneer sredstva na računu ostala blokirana, a po zahtevu nadležnih britanskih regulatora. Slično se desilo u nekim evropskim zemljama, kao i u Singapuru. Određeni, manji problemi pojavili su se i u Sloveniji, Crnoj Gori i Britaniji, ali jučerašnje vijesti javljaju da su sva sredstva privatnih korisnika odblokirana.
Drugim riječima, ovaj međunarodni dobavljač platnih i finansijskih usluga, elektronskog plaćanja i risk menadžment usluga, kao i izdavač i procesor fizičkih platnih kartica se našao na samom rubu poslovne propasti.
Možda će i najveću cijenu svega, osim zaposlenih i pojedinačnih korisnika usluga, te eventaulno poreskih obveznika, da plate banke koje su kreditirale ovaj, sada gledajući, skup sport. Poslednja je kažu kreditna linija finansiranja u iznosu do 1,75 mlrd EUR od strane Commerzbank i Landesbank Baden-Württemberg (LBBW), holandskog ABN Amro i njemačke filijale holandskog ING-a.
Može li se izvući pouka?
Naš narod kaže, gdje ima dima, ima i vatre. S tim u vezi, DW (Deutsche Welle) je još u februaru 2019. godine pisao o falsifikovanim računima i problemima sa pranjem novca u singapurskoj filijali WIRECARD-a, kao i računovodstvenim nepravilnostima u samom središtu kompanije, a vezano za njene azijske biznise. Kao što smo vidjeli, sve to bez ozbiljnijeg efekta na rezultat koji sada imamo, a negativne indicije su postojale i ranije.
Nakon prvobtinih oštrih reakcija, čini se da nadležni regulatori (britanski FCA i njemački BaFin) pod pritiskom javnosti, političara i lančane reakcije koja može da implodira u globalnoj industriji plaćanja, sada menjaju kurs i nastoje da sačuvaju sve ono pozitivno što je WIRECARD izgradio, a bilo je toga dosta u payment areni (recimo digitalna podrška za plaćanje u globalno velikim poslovnim sistemima) . Apostrofirao bih još priličan broj zaposlenih stručnjaka sa svih strana svijeta koji su nedvosmisleni profesionalci i čiji rad i dostignuća nemaju nikakve veze sa skandalom, osim nesreće da su se zatekli u sred tog vrtloga, ni krivi ni dužni. Red je da se kolegama i ovim putem upute poruke podrške i solidarnosti svih nas koji smo iz te branše i koji pažljivo i sa zebnjom pratimo dalji razvoj situacije, nadajući se nekom povoljnom ishodu za njih.
Osim pomenute pohlepe, čini se da su još dva ključna razloga za nastanak skandala.
Prvi se odnosi na nadležnu revizorsku kuću, principe rada, kao i glupavi princip da te firma kojoj radiš reviziju plaća, te samim tim dolazi do svojevrsnog konflikta interesa. Dalje, velike firme takođe angažuju i velike revizorske/konsultantske kuće za unosne poslove konsaltinga, te i do dodatno etički opterećuje ovaj odnos. Na stranu to što je potvrda gotovine na računu jedna od bazičnih revizorskih alatki u radu na reviziji godišnjih izveštaja, koju najčešće obavljaju zaposleni na juniorskim pozicijama. Nije prvi put da se revizori ovako brukaju, ali ćemo jasno vidjeti koliki je Njemačka uređena država i sistem danas, po načinu na koji budu vodili istragu o odgovornosti revizora i eventualnim sankcijama istim.
Drugi, razvoj modernih platnih sistema je u dobrom dijelu izmjestio rad ovih kompleksnih veza između izdavača platnih kartica, procesora istih tih kartica, elektronskog plaćanja, rutiranja i obrade transakcija, kreiranja i procesiranja elektronskog novca, ekomm i mobilnih plaćanja van samih banaka, tako da regulatori objektivno i ne mogu da iskontrolišu šta to rade ove moderne kompanije u sve kompleksnijem i bržem biznisu plaćanja. Za očekivati je u relativno skorom roku da se regulativa na nivou Njemačke, Evropske Unije, pa čak i USA i drugih zapadnih zemalja menja u ovom pravcu. Jedan od fenomenalnih apsurda ove desinhronizacije nadležnosti je slučaj kada imate „na divlje“ otvoren Pej Pal nalog u Srbiji i morate da se žalite Pej Palu jer ste nezadovoljni nekom uslugom ili proizvodom. To se danas čini preko fejsbuk stranice ili na sličan amaterski način, bez ikakve garancije da ćete biti valjano obeštećeni i tretirani. Naravno, ozbiljne i renomirane firme vode računa o opravdanosti ovakvih zahteva, ali u slučaju vanrednih dešavanja kao što je slučaj sa Wirecard-om, neka vam je, kao korisniku, Bog u pomoći.
Na kraju, nije za utjehu, ali jeste za pomenuti, naši regionalni skandali poput propasti Agrobanke u Srbiji ili propasti Pavlovića ili BLB banke u Republici Srpskoj izgledaju kao amaterski pokušaji u odnosu na razmjere ovog slučaja. Neka tako i ostane. Izgleda da nije tako loše biti mali, ponekada.
Autor teksta je ekonomista i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo stavovi autora i ne predstavljaju i nisu povezani sa stavovima kompanije u kojoj je zaposlen.
