Svi govore o tom “srpskom jedinstvu”, čiji je uzrok nametanje izmjena Krivičnog zakona BiH koje se odnose na negiranje genocida i ratnih zločina, te veličanje ratnih zločinaca, a koje je prihvaćeno na sastanku političkih lidera iz svih parlamentarnih partija u RS.
Ipak, ako samo malo bolje pročitamo zaključke sa tog sastanka i sve ono što je u danima nakon toga izrečeno, “srpsko jedinstvo” je izmišljena priča, koju su većinom lansirali predstavnici vlasti za dnevno političke potrebe i to uz svjesnu ili nesvjesnu pomoć opozicije
A nakon što je ovakva priča prihvaćena na političkoj sceni RS i postavljena kao temelj za sve ostale postupke političkih predstavnika, na vidjelo je izašla sva moć manipulacije koju posjeduje Milorad Dodik. Kao i uvijek kada se nađe satjeran u ćošek, Dodik je iskoristio poklon bivšeg Visokog predstavnika i iskoristio ga na najbolji mogući način. Po sebe i svoju stranku, naravno.
Dejan Lučka iz Banjalučkog centra za ljudska prava kaže da priča oko srpskog jedinstva je u stvari tačno ono što je trebalo vladajućoj partiji (SNSD).
„Mjesec dana se sve vrti samo oko toga, dok su sva druga događanja stavljena apsolutno sa strane. Baš zbog toga je veoma čudno što je Incko odlučio da u zadnje dane svog mandata nametne dopunu Krivičnog zakona. Kao da je namjerno dao municiju da vladajući, koji su bili dobrano uzdrmani sa svih strana, konsoliduju svoje snage i ojačaju. U svemu ovom najveći dobitnici su upravo oni, jer kako se čini, svako skretanje sa puta koji su oni zamislili, biće tretirano kao izdaja tog jedinstva“, kaže Lučka.
On navodi da bi bilo sjajno kad bi koncept „srpskog jedinstva” o kome se toliko priča, bio iskorišćen da se nađe način da se ljudima poboljša život, ojača poštovanje prava ili da se zaustavi ogroman odliv ljudi iz Srpske stvaranjem neke ljepše i bolje atmosfere.
„Međutim, kako mi se čini, cjelokupna priča je zamišljena ne kao zaštita srpskih interesa, nego kao štićenje interesa jedne partije i njenih predstavnika. Politički gledano, to je još jedno zakucavanje preko opozicije, koja ovaj put nije ni skočila da ga blokira, već je čak nabacila asistenciju. Takođe, u ovoj situaciji se ne trebamo zavaravati da je opozicija, čast izuzecima, išta iskrenija od sadašnjih vladajućih. To možemo vidjeti i prethodnih dana sa različitim sastancima koji se održavaju. Opozicija je samo uhvaćena u mrežu iz koje ne zna da se izvuče. Jasno je da vladajući žele vlast, opozicija na papiru želi vlast, ali se baš i ne bori za nju. Ovi prvi su stvorili narativ srpskog jedinstva i dobro ga koriste, a u svemu tome, najmanje se misli na građane i njihove potrebe. Sva ova priča je samo zbog vlasti, jer se sve vrti oko nje, a ne oko istinskih ideala i velikih riječi o jedinstvu“, objašnjava naš sagovornik.
Prema mišljenju Lučke, opozicija se praktično dovela u poziciju da šta god uradi a da se ne svidi vladajućoj stranci, to može biti protumačeno kao izdaja srpskih interesa.
„Doduše, cjelokupna stvar oko nametanja zakona od strane Visokog predstavnika nije im išla u korist, jer da nisu ušli u kolo sa vladajućim, opet bi bili protumačeni kao oni koji se protive interesima Srpske. Međutim, jasno je da se u proteklim događanjima nisu najbolje snašli, i dobro su iskorišćeni za interese vlasti. A možda i nisu htjeli da se bolje snađu, jer je izgleda lijepo biti vječita opozicija. To samo oni znaju“, kaže on.
Lučka tvrdi da je vlast sebe uzela kao vrhovnog tumača srpskog jedinstva i šta god ona zamisli da to jedinstvo treba da predstavlja, taj put će se i pratiti.
