Spora vakcinacija

Početak primene odobrenih vakcina protiv korone obeležen je odlaganjem, nestašicama i birokratskim greškama. Sve je jasnije da će mnogi zakazani rokovi za masovne vakcinacije biti probijeni.

Peter Beaumont / 08. Januar 2021

Foto: Ilustracija

 

Početak primene tek odobrenih vakcina protiv korona virusa obeležen je odlaganjem, nestašicama i birokratskim greškama. Sve je jasnije da će mnogi zakazani rokovi za masovne vakcinacije biti probijeni.

Provala optimizma koja prati odobrenje upotrebe novih vakcina – na talasu nerealnih očekivanja koje podstiču političari – sudara se sa realnošću izazova vakcinacije velikog dela svetskog stanovništva.

Ogroman poduhvat farmaceutskih kompanija da proizvedu i spakuju doze već nailazi na probleme kao što je nestašica staklenih bočica.

Među ozbiljnim preprekama su i kapaciteti regulatornih vlasti da izdaju odobrenje za spakovane serije vakcina, efikasnost nacionalnih sistema za vakcinaciju, kao i lokalni uslovi za savetovanje, monitoring i vođenje podataka o osobama koje su primile vakcinu, što sve zahteva daleko više vremena nego samo vakcinisanje.

Kako teče program vakcinacije u različitim zemljama?

Sjedinjene Države

Početak programa vakcinacije u SAD obeležili su problemi, u skladu sa haotičnom reakcijom države na pandemiju u vreme Donalda Trampa.

Od oko 17,5 miliona doza vakcina Pfizer/BioNTech i Moderna koje su isporučene širom zemlje, samo 4,2 miliona je iskorišćeno, većinom prva od dve doze.

To je daleko od onoga što se planiralo do kraja 2020, kada je 20 miliona ljudi već trebalo da bude vakcinisano. Mediji izveštavaju o slučajevima kvarenja vakcine usled loše organizacije, nedostatka zdravstvenih radnika, pa čak, u jednom slučaju, i sabotaže.

Najveći uzrok kašnjenja izgleda leži u tome što su federalne službe prepustile logistiku lokalnim zdravstvenim vlastima i bolnicama, po pravilu teško pogođenim pandemijom koja je već odnela 350.000 života.

Američka agencija za hranu i lekove, međutim, saopštila je da neće postupiti kao Ujedinjeno Kraljevstvo i neke druge zemlje koje, radi ubrzanja procesa, nastoje da prvom dozom obuhvate što je više moguće ljudi, a da odlože termin za drugu dozu.

Izrael

Brzina s kojom je Izrael krenuo u vakcinaciju stanovništva pozdravljena je kao primer uspešne kampanje, ali izraelski mediji prenose da ponestaje kupljenih doza i da će, ukoliko se ne ugovore nove dostave, kampanja možda morati da se pauzira.

Dok je izraelska kampanja vakcinacije – oslonjena na Pfizer/BioNTech vakcinu, za koju je neophodno skladištenje na izuzetno niskim temperaturama – među najbržima u svetu, tamošnji ministar zdravlja Juli Edelštajn kaže da bi davanje prve doze moglo da se zaustavi na neko vreme, mada je napomenuo da „neće biti nestašice druge doze“. Ove sedmice je Izrael takođe odobrio Moderninu vakcinu, iako doze možda neće biti široko dostupne još dva meseca.

Evropska unija

Raskorak između različitih regulatornih režima za vakcine takođe donosi svoje probleme, od kojih je u pojedinim zemljama naročito izražen problem nedovoljnih isporuka. Dok je UK brzo odobrila Pfizer/BioNTech vakcinu za vanrednu upotrebu, a u međuvremenu izdala odobrenje i za drugu, evropska agencija za lekove je usvojila sporiji regulatorni proces. Pfizer/BioNTech je do sada jedina vakcina sa odobrenjem unutar EU, što je dovelo do potražnje koju nijedna kompanija ne može da zadovolji.

Upozorava se da može biti prekida u dostavi vakcina sve dok ne krene isporuka i drugih vakcina. Kako je izvršni direktor kompanije BioNTech Uur Šahin rekao nemačkom Špiglu: „Situacija zasad ne izgleda dobro – do prekida dolazi jer nema drugih odobrenih vakcina, a mi tu prazninu ne uspevamo da popunimo isporukom svoje.“

Evropska komisija je u ponedeljak saopštila da se sa kompanijama Pfizer i BioNTech razgovara o mogućnosti naručivanja dodatnih doza njihove vakcine, pored 300 miliona koje su već pokrivene postojećim ugovorom. Nije jasno da li to obuhvata i nemački dogovor za više doza iste vakcine.

Ističući problem u isporuci vakcina, Nemačka i Danska takođe razmatraju mogućnost odlaganja termina za drugu dozu vakcine kako bi oskudne količine duže potrajale, posle sličnog poteza Britanije prošle nedelje.