„Tako možemo vidjeti da, iako je bilo riječi o kompletnom povlačenju iz rada institucija na nivou BiH, ipak neki predstavnici vlasti učestvuju u radu tih organa, onako kako to odgovara tumačima srpskog jedinstva. U budućnosti zbog takvog odnosa snaga možemo očekivati nove priče o patriotama i petokolonašima, a izdajnicima će u toj priči smatrati svi oni koje vrhovni tumači srpskog jedinstva imenuj“, kaže naš sagovornik koji je trenutnu situaciju objasnio kroz latinsku poslovica koja kaže „nemo iudex in causa sua”, odnosno da niko ne može biti sudija u svojoj stvari.
„E, u ovom slučaju, čak i ako prvi izdaju tu svoju ideju srpskog jedinstva, vrhovni tumači istog će reći da ga nisu prekršili oni, već oni drugi“, kaže Lučka.
Politički analitičar Velizar Antić podsjeća da je u javni diskurs priča o „srpskom jedinstvu“ ušla nakon posebne sjednice Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj su usvojeni zaključci kojima se nametnuta odluka visokog predstavnika Valentina Incka stavlja van snage u Republici Srpskoj.
„Dakle, uzrok za pokretanje čitave priče o „srpskom jedinstvu“ je jedna jako loša odluka Valentina Incka, na koju u suštini nije ni imao pravo da donese, jer visoki predstavnik u BiH nema pravo da donosi i nameće zakone, čak ni po čuvenim Bonskim ovlašćenjima. On ima pravo da tumači Dejtonski mirovni sporazum i da koordiniše i pomaže suprotstavljenim stranama u BiH a nikako da nameće zakone. Na tu lošu i antidemokratsku odluku Valentina Incka smo imali jedini mogući odgovor od strane najznačajnijih političkih partija iz Republike Srpske a to su usvojene odluke u NSRS. Od tog trenutka u javnosti počinje da se priča o 'srpskom jedinstvu' i ovaj pojam počinje da se tumači na različite načine“, smatra Antić.
Kako kaže, vlast u Republici Srpskoj i Milorad Dodik su njega tumačili na taj način da opozicija treba da podrži sve odluke Milorada Dodika i da se u stvari on nametne kao neko ko se za sve pita u Srpskoj i čije stavove i ideje treba svi da slijede.
„Sa druge strane, opozicija je, možda pomalo nespretno, pokušavala da se 'srpsko jedinstvo' ograniči samo na odgovor Valentinu Incku i da se nikako ne tumači kao neki vid podrške Miloradu Dodiku. Možda su najviše pometnje i zabune izazvale izjave pojedinih opozicionih političara koji su govorili o 'srpskom jedinstvu' a nisu na najbolji način umeli da objasne šta to u stvari predstavlja. Možda su oni u suštini gledali samo svoje interese i pokušavali da se približe vlastima u RS, ali je to sve doprinelo da imamo jednu ne do kraja definisanu pojavu o kojoj svi pričaju a sa druge strane svi je doživljavaju na svoj način“, navodi Antić
On dalje objašnjava da je suština da o fundamentalnim pitanjima vezanim za Dejtonski mirovni sporazum i za nadležnosti Republike Srpske ne bi smjelo da bude razlika između vladajućih i opozicionih političkih partija.
„To se u ovom slučaju i pokazalo jer su svi podržali zaključke NSRS. Međutim, insistiranje na 'srpskom jedinstvu' u situaciji kada Milorad Dodik i SNSD čitavu svoju političku filozofiju zasnivaju na tome da je opozicija 'izdajnička' i 'Bakirova' ne samo da nije korektno već je i krajnje licemerno od strane vlasti. Jer ukoliko nekoga desetak godina nazivate izdajnikom i protivnikom Republike Srpske, može se sa razlogom postaviti pitanje kako sada sa takvima pravite nešto što se zove 'srpsko jedinstvo'. Upravo u ovoj situaciji se i pokazalo koliko je pogubna i po interese Republike Srpske štetna pogrešna politika SNSD-a prethodnih godina da opoziciju naziva i predstavlja kao 'izdajničku'. Opozicija ne sme nasesti na igru Milorada Dodika da je on nosilac 'srpskog jedinstva' što bi podrazumevalo da oni njega samo prate i slede. Mislim da su se sa poslednjim izjavama i izvukli iz te zamke. Tako da možemo očekivati da će Milorad Dodik ubrzo opet početi da ih naziva izdajnicima i da na tim osnovama grade platformu za sledeće izbore“, kaže Antić.