Francuska

U okviru EU, Francuska ima specifične probleme zbog kojih program vakcinacije teče izuzetno sporo. Stanovnici ove zemlje važe za izuzetno skeptične prema vakcini, pa ne čudi što je do vikenda vakcinisano samo 516 osoba – naspram milion vakcinisanih u Britaniji – iako je već isporučeno 500.000 doza Pfizer/BioNTech vakcine.

Za to vreme, pošto je pre oko nedelju dana širom EU započeta vakcinacija, u Nemačkoj je vakcinisano 200.000 ljudi. Brojka imunizovanih u Francuskoj skočila je, doduše, na nekoliko hiljada u ponedeljak, prema rečima ministra zdravlja Olivijea Verana.

Sa „hiperkritičnim“ odnosom javnosti prema vakcinama – anketa sprovedena prošlog vikenda pokazala je da šest od 10 osoba namerava da odbije imunizaciju – Francuska se opredelila za usporen i birokratizovan proces, koji podrazumeva obavezne konsultacije sa doktorom nekoliko dana pre primanja vakcine. Predsednik Emanuel Makron zahtevao je da se procedura ubrza.

Reagujući na kritike, francuski ministar zdravlja Veran obznanio je u utorak planove za ubrzanje procesa, uključujući onlajn registraciju i angažovanje kvalifikovanih zdravstvenih radnika za vakcinaciju pod nadzorom lekara.

Indija

Značajnu prednost za nacionalne programe vakcinacije čine dobro razvijeni kapaciteti za proizvodnju, mada to nije bio slučaj u SAD.

Indijski regulatori upravo su odobrili prve dve vakcine protiv kovida za ograničenu vanrednu upotrebu – jednu koju su razvili AstraZeneca i univerzitet Oksford, a drugu od domaće kompanije, Bharat Biotech. U Indiji se inače nalazi najveći proizvođač vakcina na svetu, Serumski institut Indije, od kog se očekuje da obezbedi i doze za Kovaks šemu u nerazvijenim i zemljama u razvoju.

Zasad, međutim, vanredno odobrenje znači da će vakcine biti proizvedene i dostupne samo u Indiji, koja je sa oko 10 miliona inficiranih jedna od najteže pogođenih država u svetu posle SAD. Brazil je u pregovorima da od Indije obezbedi doze pre moguće zabrane izvoza.

Ova zemlja od milijardu i 350 miliona stanovnika planira da do avgusta vakciniše 300 miliona radnika sa prve linije fronta, starije i ranjive osobe, dok na stanju trenutno ima više od 50 miliona doza. Indija poseduje značajno iskustvo u sprovođenju kampanje masovne vakcinacije.

Kina

Kao i Rusija, zemlja iz koje je kovid-19 krenuo zauzela je tipično agresivan pristup razvoju vakcine i imunizaciji. Tvrdnje o nedovoljno transparentnim podacima o kliničkim testovima izazivaju zabrinutost na zapadu.

Četiri i po miliona kineskih građana primilo je doze lokalno proizvedenih vakcina, čak i pre nego što je prošle sedmice odobrena vakcina državne kompanije Sinofarm. Samo u Pekingu je uspostavljeno 220 privremenih centara za vakcinaciju i isporučeno više od 73.000 doza u prva dva dana nove godine.

Kina planira da vakciniše 50 miliona ljudi do početka lunarne godine u februaru da bi stavila pod kontrolu širenje virusa u vreme kada ogromni delovi stanovništva kreću na novogodišnje odmore.

Druge zemlje, uključujući Pakistan i Egipat, koje su po ubrzanoj proceduri već odobrile Sinofarmovu vakcinu, najavljuju njenu skoru upotrebu.

Južna Afrika

Kao i druge države afričkog kontinenta, Južna Afrika je suočena s ozbiljnim problemima u nabavci vakcina uprkos globalnoj inicijativi Kovaks za ujednačenu raspodelu jeftinih vakcina siromašnijim zemljama.

Mada su Pfizer i AstraZeneca rekli da planiraju da obezbede određene količine, američka Moderna nema zalihe za Afriku. U Južnoj Africi, najteže pogođenoj zemlji na kontinentu sa preko milion potvrđenih slučajeva zaraze i 29.175 umrlih, vakcina koju je razvila AstraZeneca možda neće biti dostupna pre sledeće godine.

Južna Afrika će preko inicijative Kovaks dobiti dovoljno doza za 10% od 60 miliona stanovnika. Dok raste strah od nove južnoafričke varijante virusa, to će biti tek kap u moru.

Afričkim zemljama nedostaju ultra-hladna skladišta za Pfizer vakcinu, a problem će biti i logistika distribucije. Stručnjaci kažu da bi, ukoliko u zemljama u razvoju izostane efikasna vakcinacija, bolest mogla opstati povlačeći nove mutacije virusa, što bi predstavljalo stalnu pretnju od pandemije.

Peter Beaumont, The Guardian, 05.01.2021.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 08.01.2021.


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.