Politikolog Darko Kuzmanović kaže da šta god neko mislio o Miloradu Dodiku nikakako mu se ne može osporiti da je istinski majstor političkog marketinga i manipulisanja.
„Dogovor o srpskom jedinstvu koje to nikada nije bilo, barem u onom smislu u kojem se pokušava nametnuti javnosti, poslužilo je Miloradu Dodiku da spasi svoj posrnuli rejting i ponovo se izvuče iz situacije u koju je najviše sam sebe doveo. Pričom o srpskom jedinstvu opozicija je uvučena u začarani krug u kojem se danima vrti oko jedne te iste teme. Na početku je to zaista imalo smisla, naročito izjave pojedinih političara koji su ispravno ukazivali da bi formiranje koncentracione vlade i takav format srpskog jedinstva bili samoubistvo za opoziciju i spas za Milorada Dodika. Izjave Milana Milčevića, Jelene Trivić i Nebojše Vukanovića koje su išle u tom pravcu, ali i ogroman pritisak novinarske i politikološke javnosti uticali su da do koncentracione vlade koja bi bila definitivni kraj opozicije, ipak ne dođe“, kaže Kuzmanović.
Razlog zbog kojeg su ''Inckov zakon'' i srpsko jednstvo postali top teme je veoma jednostavan, tvrdi Kuzmanović. Kako kaže, naši političari, osim nekoliko izuzetaka, ne bave se stvarnim problemima. jer niti su za to stručni, niti imaju želju, a sa druge strane su svi međusobno povezani.
„Teme koje se tiču nacionalizma, devedesetih, Dejtona, a sada srpskog jedinstva su teme u kojima naši tradicionalni političari najbolje plivaju jer se njima mnogo lakše bavti nego, na primjer, životnim standardom građana i organizovanim kriminalom. Za priču o srpskom jedinstvu, izdajnicima i patriotama nije potrebna bilo kakva stručnost ili znanje, jer o tome može da priča bilo ko, kao što i priča“, kaže naš sagvornik.
S druge strane, dodaje on, Milorad Dodik je sebe do te mjere poistovjetio sa Republikom Srpskom da se svaki napad na njega i njegovu političku partiju predstavlja kao napad na Srpsku.
„Upravo zbog toga, SNSD je stvorio monopol ne srpsko jedinstvo pa svaki glas protiv sroskog jedinstva koje je zapravo jedinstvo za spas Milorada Dodika, a ne Republike Srpske tretira se kao nacionalna izdaja. Dogovori se sa Dodikove strane po običaju nisu poštovali a opozicija je po ko zna koji put pokazala, ili svoju sterilnost i nedoststak političkog rezona ili da, sa druge strane, postoje neki dogovori za koje mi možda ne znamo. Takođe SNSD ima monopol nad javnim servisom i privatnu televiziju preko koje se plasira propaganda tako da ta vrsta monopola na srpsko jedinstvo i priča o izdajnicima i patroiotama još više dobija na zamahu. Međutim, ako su oni koji zastupaju tezu da sa novim visokim predstavnikom treba razgovarati izdajnici i rušitelji srpskog jedinstva, da li to znači da je za Milorada Dodika rušilac Srpske i strani plaćenik i sam predsjednik Vučić pošto je rekao da Kristijana Šmita moramo da poštujemo a uz to i dodao da je inteligentan i obrazovan? Predsjednik Srbije koji hvali novog visokog predstavnika u BiH je čuvar Srpske a svi oni koji ga ne napadaju ili kažu isto ono što i Vučić, u Republici Srpskoj su izdajnici i strani agenti“, objašnjava Kuzmanović.
Ključni problem je, prema njegovom mišljenju, u tome što u RS ne postoji odgovornost za javnu riječ niti moralna, niti politička, niti zakonska, pa onda monopol na srpsko jedinstvo i slične teme i ne čudi.
„Nažalost, plašim se da će, ako se opozicioni prvaci uskoro ne osvijeste i ne počnu baviti realnim problemima, taj monopol postati još veći, a SNSD će ubjedljivo pobijediti i na narednim izborima“, zaključuje Kuzmanović.
